BEOGRAD - Direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Aleksandar Vukasnović smatra da su liste čekanja nerealne, nerazumne i da se više vode "pro forme" nego što su suštinski precizne i tačne - od broja pacijenata do datuma očekivanog prijema.
Vuksanović je rekao da bi probleme u pogledu vođenja, organizacije i ažurnosti lista čekanja trebalo u značajnom segmentu da reši novi pravilnik, koji je pripremila struka zajedno s predstavnicima RFZO, Instituta "Batut" i Ministarstva zdravlja.
"Predlog pravilnika se nalazi u Ministarstvu zdravlja, gde sam dobio uveravanja i naišao na razumevanje ministarke koja podržava donošenje ovakvog jednog akta", naveo je direktor RFZO.
Prema njegovim rečima, novi pravilnik propisuje tačne indikacije, koje je izradila struka, odnosno kliničke kriterijume za koronarografiju, pejsmejkere, ugradnju valvule, baj pas, operacije katarakte, kukova i kolena… i sve ostale zdravstvene usluge za koje se vode liste čekanja.
On je istakao da će se time izbeći stavljanje pacijenata na listu u različitim bolnicama po različitim kriterijumima, "zlu ne trebalo, ako im nekad zatreba operacija da zauzmu red", kao i "nedovoljno obrađenih pacijenta" - praktično ideja je da se ujednače klinički kriterijumi u svim zdravstvenim ustanovama.
"Iz razgovora sa radiolozima koji rade na magnetnoj rezonanci dobio sam informaciju da je 50 odsto nalaza negativno, što je podatak jedinstven u svetu, a da je gotovo 90 odsto dijagnoza postavljenih magnetom moglo da se indikuje drugim dijagnostickim metodama", naveo je Vuksanović.
Kako je rekao, novim pravilnikom je, pored tačnih indikacija, definisan i stepen hitnosti, kao i prethodna dijagnostika koju pacijent treba da obavi kako bi uopšte bio upućen na magnetnu rezonancu ili skener.
Danas se obavi više od 350.000 pregleda na skeneru, dok ih je 2003. bilo svega 18.000, i 80.000 na magnetnoj rezonanci, kojih je 2004. godine bilo 7.000, rekao je Vuksanović, dodajući da se danas o trošku RFZO obavi i ugradnja 12.000 veštačkih kukova - 10.000 više nego 2003. godine.
"I pored toga, liste čekanja se u javnosti percepiraju kao "veće nego ikada", pa se postavlja pitanje kako je to moguće, a da je zdravstveni sistem 10 puta produktivniji", istakao je Vuksanović.
On je naglasio da novi pravilnik precizno definiše i hitna stanja koja neće čekati na listi, kao i da pacijenti ne mogu tek tako otkazivati i pomerati operacije iz nemedicinskih razloga - odmora, privatnih poslova, slavljena slave…
Takođe, propisano je da ne mogu da se upisuju na više lista - prilikom stavljanja na listu čekanja popunjavaće izjavu u kojoj, pod materijalnom i krivičnom odgovornošću, potvrđuju da nisu ni na jednoj drugoj listi čekanja.
Vuksanović je dodao da je planirano i mesečno ukrštanje lista iz svih zdravstvenih ustanova.
Potrebno je, kako je rekao, i da se definiše kadrovski i vremenski normativ - da neke zdravstvene ustanove ne bi obavljale nekoliko puta manje pregleda od drugih, sa istim ili sličnim obimom kadrova i aparata, i obezbedi permanenta kontrola ugovornih obaveza.
"Liste čekanja su živa stvar - svaki dan se neki ljudi operišu, a drugi stavljaju na listu i iz tog razloga ih ne možemo posmatrati statički. Nedeljno 150 ljudi u Srbiji ima operaciju na srcu, gotovo 100 njih dobije pejsmejker, a više od 200 kuk", naveo je Vukasanović.
U istom periodu se obavi oko 1.500 snimaka magnetnom rezonancom i 7.000 pregleda skenerom.
Međutim, zdravstvene ustanove, kako je ocenio, često ne ažuriraju liste čekanja i dešava se da pojedini pacijenti na intervenciju čekaju u više ustavnova, da su već operisani, odustali od intevencije ili preminuli, a i dalje su na listi.
Direktor RFZO je ukazao da je vreme čekanja dosta duže izraženo na listama nego što je u praksi, objasnivši da je razlog informacioni sistem koji zdravstvenim ustanovama ne dozvoljava unos na listu u kraćim vremenskim intervalima.
"Na primer, iz razgovora sa zaposlenima u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" znamo da očekivani prijem na operaciju ide dosta brže nego što se ljudi vode na listama čekanja kod njih u ustanovi, a upravo zbog informacionog sistema", dodao je Vuksanović.
Prema njegovoj oceni, najveći pomak proteklih godina napravljen je kada reč o kardiovaskularnim bolesnicima - intervencije poput ugradnje stenta, pejsmejkera i koronarografije obavljaju se u više od 15 cenatara u Srbiji i praktično se ne čekaju.
Vuksanović je podsetio da je pre nešto više od godinu dana formirana jedinstvena lista čekanja za kardiohiruške intervencije, na koje se sada čeka dva do četiri meseca, što je svetski standard.
