Koronavirus više nije samo kapljična bolest već može da se prenese i vazduhom, a pojedine njegove sasušene čestice ostaju u prostorijama u vazduhu, ali i na površinama i nameštaju čak do 36 sati, upozoravaju epidemiolozi.
Epidemiolog dr Radmilo Petrović kazao je za Kurir da koronavirus jeste primarno kapljična infekcija, ali da se i te kako može preneti vazduhom.
Ravne površine
- Kada neko kija, kašlja, peva, hrče i govori glasno, on izbacuje iz respiratornog sistema kapljice raznih virusa i bakterije, pa tako i koronavirusa, koje su obavijene sa sluzi. Tih mikorčestica se izbacuju na 1.000 u jednom kijanju, recimo. One najkrupnije padaju na pod, srednje krupne idu do dva metra i otuda ono insistiranje na fizičkoj distanci od dva metra. Međutim, one najsitnije dugo ostaju u vazduhu, lebde satima i zadržavaju se u prostoriji i do 36 sati - rekao je Petrović za Kurir i objasnio:
- Vazdušne struje zatim raznose ta kapljična jezgra. Onda neko ko je kašljao ili kijao izađe iz prostorije, a posle sat-dva ta kapljična jezgra se sasuše i mogu da zaraze svakog sledećeg ko uđe i udahne ih. Nakon više sati, sedimentiraju na ravne površine, stolove, nameštaj, stolice i tu žive i do 24 sata, dok na drvenim površinama žive i 36 sati, a na jednoj čaši i do 30 sati. Svako ko to dotakne može da se zarazi. Virus je toliko rasprostranjen i sve je potencijalni izvor zaraze. Jedini način da se zaštitimo je da nosimo maske i da često peremo ruke, kad god dodirujemo nešto nepoznato ili gde nismo sigurni da je sve dezinfikovano. Ne savetujem paljenje centralnih klima kako virus još više ne bi cirkulisao.
Sistemska bolest
Epidemiolog i član kriznog štaba prof. dr Branislav Tidorović kazao je da koronavirus više nije respiratorna već je sistemska bolest.
- Pred sobom imamo neprijatelja koji nije nevidljiv, vidljiv je on, i te kako. Prvo je bilo naznaka da se virus prenosi kapljičnim putem, da na razdaljini od metar i po pada dole zbog težine. Sada imamo još jednu informaciju, a to je da se virus prenosi i vazduhom. E, sada ne znamo šta je to što ga podiže, da li je strujanje vazduha u pitanju, poput vetra, ili kada uključimo klima-uređaj. Pratimo svakodnevno istraživanja u svetu i iz dana u dan saznajemo nešto novo - rekao je dr Tiodorović i dodao da je ovo treći pik.
Prema njegovim rečima, ako nema okupljanja i ako se poštuju mere koje sada važe za celu Srbiju, u toku nedelje možemo se nadati da će početi stišavanje.
Dr Stevanović: Vazdušni prenos
- Što se tiče prenosa vazduhom, mi sve vreme pričamo da se radi o kapljičnoj infekciji, što znači da se prenosi sitnim kapljicama koje se nalaze u vazduhu. Sve vreme pričamo o vazdušnom tipu prenosa - rekao je direktor Infektivne klinike dr Goran Stevanović.
- 1.000 kapljica raznih virusa i bakterija izbacujemo iz sebe kad kihnemo, kašljemo, pevamo, hrčemo ili vičemo
Otkriće naučnika Kovid u Evropi nije isti kao onaj iz Vuhana
Koronavirus koji Svetska zdravstvena organizacija naziva neprijateljem broj jedan u svetu danas nije isti onaj virus koji se pojavio u Kini poslednjih dana 2019. godine. Naučnici širom sveta beleže hiljade mutacija ili promena u genetskom kodu virusa, a dosad je izdvojen samo jedan koji verovatno menja ponašanje, piše BBC. Jedina značajna mutacija, nazvana D614G, pojavila se nakon početka epidemije u Vuhanu, verovatno u Italiji, i sada se beleži u čak 97 odsto uzoraka širom sveta. Mutacija koja se pojavila postala je rasprostranjena zato što se dogodila u ranoj fazi širenja virusa, a ta je pojava poznata pod nazivom "efekat osnivača". Postoje indirektni dokazi da mutacija čini da se koronavirus više prenosi kod ljudi, a dve studije ukazuju da pacijenti koji su oboleli od mutirane verzije koronavirusa imaju veće količine virusa u uzorcima brisa, što bi moglo da upućuje da su zarazniji za druge.
(Kurir.rs / Jelena Pronić)
NE PROPUSTITE
