Najnovije vesti

EVO ZAŠTO NEKO KORONU PRELEŽI BEZ SIMPTOMA, A NEKO SE BORI ZA ŽIVOT: Naučinici smatraju da je u ovoj stvari ključ!
Foto: Kurir/T.Ilić

korona u srbiji

EVO ZAŠTO NEKO KORONU PRELEŽI BEZ SIMPTOMA, A NEKO SE BORI ZA ŽIVOT: Naučinici smatraju da je u ovoj stvari ključ!

Društvo

Iako je od korona virusa do sada inficirano preko 10 miliona ljudi u svetu, stručnjaci tvrde da trenutno najveći broj novozaraženih nema simptome. Navodno je broj asimptomatskih "tihih" prenosilaca preko 80 odsto, a ili nemaju simptome ili su vrlo blagi.

U prilog ovoj teoriji govore i nedavni, prvi rezultati nacionalne seroepidemiološke studije koja je pokazala da je 6,4 odsto građana Srbije steklo imunitet na koronavirus. Većina njih bolest je preležala na nogama, nesvesni da su pozitivni na Kovid-19. Iako se ne zna zašto neki nemaju simptome, dok neki dođu na ivicu života, evo šta se zna o ovom virusu.

Kao i svi virusi, i SARS-CoV-2 mora da uđe u ljudske ćelije da bi se razmnožio i opstao. Da bi se to desilo, čestice na spoljnoj ljudsci virusa zakače se na odgovarajući receptorski protein, nazvan ACE2. ACE2 se obično nalaze u plućima, bubrezima, srcu i u crevima. Može da prođe i do 14 dana dok se prvi simptomi korone pojave, a put od tačke zaraze može jako da varira, a određuje ga imuni sistem.

Snažan imuni odgovor tokom inkubacionog perioda može da spreči infekciju zadržavanjem, odnosno smanjenjem količine virusa u telu i tako ga spreči da dospe u pluća. Naš imuni sistem nudi nam dve linije odbrane od virusa. Prvi je urođeni i uključuje fizičke barijere kao što su koža i sluzokoža (sluznica grla i nosa), razni proteini i molekuli koji se nalaze u tkivima, kao i neka bela krva zrnca koja napadaju invanzivne organizme. Ova reakcije imunog sistema je uopštena, nespecifičan i počinje brzo.

Druga linija odbrane je adaptivni imuni odgovor, koji ima spospbnost prilagođavanja prema svakoj novoj nepoznatoj zarazi, odnosno sposobnost stvaranja imuniteta za svaku pojedinu vrstu patogena. Kada se jednom dobije, mnogo je efikasniji u iskorenjivanju određene infekcije kada se ponovo susretne sa njom.

Veruje se da neke specifične genetske varijacije kod nekih ljudi mogu da igraju ulogu u tome koliko će se razboleti. Stvarajući rani adaptivni imuni odgovor, čini se da telo prepoznaje virus tokom inkubacionog perioda i bori se sa njim. Osoba takođe mora da bude zdrava kako bi mogla da uspostavi odgovarajući imunološki odgovor na infekciju. Ako virus SARS-CoV-2 preživi van mesta ulaska u telo (nos, oči, grlo), tada može proći kroz respiratorni trakt u pluća. U plućima se zaustavlja na ACE2 receptorima i nastavlja da se razmnožava, izazivajući dalje imunološke reakcije u procesu čišćenja inficiranih ćelija. Količina virusa koja prodre duboko u pluća može biti još jedan važan faktor koji određuje koliko ćete se razboleti.

Kako se nastavlja borba između virusa i imunog odgovora, obloge zaraženih disajnih puteva proizvode velike količine tečnosti koje ispunjavaju vazdušne vreće, ostavljajući manje prostora za prenošenje kiseonika u krvotok i uklanjanje ugljen-dioksida.

Pojavljuju se simptomi upale pluća poput groznice, kašlja sa seskretom, nedostatkom daha... Kod nekih ljudi imuni odgovor je isuviše snažan, što dalje uzrokuje takozvanu citokinsku oluju, koja može izazvati upale i oštećenja organa.

Kod pacijenata sa Kovidom-19, kao i kod njegovih prethodnika SARS-a i MERS-a, citokinska oluja izaziva akutni respiratorni distres sindrom (ARDS), kada se u plućima nakuplja tečnost. Ovo je i najčešći uzrok smrti kada je reč o korona virusu. Starije osobe i oni sa hroničnim poremećajima pluća imaju veću verovatnoću da razviju ARDS. Trenutno se veruje da je to posledica toga što ova grupa ljudi u plućima ima manje ACE2 receptora.

Ovo izgleda kontradiktorno, jer se virus vezuje za ove receptore. Međutim, ACE2 receptori imaju važnu ulogu u regulisanju imunog odgovora, posebno u upravljanju stepenom zapaljenja. Dakle, smanjeni nivoi ACE2 receptora kod starijih osoba mogu da povećaju rizik od citokinske oluje i teškog oboljenja pluća.

Nasuprot tome, deca imaju više ACE2 receptora u plućima, što bi moglo donekle da objasni zašto se ne razboljevaju toliko često i zašto je to uglavnom asimptomatski.

Neke studije pokazuju da ljudi sa Kovidom-19 imaju veliko virusno opterećenje neposredno pre i ubrzo nakon što počnu da razvijaju simptome. Ovo ukazuje da mogu da ga prenesu i do 48 sati pre nego što se razbole, odnosno dok su u pre-simptomatskoj fazi.

Međutim, nema dobrih ni jasnih dokaza vezanih za asimptomatske slučajeve, te u kojoj meri oni šire virus.

*Autori teksta u australijskom magazinu "Conversation" su Dejvids Ajzak, profesor pedijatrijskih oboljenja sa Univerziteta u Sidneju, Melani Vong, šef laboratorije za dijagnostičku imunologiju u Dečjoj bolnici u Sidneju i Melisa Kang, vanredni profesor Tehnološkog Univerziteta u Sidneju.

(Kurir.rs/Blic žena/S.M.P.)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...