Lozanka Radoičić, majka Vladimira (19), mrtvog heroja sa karaule Košare, protekle skoro dve decenije borila se svim silama da njen sin i njegovi drugovi koji su položili živote za otadžbinu ne padnu u zaborav.Veruje da će država podići spomenik junacima iz, kako mnogi zovu, „drugog kosovskog boja“. Veruje i da će pravda stići ubice njenog sina koji danas slobodno žive na Kosovu i Metohiji. Viši sud u Nišu je osmoricu terorista pravosnažno osudio na 120 godina robije.
Među prvim žrtvama OVK bio je Vladimir Radoičić. Zajedno sa njim tog 30. septembra 1998. godine, kada Srbija još nije bila zvanično u ratu i šest meseci pred početak agresije NATO na našu zemlju, pali su su vojnici na odsluženju vojnog roka Miladin Gobeljić i Ilija Pavlović, kao i vojnici po ugovoru Miroslav Jocić i Miloš Pavlović. Ubili su ih mučki, iz zasede, pripadnici terorističke grupe Agima Ramadanija, koja je ceo masakr snimala, a snimak se i danas može pronaći na Jutjubu.
- Moj Vladimir je 19 godina proveo sa mnom, a ove 22 godinu je s Bogom i kosovskim junacima koji su poginuli za Srbiju. Borba je teška, najviše zbog nerazumevanja medija i države. Gde god bih došla, svi su mi govorili, šta hoćeš? Šta ti vredi da pričaš, kad svi ćute. Imala sam cilj. Neka drugi ćute. Moje je da pričam. Želim da ne padnu u zaborav, jer naš narod malo, gotovo ništa ne zna o tome šta se dešavalo tamo na Košarama. Zato ne smemo da ih zaboravimo - rekla je majka Lozanka.
Teroristi koje je predvodio Agim Ramadani snimali su ubijanje i mrcvarenje srpskih vojnika na Košarama, među kojima je bio i Vladimir.
- Tog 30. septembra Ramadani je sa svojih 30 do 40 vojnika ušao u našu teritoriju. Podnela sam krivičnu prijavu protiv njih još 2007, kada sam dobila snimak. Ne znam zašto je tadašnji državni tužilac za ratne zločine Bruno Vekarić držao taj snimak u fioci dve godine. Meni su 2009. godine rekli da tužilaštvo nema pravo da procesuira taj slučaj zato što se to desilo pre bombardovanja, jer je to terorizam, a ne ratni zločin. Agim Ramadani je dobio najveće države počasti od svog naroda. Veliki spomenik ima na Košarama.
Prva i poslednja patrola
Lozankin Vladimir je na redovno odsluženje vojnog roka, u izviđačko-diverzantsku jedinicu u Nišu, otišao 23. juna 1998. godine. Posle nešto više od dva meseca, prekomandovan je na karaulu Košare. Dan pre nego što je ubijen na albanskoj granici, majci je rekao: „Ne brini ako se ne javim narednih dana. Tu sam, na obuci na brdu pored Niša”.
Tog jesenjeg dana krenuo je, s još četvoricom vojnika, u svoju prvu i poslednju graničnu patrolu. Skriveni u zasedi, pripadnici OVK, predvođeni Agimom Ramadanijem, čekali su ih od ranog jutra.
Osuđeni na 120 godina
Sud u Nišu je 2016. osudio je teroriste imenom i prezimenom na 120 godina.
- Dvojica sa tog snimka zauzimaju visoke pozicije u KPS (bezbednosne snage tzv. republike Kosovo pri. aut.). Jedan je pukovnik, a drugi potpukovnik. Treći je gradonačelnik u Obiliću - objašnjava ogorčena majka.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
