Korona će trajati dve godine, a možda i duže. Neki repovi koronavirusa sigurno će ostati. Svi me pitaju kako sve dobro podnosim, ali ja sam sam sebi na početku rekao da će ovo da traje dve godine, tako da sam miran. Tek sam na početku. Da se vratimo u normalan život, za to imamo dve šanse - da se ceo svet vakciniše ili će zaraza sama da nestane. Kako vakcine još nema, maske su sada naša vakcina -kaže u intervjuu za Kurir prof. dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Kliničkog centra Srbije.
Srbija je juče oborila rekord po broju zaraženih u danu - 512.
- Brine me nagli skok broja zaraženih, a posebno to što će tih 500 inficirati još njih 500. I broj prijema u bolnice je povećan, KBC Bežanijska kosa već ima 20-25 dnevno. Ekipe naših anesteziologa spremne su da im možda već od vikenda odu u ispomoć.
Čeka li nas apokalipsa?
- Pa možda neće biti apokalipsa, ali svakako smo spremni za treći talas i povećan broj pacijenata.
Kakva je klinička slika trećeg talasa?
- Kliničke slike su iste kao i u prvom i u drugom talasu, krene od pneumonije, teške upale pluća, i progresira. To je samo igra brojki. Kad imate veliki broj zaraženih, više je i pacijenata na intenzivnoj nezi i više ih je intubiranih. Kod malog broja je manje. Želimo da to što više usporimo. Ne možemo potpuno da zaustavimo širenje virusa, ali ne treba da dozvolimo da sad skinemo maske i svi napravimo žurke i da u jednom trenutku dobijemo u bolnicama 4.000-5.000 pacijenata. Zdravstveni sistem ne bi mogao da ih apsorbuje toliko odjednom.
A već smo imali mnogo mladih s teškom slikom, kao i onih koji su delovali zdravo a umrli su.
- Apsolutno da. Zato što korona izaziva mnogo više komplikacija u drugim organskim sistemima nego svi prethodni virusi. Najčešće su to prvo problemi na plućima i s koagulacijom, razvijaju se tromboze, plućne embolije.
Dolazi i do šloga?
- Jedna od posledica može biti i šlog, ali i tome je, takođe, uzrok embolija. Praktično kod svakog pacijenta je problem s koagulacijom unutar samih pluća. Nije sada da kovid izazove duboku vensku trombozu u nozi pa da odatle krene embulus i napravi plućnu emboliju. On pravi koagulaciju u kapilarima i krvnim sudovima pluća. Imali smo pacijente kojima se poboljšava opšte stanje a onda iznenada dolazi do naglog pogoršanja jer se desila ta tromboza. Kliničko iskustvo je da su oni koji nisu bili na antikoagulantnoj terapiji ili im nije na vreme uključena, kao, recimo, oni koji su kod kuće bili po 10 dana i s temperaturom, mnogo gore prolazili nego oni kojima smo to primenili od samoga starta.
Šta, dakle, sve korona razruši u organizmu?
- Poenta je da kada virus napravi problem u ventilaciji, kad nema dovoljno kiseonika, pati ceo organizam i onda sve ide lančano. Nije sad korona udarila na jetru pa je uništila ili na bubrege pa mora dijaliza, nego je napravila problem na plućima, pa se nadovezao problem u hemodinamici, pa su zbog niskog pritiska prestali da rade bubrezi i sve to ide dalje.
Trošili ste za 15 dana kiseonika koliko za godinu.
- Veoma mnogo pacijenata je zahtevalo različite tipove podrške ventilacijom, od najobičnije maske s protokom od tri, pet do 10 litara kiseonika u minutu, pa do ventilacije gde je izuzetno visok protok kiseonika - 70 l u minutu. Potrošili smo tone kiseonika jer smo pokušali da izbegnemo intubaciju pacijenata, što je krajnji stepen.
Koliko ste imali intubiranih i koliko uspešnih skidanja s respiratora.
- To se gleda po mortalitetu, tu smo negde u svetskom proseku, da ne kažem da smo i bolji. Primenom mehaničke ventilacije kod najtežih pacijenata izlečili smo ih oko 40, pa čak i 50 odsto, što znači da nam smrtnost ne prelazi 60 odsto. Svetski rezultat je 80-90 odsto smrtnosti.
Je li tačno da korona za 10 minuta komunikativnog čoveka dovede do respiratora?
- Ako neko dođe u lošem opštem stanju, bilo da je pokušao neko lečenje kod kuće ili dolazio do bolnice pa se vraćao, možemo da pričamo s njim i da za 10 minuta bude intubiran. Ali ako dođe na vreme i mi ga lečimo i i dalje se pogoršava klinička slika, u jednom trenutku će doći do intubiranja. Znači, ne može se iz punog zdravlja za 10 minuta na respirator.
l Šta najtrajnije ostaje posle kovida.
- Fibroze, to je onaj deo pluća koji nije više plućno tkivo i kroz njega ne može da se obavlja razmena gasova. Ostane smanjeni kapacitet pluća, što za sobom povlači hroničan umor i slabost ili se završava potpunom restrikcijom plućnog parenhima, pa mora rehabilitacija.
Protokoli
Hlorokin, remdesivir...
Iz protokola lečenja izbacili smo hlorokin i uveli remdesivir. A SZO za oba kaže da nemaju efekte.
- Imamo novu bolest, pa kako se razvijala, razvijali su se i protokoli. Kada je bila preporuka hlorokin, primenjivali smo ga. Kako su se s vremenom napravile neke studije, kad se pokazalo da nešto ima manje ili više koristi, protokol se prilagođavao. Kada se došlo do antivirusnih lekova, počeli smo i njih da ubacujemo i sad imamo remdesivir, koji je RFZO nabavio i koji je skup. Ali se koristi u početnoj fazi bolesti, dok se virus umnožava. A kad se već razmnožio i pravi problem u organizmu, više vam ne treba. Pacijentima koji su razvili citokinsku oluju iliti preteranu imunu reakciju organizma, dajemo kortikosteroide - deksazon, deksametazon. Naravno, nećemo ih dati na početku infekcije jer želimo da se organizam izbori. Terapija je indivudualizovana, prilagođava se fazi bolesti i ne može se samo šematski primeniti.
Sudar s kovidom
Vakcina protiv gripa
Šta ćemo kad se sudare korona i grip?
- Vakcionisao sam se protiv gripa, da bar ne ukrstimo dva virusa. A i da ne maskiramo kliničku sliku, pa da kažemo to je korona, a u stvari je sezonski grip. Svi zdravstveni radnici treba da prime vakcinu da bi se zaštitili od gripa, kako bismo za borbu s koronom imali dovoljan broj lekara, sestara, spremača, vozača, onih koji dostavljaju boce s kiseonikom. Dakle, moramo svi da funkcionišemo, a potrebni je i društvo da funkcioniše, jer mora od nečega i da se živi.
Kurir.rs/ Jelena S. Spasić Foto: Tamara Trajković
NE PROPUSTITE
