Pesnik i akademik Matija Bećković duboko je potresen zbog smrti mitropolita Amfilohija.
Drhtavim glasom od bola kratko nam je rekao:
Bog ga je pozvao u isti dan kad i Svetog Petra i vladiku Rada. Mi plačemo a on se raduje.
Večan spomen i Carstvo Nebesko!
Onaj bistri dečak iz Donje Morače, što je prodavao zukve petrovače, da se domogne knjige i obuće, i u pustinju pobegne od kuće. I u vreme jagme za značke i prnje, svoje golo telo obuče u trnje i kupi čivija po najskupljoj ceni, da Hrista na krstu bar malo odmeni.
Ali, čim se krsnim znakom znamenov’o, nema toga ko ga nije kamenov’o; i to kamenje posta mu imanje, svaki kamen njemu, jedan Hristu manje. I sad, one ruke, od zukava grube, gologlavi starci prilaze da ljube. I na okrst Hristove cele vasione, sem izvan neba crne zemlje one, nigde ne dođe da zvona ne zvone!
Matija Bećković
NE PROPUSTITE
