Adria Media Group u saradnji sa Privrednom komorom Srbije organizuje RE-SET SUMMIT u periodu od 16. – 27. novembra, koji obuhvata osam online konferencija. Bavićemo se regionalizacijom, zelenom ekonomijom, inovacijama i lokalizacijom, digitalitacijom i turizmom.
Danas od 10 sati na Kurir.rs pratite uživo konferenciju DIGITALIZACIJA – transformacija proizvoda i procesa.
Kroz tri panela dobićete odgovore na pitanja: Šta digitalna agenda podrazumeva za privredu? Koje inovacije možemo očekivati u proizvodima i procesima? Promene za krajnjeg korisnika? Spremnost za novi investicioni ciklus?
10.00 - UVODNO OBRAĆANJE: Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne Banke Srbije
- Za ovu oblast možda važi ona kontroverzna teza da ne opstaju najjači i najinteligentniji nego oni koji su spremni za inovacije - rekla je guvernerka Tabaković dodavši da NBS rado učestvuje u ovakvim panelima. Ona nas je podsetila na vreme od pre 10 godina i na to kako su se računi nekad plaćali a kako danas! Ona je stavila akcenat i na plaćanje karticama, telefonom, mobilnim aplikacijama, instant plaćanjem, te dodala da nam inovacije čine život lakšim, lepšim i sigurnijim.
- Tehnologije moraju da služe ljudima a ne ljudi tehnologijama - dodala je guvernerka i rekla da je NBS u poslednjih 8 godina bila predlagač vrlo važnih zakona i propisa kojima je omogućeno uvođenje novih tehnologija i učesnika u bankarskom sistemu. Ona je naglasila da Srbija i NBS među prvima u svetu zaključuju sa međunarodnim institucijama ugovore na daljinu.
Guvernerka je rekla da je posebno ponosna na instant sistem plaćanja IPS NBS uveden 2018, ranije nego što je to u EU uradila Evropska centralna banka.
- Tako danas možete da platite svaki račun skeniranjem QR koda sa računa - naglasila je Tabaković objasnivši da prodavac ili pružalac usluga pri instant plaćanju domah dobija novac kao da mu je plaćeno kešom, a i jeftinija su od klasičnih računa. Ona je najavila i uslugu koju će banke pružiti od marta 2021. a to je da od kuće možete da transferišete novac samo ako znate broj mobilnog a ne i računa. Guvernerka je naglasila i da je u ovoj godini za više od 100 odsto porastao promet roba i usluga putem interneta, a uskoro će biti predstavljen i registar svih start-ap kompanija u Srbiji.
10.20 - OTVORENO O DIGITALNOJ AGENDI
Šta digitalna agenda podrazumeva za privredu?
Koje inovacije možemo očekivati u proizvodima i procesima?
Promene za krajnjeg korisnika? Spremnost za novi investicioni ciklus?
Sagovornik je Mihailo Jovanović, direktor kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade RS, a moderator je Vladan Dabović, specijalni savetnik Ekonomskog instituta.
- Prethodne tri-četiri godine intenzivno je rađeno na digitalizaciji a kako i ne bi kad je predsednica vlade to stavila kao prioritet! To je bio težak zadatak i radili smo na tri fronta - prvo, da pokažemo građanima praktično šta to znači, drugo da radimo na zakonima koji će pratiti taj proces, a treće je izrada infrastrukture koju gotovo da nismo ni imali. On je pre svega naglasio benefite usluge koja je sada normalnost - Bebo, dobrodošla na svet, kada su roditelji moraju da idu na čak 7 šaltera da bi detetu dali ime i da bi ono dobilo JMBG broj. Sad oni u porodilištu mogu za 5 minuta da završe sa davanjem imena detetu, prijave prebivalište, prijave se za dodatak... Jovanović je istakao i e-recept zahvaljujući kome već godinu dana ne koristimo papirne recepte i gde naši najstariji ne moraju više da idu svakog meseca po recept u dom zdravlja i kod svog lekara nego idu pravo u apoteku a recept ih već tamo čeka! Jovanović je naglasio da je poenta svega ovoga građanin koji je u centru svega i da građani iz ovog mogu da vide kako se javna uprava digitalno transformisala baš da bi bila u službi građanina.
Jovanović je naglasio da je preduslov za sve ovo bilo umrežavanje svih službenika pa je tako prvo izrađen registar svih matičnih knjiga pa ne postoje više one velike zelene matične knjige nego je sve digitalizovano, pa tako građani mogu sada i porez na imovinu i sve druge da vide i plate elektronski.
Jovanović je međutim dodao se e-uprava i danas bori protiv onih službenika kojima je lakše da građaninu kažu ajd ti meni donesi opet izbod iz matične knjige rođenih iako je digitalizacijom omogućeno da bilo koji građanin bilo gde u Srbiji elektronski izvadi svoj izvod ili da ga bilo koji službenik tako vidi.
Jovanović je ekskluzivno za naš panel najavio otvaranje DATA centra u Kragujevcu u decembru koji ovaj u Beogradu i nadmašuje Srbiju po kapacitetu i opremi pa će deo prostora biti ponuđen i u komercijalne svrhe.
- Sledeće što radimo jeste centralni registar stanovništva u kojem će se čuvati svi podaci svih naših građana sa akcentom na bezbednost i što je isto tako važno da građani ne moraju više da budu kuriri između šaltera i da dokazuju da su to baš oni kad treba da promene prezime ili slično - rekao je Jovanović i među novim uslugama istakao i e-sanduče u koje su ove godine prvi put u istoriji stizala i poreska rešenja!
PANEL 1: TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA ZA NOVU DIGITALNU AGENDU INVESTICIJE
10.40 - Razvoj infrastrukture širokopojasnog pristupa, odnosno primena informaciono-komunikacionih tehnologija, obezbedjuje kontinuirani porast BDPa/Širenje digitalne ekonomije i društva zahtevaju još veće protoke (Cloud, IoT, Cybersecurity, Big Data)/Kreiranje novih industrija I korisničkih platforma rasta zaposlenih/Fokus na saradnji sa lokalnim privrednicima u lancu snabdevanja
PANELISTI:
Miloš Cvetanović, državni sekretar, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju "Telekom Srbija grupe"
Goran Ličanin, CDO and Industry Development and Ecosystem Director for Cloud&AI, Huawei CEE&Nordic Region
Prof. Dr. Zoran Banjac, rukovodilac kripto sektora Vlatacomom Instituta
Moderator: Vladan Dabović, specijalni savetnik Ekonomskog instituta
U okviru prvog panela govorio je Miloš Cvetanović o planovima države Srbije o digitalizaciji koji podrazumevaju uvođenje širokopojasnog odnosno brzog interneta čak i u najruralnije delove Srbije, a to počinje prvo izgradnjom infrastrukture.
- Cilj je da do 2025. svako domaćinstvo u Srbiji ima pristup brzom internetu a koliko je to važno svedoči i pandemija korone - naglasio je Cvetanović.
Vladimir Lučić je rekao da je njegova kompanija ključna kada je reč o uvođenju širokopojasnog interneta, a da su u poslednje dve godine uložena ogromna sredstva u uvođenje optičke mreže i povećanju broja 4g baznih stanica.
Dr Zoran Banjac, stručnjak za bezbednost podataka, rekao je da jedan deo populacije izuzetno dobro razume nove tehnologije i vlada njima a drugi deo ih baš i ne razume, pa neki razumeju zaštitu a drugi polaze od toga da nema razloga da ih neko napadne a to u ovoj sferi nije uvek slučaj zato je neophodna zakonska regulacija ove sfere.
On naglašava da nam često neko za neku uslugu traže lične podatke poput JMBG što je delom protivzakonito pa u nekim slučajevima ti podaci mogu da završe kod nekih u marketinške svrhe a u nekim slučajevima mogu biti i zloupotrebljeni pa stoga ovakvi podaci treba da imaju kripto-zaštitu, posebno kad je reč o ličnim podacima tipa ime, prezime... On je naglasio da je tu kriptografija neizostavna.
Goran Ličanin je kazao da malo ko spominje a da je izuzetno važno reći da ulaganje u infrastrukturu i ulaganje u telekomunikacije daje najveći rast BDP.
PANEL 2: NOVA GENERACIJA PLAĆANJA
11.40 - Brza promena korisničkih navika-pravna i fizička lica, prilika za dalji razvoj / Važnost imidža banke kako je online plaćanje pitanje poverenja / Proizvodi, sistemi i platforme ispred nas.
PANELISTI:
Dragana Stanić,viceguverner, Narodne Banke Srbije
Katarina Ocokoljić, sekretar Udruženja finansijskih institucija Privredne komore Srbije
Vladimir Vasić, generalni sekretar, Udruženje banaka Srbije
Miroslav Pivić, Savetnik Izvršnog odbora Direktne Banke, Direktna banka
Marija Popović, predsednica IO, Mobi banka
Vladimir Dornik, Head of Multichannel Unit , OTP banka Srbija
Moderator: Kjara Cvetinović, Specijalista za informacione tehnologije i
standardizaciju, Udruženje banaka Srbije
Dragana Stanić rekla je da je NBS ponosna što je guvernerka Tabaković dobila nagradu pre svega zbog rada na digitalizaciji, a uslugu instant plaćanja NBS i naši bankari ponudili su mnogo pre svih drugih - pre evropskih zemalja. Od mobilnog odnodno digitalnog bankarstva i instant plaćanja se očekuje da bude brzo, jednostavno za svakog korisnika i da se ništa ne prekucava i ne prepisuje jer tako može doći i do greške.
Ona je naglasila i da je u cilju pojednostavljivanja izuzetno važna usluga skeniranja QR koda koja je veoma jednostavna. Takođe, ima mnogo malih trgovaca koji ne žele POS sistem i ulazak u kartični sistem jer im je to skupo i ne dobijaju pare odmah, ali zato sada imaju mogućnost i uslugu instant plaćanja.
Vladimir Vasić kaže da kad pomislite na banku prva vam je asocijacija poverenje, bezbednost i sigurnost, te dodao da je u ovom proteklom periodu na polju bankarstva sve besprekorno funkcionalno pa neka tako i ostane.
On je dodao da su sve nove usluge i tehnologije bile dosad uglavnom namenjene mlađima ali se sad fokus pomerio i na starije kojima sada baš zahvaljujući skeniranju QR koda nije neophodan visok nivo digitalne pismenosti da bi recimo platili neki račun.
Katarina Ocokoljić kaže da je u našev vremenu najvažniji mobilni telefon na kome smo naučili da čitamo vesti, rezervišemo stvari koje želimo da kupimo, nađemo put do mora a da sad treba da naučimo i da se naviknemo da plaćamo mobilnim telefonom!
U tom smislu PKS je izradila aplikaciju putem koje mobilnim telefonom i tabletom možemo da platimo robe i usluge vrlo jednostavno čak i kod trgovaca koji nemaju POS sistem i ne barataju karticama već samo kešom.
Vladimir Dornik je panelistima rekao da bankari ne mogu da stignu da ispoštuju mnogobrojne zahteve trgovaca koji žele da u ponudi imaju i uslugu onlajn biznisa.
Nova usluga nudi trgovcu da se poveže sa bankom što znači plaćanje i tzv šiping odnosno opciju dostave robe. On je rekao da tu nije rešen samo treći ključni problem a to je veza sa magacinskim osobljem a to će trgovci zasad morati da reše u vlastitoj režiji.
Marija Popović je rekla da banka za koju radi ima samo jednu jedinu ekspozituru a da je čitavo poslovanje onlajn. To je poslednjih godina bilo izazovno jer je fizički kontakt s korisnikom i dalje primaran. Međutim, od tada se zahvaljujući NBS mnogo toga promenilo i unapredilo a i korona nam je donela osvešćenje.
Čak smo i našim penzionerima zbog kovida ponudili dostavu penzije na kućnu adresu međutim većina je ostala pri starom i rekla da nema potrebe za promenom dosadašnjeg načina poslovanja.
Miroslav Pivić je rekao da će od naredne godine njegova banka i poslovnim korisnicima ponuditi IPS QR kod na mobilnoj aplikaciji, te da će Banka nastaviti da prati sve aktuelne trendove u domenu digitalnog poslovanja. On je dodao da Banka motiviše korisnike i klijente da u kada god je to moguće koriste modele beskontaktnog plaćanja, digitalnle servise, elektronsko i mnobilno bankarstvo, kao i pametne bankomate.
PANEL 3: DIGITALNI TRENDOVI PO INDUSTRIJAMA: AUTOMATIZACIJA PROCESA I E-COMMERC
12.40 - Digitalizacija je neophodnost opstanka / Automatizacija procesa i prilagođavanje promenama / Važnost automatizacije i daljeg unapređenja/ E-commerc mogućnosti: Kvalitet proizvoda, dodatne usluge i informacije o proizvodima
PANELISTI:
Marjan Stojanović, sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije
Vuk Guberinić, osnivač i direktor kompanije CarGo technologies
Dušan Vasiljević, direktor, Western Balkans Consulting Global
Srđan Plamenac, direktor sektora za online poslovanje, Tehnomanija
Moderator: Vladan Dabović, specijalni savetnik Ekonomskog instituta
Marjan Stojanović je na samom početku panela rekao da se posle 25 godina života i rada u IT sektoru u Kanadi proletos vratio u Srbiju i Privrednu komoru baš pred koronu i da od tada živi u vanrednoj situaciji kao i svi mi.
On je ukazao na važnost povezivanja IT sektora i tradicionalne industrije ali da je na brojnim panelima primetio da se o ovoj temi govori ali da niko nije ponudio rešenje kako to učiniti praktično. Ocenio je i da je naš IT sektor veoma razvijen.
Vuk Guberinić je ispričao kako je došao na ideju da napravi aplikaciju za Cargo i kazao da je i on kao i Marjan dugo živeo napolju pa je rešio da neke proizvode koje su se tamo pokazali kao uspešni primeni i ovde a da on o transportu lično ne zna ništa.
- Tražio sam nekog ovde ko je dovoljno lud da uđe u to - rekao je Vuk i naglasio da je ključ svakog posla i svake biznis transakcije poverenje. U prvih 5 godina napravili smo pravo mini-čudo ali smatram da je ovo tek početak ali imamo još velikih planova i za region - rekao je Guberinić.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
