Test na koronavirus nije sto odsto pouzdan, pouzdanija dijagnostika je rendgen. A od početka epidemije u Srbiji kolege i ja uradili smo na desetine hiljada snimaka pluća.
Samo ja sam za ovih nekoliko meseci uradio između 700 i 1.000 snimaka. Mi smo ti oni u koje pacijenti prvi gledaju sa strahom i nadom u očima, očekujući da čuju kakve su im prognoze.
Ovako za Kurir započinje priču Nedeljko Panović (52) iz Beograda, viši radiološki tehničar, inače zaposlen u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu na Zvezdari, a već mesecima angažovan kao pomoć, prvo u privremenoj kovid bolnici na Beogradskom sajmu, a od kada je počeo drugi udar korone, u Specijalnoj bolnici za interne bolesti Mladenovac, koja je pretvorena u kovid bolnicu.
Zapostavljeni heroji
- Svakom pacijentu pre nego što bude primljen u bolnicu bude urađen bar jedan snimak. Oni se snimaju i tokom lečenja, ali i ako im, ne daj bože, pozli i stanje im se pogorša, pa moraju da budu prebačeni u neku drugu kliniku. Nažalost, imali smo nekoliko desetina takvih slučajeva - priča Panović.
Epidemija koronavirusa, pored svih užasa koje je ogolila - bolest, smrt, patnju, borbu za goli život, na svetlo dana izbacila je i ogroman broj hrabrih, požrtvovanih i nesebičnih zdravstvenih radnika. Međutim, u ovoj borbi protiv koronavirusa nepravedno su zapostavljeni upravo radiološki tehničari i strukovni medicinski radiolozi, sa kojima praktično započinje lečenje. Oni su tihi, nevidljivi i zrače se zajedno sa svojim pacijentima.
- U ovom drugom naletu, u Mladenovcu, viđali smo dosta teške upale pluća. Čak 80 odsto onih koji su ovde ležali u prethodnih nekoliko nedelja bilo je na kiseoniku. Svi oni su mahom uplašeni i od nas očekuju da im kažemo kako su. Nisam lekar, ali 25 godina radim ovaj posao, pa mogu i sam da procenim. Oni to znaju i gledaju moju reakciju. Nekada, kada su rezultati dobri, nekim gestom im to nagovestim, međutim, kada nisu, objasnim da moraju da sačekaju izveštaj radiologa, ublažim koliko mogu... - dodaje on.
Iz hotela na posao
„Udahnite duboko sad“, rečenica je koju je nebrojeno puta izgovorio. Isto toliko puta je dezinfikovao rendgen mašinu i obukao zaštitnu kecelju.
- U Mladenovcu radim tri dana u nedelji po 24 sata. Radimo po 15 sati, a ostatak vremena smo u pripravnosti. Spavamo u obližnjem motelu, pa nas zovu kada je hitno. Nama je u normalnim uslovima zbog zračenja skraćeno radno vreme na 30 sati nedeljno. Međutim, ovo su neki specifični uslovi. Ne razmišljate puno o zračenju kada na odeljenju imate stotinu pacijenata. Ko će u toj situaciji da se spakuje i ode?! - konstatuje, a ne pita ovaj hrabar čovek.
PRIČE KOJE SE NE ZABORAVLJAJU
Ljudi se vežu za lekare
Nedeljko kaže da su pacijenti koji kod njih dolaze na rendgen često uplašeni, jer ne znaju šta ih čeka, a kako kaže, posebno se plaše oni mlađi, gojazniji, jer su kod njih u drugom talasu češće komplikacije.
- Pacijenti se vežu za zdravstvene radnike, a i mi za njih. Svi oni imaju neku svoju priču i vi to pamtite. Nedavno smo pustili momka kojem je devojka trebalo da se porodi za desetak dana. Svi smo jedva čekali da izađe, kao da nam je rod najrođeniji - priča Nedeljko, koji kaže da nikada neće zaboraviti ni dva nepokretna pacijenta koje je slikao u krevetu, izvesnog Zlatka, koji je kukao da izađe iz bolnice, pa se onda vratio da bi posetio cimere, kao ni pacijenta koji je, nakon što je izašao, donirao bolnici krevete.
RIZIK UVEK POSTOJI
Kolega oboleo od korone
Sa Nedeljkom je, kroz sve muke prekovremenog rada pod punom zaštitnom opremom, prošao i njegov kolega iz Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu. Međutim, on je, nažalost, otkrio kako je biti sa druge strane rendgena:
- Kolega je takođe bio pozitivan. Imao je upalu pluća i ležao u bolnici. Niko ne može da zna gde se zarazio. Mi stvarno pazimo, ali svakog dana ulazimo u bolnicu u kojoj ima 100 pozitivnih pacijenata. Rizik uvek postoji.
Kurir.rs/Ružica Kantar Foto: Kurir
