Ograničenje izlazaka, okupljanja i putovanja, zabranu proslava, onlajn školu i posao, zaštitne maske, fizičku distancu i slične mere zbog pandemije koronavirusa koje su nam promenile svakodnevicu ne treba shvatiti tragično, već kao priliku za lični razvoj i povratak zdravim navikama, ocenjuju sagovornici Kurira.
Odgovarajući na pitanje kako mentalno preživeti promene koje nam nameće korona, koja će, po svemu sudeći, biti naša realnost i naredne godine, a o čemu je Kurir juče pisao, eminentni psiholozi i psihijatri poručuju da s promenjenim okolnostima ljudi imaju više vremena da se posvete onome što ih istinski ispunjava, a to su bližnji i hobiji.
Nadoknada propuštenog
V. d. direktora Klinike "Dr Laza Lazarević" dr Ivana Stašević Karličić kaže za Kurir da su sadašnje okolnosti prilika da se više okrenemo sebi i bližnjima, oslušnemo svoje potrebe i sagledamo život iz drugačije perspektive.
"Doskora gotovo uopšte nismo imali vremena za brojna interesovanja, dobru knjigu, postavku u muzeju, koju sada možemo i virtuelno obići, propuštene filmove, kuvanje neobičnih jela i za sve ono što smo odlagali pod izgovorom da ne stižemo zbog brojnih obaveza. Zdravi stilovi života, uredno spavanje, balansirana ishrana, umerene fizičke aktivnosti uz boravak u prirodi osnov su ne samo mentalnog već i zdravlja uopšte" - kaže doktorka, dodajući da smo ušli u period kad se tradicionalno više okupljamo i slavimo, ali da ove godine u tome moramo biti disciplinovaniji, a možda se i lišiti nekih susreta i druženja.
"To ne znači da jedni na druge ne mislimo, da nismo tu jedni za druge, da ne možemo razmeniti najlepše želje, misli, poljupce. Važno je znati da to činimo da bismo sačuvali svoje zdravlje i zdravlje onih koje volimo, da bismo mogli svi ponovo da se okupimo" - ocenjuje ona.
Neuropsihijatar Jovan Marić za Kurir ističe da rizične grupe ljudi treba da se čuvaju i smanje kontakte u narednom periodu, kada se očekuje povećanje broja obolelih, te da će i ova situacija proći i da nema razloga za pesimizam.
Pronađite svoju strast
"Bili smo dva meseca u karantinu, pa šta nam se desilo? Ništa, jedino su stradali oni koji žive od mušterija. Šta je nekoliko meseci naspram celog života? Pregrmećemo i tih nekoliko meseci dok ne dođe vakcina. Posvetite se hobijima za koje nikad niste imali vremena, pišite, slikajte, bavite se raznim majstorijama, kuvajte i spremajte nove recepte. Hobi podignite na nivo strasti, jer kad nešto strasno volite, onda uživate u tome. Treba se pripremiti i za penziju, morate imati neku zanimaciju koja će vas vući srcem i dušom. Svaki čovek je rođen s talentom za nešto, samo to treba istražiti" - objašnjava Marić i dodaje:
"Treba da budemo u kući što više, sa članovima porodice. Kad su pitali devedesetogodišnjake kojima je ostalo još malo života za čim žale, najčešći odgovor anketiranih je bio da im je žao što nisu više vremena proveli sa osobama koje vole i koje ih vole. Ne žale za bogatstvom, nego za porodicom, decom, partnerima. Družite se, javljajte se jedni drugima, posećujte se, poštujući mere" - savetuje neuropsihijatar.
Aleksandra Janković
Prošli smo i mnogo gore stvari
Psiholog Aleksandra Janković ocenjuje da smo kao društvo pripremljeni za ono što će se događati, jer imamo iskustvo iz prethodnih perioda, koji su bili mnogo dramatičniji.
"To treba da pređe u vrstu realnog optimizma jer smo prošli i mnogo gore stvari. Ovo što sledi nije u toj meri strašno ukoliko se ponašamo odgovorno. Ne treba gledati sve crno, onlajn nastava i komunikacije su zaživele i veći broj ljudi je tehnološki opismenjen, pa i zrelije generacije. Važno je da razvijamo dnevnu dozu zadovoljstva i da to postane obaveza" - ocenjuje psihološkinja i dodaje da meru nošenja maski treba shvatiti kao nešto pozitivno:
"Zna se da kad je hladno ljudi stavljaju šal preko usta, zašto bi onda bio problem nošenje maske na otvorenom. Ima i situacija kad ne morate da ih nosite, na primer kada šetate sami u prirodi".
Uvek dostupan broj
Besplatna pomoć
Za sve građane kojima je psihološka pomoć potrebna Ministarstvo zdravlja je pokrenulo i Nacionalnu liniju za psihosocijalnu pomoć pozivom na broj 0800-309-309, koja je potpuno besplatna za sve građane i na kojoj profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja rade 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. Ukoliko imate bila kakvu dilemu, problem, pitanje u vezi s vašim osećanjima ili osećanjima nekoga iz vašeg okruženja, obratite im se.
Nebojša Jovanović
Bolje se prilagoditi nego frustrirati
Psihoterapeut Nebojša Jovanović za Kurir kaže da građani ne treba da budu zastrašeni, već da se usredsrede na osnovne mere predostrožnosti.
- Nemogućnost zadovoljenja nekih potreba obično kod čoveka izaziva frustraciju, ali najvažnije je da li mi sami još tome dodajemo i otežavamo sebi situaciju. Naš narod ima izreku "Što se mora, nije teško", kad nešto ne možeš da promeniš, džaba se zbog toga nerviraš. Ako se nerviraju zbog nečega na šta ne mogu da utiču, sebe još više potpaljuju. Treba da se usredsrede na ono što je konstruktivno i što vole, a ne da dodatno ograničavaju sopstveni život - smatra Jovanović, koji kaže da su pravi primeri toga oni koji nose masku u kolima, a voze se sami, ili šetaju ljubimce u parku i nose masku iako nema ljudi:
- Takvi najteže prođu jer vide opasnost svuda oko sebe, imaju doživljaj da će se zaštititi ako se zatvore i ne viđaju nikoga, a to su te dodatne i nepotrebne muke koje sami sebi postavljaju. Oni koji osećaju anksioznost i preterani strah treba da potraže pomoć stručnjaka.
Foto/Source:Shutterstock/Kristina Vasković
NE PROPUSTITE
