Da bi se vratile neke od najdrastičnijih mera trebalo bi da se ispune sledeći uslovi:
"Konov koeficijent" preko 5 odsto
Kada je u maju ukinuto vanredno stanje, takozvani Konov koeficijent iznosio je oko 5 odsto. Taj broj predstavlja procenat broja zaraženih u odnosu na broj testiranih za 24 časa. Nazivamo ga Konov koeficijent, jer je upravo epidemiolog dr Predrag Kon o važnosti tog broja najčešće i pričao u prvom naletu korona virusa u Srbiji.
Da bi mogli da kažemo da je situacija sa epidemijom mirna i da zapravo imamo sporadične slučajave zareze, taj procenat treba da iznosi 0,5, dok sve preko 2,5 brine epidemiologe. Da razloga za zabrinutost imamo i ovih dana, potvrđuje i to što je taj koeficijent pre dva dana drastično skočio - na čak 3,51 odsto! Istini za volju, ta brojka varira, ali je u poslednje vreme negde oko 2, do 2,5 odsto, što znači da treba da budemo veoma oprezni.
Osim toga primetno je da već danima unazad imamo trocifren broj zaražanih, išli smo i do 173 novootkrivenih slučajeva za 24 časa (9. oktobra), a prognoze epidemiologa nisu umirujuće.
- Treći talas korone uveliko je u toku i ako se ne budemo urazumili i poštovali protivepidemijske mere, za dve nedelje imaćemo više od 500 obolelih dnevno, a kad pređemo taj broj, moguće je da ćemo odlučiti da više ne bude nastave u školama i na fakultetima, već će nastava biti isključivo onlajn, od kuće - upozorio je epdimiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korone dr Branislav Tiodorović.
Ogroman priliv pacijenata u bolnicama
Drugi ključni razlog koji bi doveo do drastičnih mera jeste to da su nam bolnice pune obolelih, a lekari prinuđeni da biraju kome će da pomognu. Tema o ponovnom uvođenju vanrednog stanja, policijskog časa, karantina... bila je aktuelna i letos, kada je korona u Srbiji bukvalno podivljala, odnosno kada je nastupio drugi talas.
Ono što se tada dalo zaključiti to je da ako budemo došli ponovo u situaciju da nam je tako nešto potrebno to će značiti da smo svedoci katastrofe! To bi zapravo značilo da su nam zdravstveni kapaciteti pred pucanjem, bolnice pune, a lekari prinuđeni da biraju kome će da pomognu.
- U slučaju da dođe do kolapsa zdravstvenog sistema nema druge mere osim karantina. Zamena za zaključavanje je nošenje maski - rekao je početkom jula epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon.
Međutim, Srbija je, prema zvanično objavljenim informacijama na sajtu covid19, trenutno daleko od toga - broj hospitalizovanih osoba trenutno je 329, dok smo u piku imali čak i do 5.000 ljudi što u pravim, što u privremenim kovid bolnicama.
Broj pacijenata na raspiratoru
Na ovo se, kao sledeći uslov, nadovezuje i to koliko imamo ljudi na respiratorima. U julu, tačnije 22, Srbija je zabeležila rekordnih 205 pacijenata na respiratoru, ali tada nismo imali ni vanredno stanje, ni karatnim ili policijski čas.
Danas su u Srbiji, prema poslednjem preseku, na respiratoru 22 osobe. Ako se ovakva brojka održi, razloga za brigu nemamo.
Lokalna žarišta
Zatvaranja gradova, odnosno uvođenje lokalnih karantina, nije popularna mera, a i teško je izvodljiva, ali do toga može da dođe ukoliko se jave velika lokalna žarišta.
Beograd je poslednjih nedelja označen kao grad sa ubedljivo najviše novozaraženih u dnevim presecima, već duže vreme više od polovine, čak i do 85 odsto od ukupnog broja zaraženih za celu Srbiju je iz prestonice. Činjenica jeste da Beograd ima i najviše stanovnika, ali je uvođenje karantina prilično komplikovana stvar .
U ostalim gradovima u Srbiji, iako se svakog dana neki drugi popne na drugo, treće mesto, ali ni približno beogradskim brojkama, za sada ne beleže toliki nalet zaraženih da bi bili kandidati za zaključavanje. Međutim, u današnjem korona preseku situacija u tri grada, neračunajući Beograd, upada u oči - Kragujevcu, Trsteniku i Merošini.
"Jedini izlaz je da napravimo dobar uvid u svaku lokalnu zajednicu. Ne možemo u celoj državi ići s još jačim pooštravanjem mera ako se razbuktavanje dešava u najveći gradovima i nekim sredinama koje neće da shvate koliko je situacija ozbiljna", rekao je Tiodorović.To upravo govori u prilog tome šta bi moglo da se desi sa lokalnim žarištima.
Kurir.rs/Blic
Foto Dado Đilas
