Prema podacima iz Sigurne kuće, koja zbrinjava žene i decu ugrožene nasiljem u porodici, više od 3.000 žena žrtava nasilja potraži pomoć svake godine i svakoj od njih je tragičan događaj u kome je bila zlostavljana, pretučena, psihički ugnjetavana ili silovana promenio život iz korena.
U društvu u kom nema socijalne osude za nasilnika procenti slučajeva femicida su visoki, što je slučaj u Srbiji, u kojoj svakih deset dana jedna žena bude ubijena od strane muža, oca ili sina.
- Od početka godine u Srbiji ubijeno je 20 žena, što je manji broj nego u istom periodu prošle godine - kaže na početku razgovora za Kurir koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević i nastavlja:
- Svaka priča je mnogo teška i svakoj ženi je nasilje uništilo sve nade za nečim lepim i pozitivnim, uglavnom zauvek. Samo jaka i samostalna žena je u stanju da to prevaziđe, a sreća je da takvih ima. Ono što je potrebno i na čemu najviše treba raditi jeste da se žrtve ekonomski osamostale, a u tome im treba pomoći i objasniti im da imaju veliku podršku kako bi prijavile nasilje - naglašava naša sagovornica.
Zaključak je da porodično nasilje uglavnom trpe žene koje su materijalno zavisne od nasilnika, zatim one koje su nasilje gledale i u svojim primarnim porodicama i prihvataju ga kao svoju žensku sudbinu, gde muškarci uvek imaju prioritet.
- Čak devet odsto žena koje su boravile u sigurnoj kući se vratilo nasilniku, nakon čega je nasilje postalo još veće! Razlozi za to su često su materijalne prirode, a prisutna je i nespremnost žene da preuzme odgovornost za sebe i decu i da sama brine o njima bez ičije pomoći. Nasilnik vrlo brzo svojoj partnerki stavlja do znanja da je on uvek u pravu, da mora da se zna ko je gazda u kući i da ona zavisi od njega - navodi koordinatorka Sigurne kuće.
Nasilje nad ženama smatra se jednim od najrasprostranjenijih i najrazornijih kršenja ljudskih prava u svetu, a i dalje ostaje uglavnom neprijavljeno zbog nekažnjivosti, tišine, sramote i straha žrtve.
- Nasilnik, koga žena u većini slučajeva može vrlo brzo da otkrije i prepozna, sve vreme preti da će učiniti nešto najgore do sada kako njoj, tako njenoj porodici. Tu preovladava strah kod žene, povlači se u izolaciju i bira da ćuti i trpi. Međutim, ima i onih drugih koje ne prijavljuju nasilje zbog sramote, jer se osećaju krivom za sve što im se događa u životu - ističe Stanojevićeva.
U sigurnim kućama u Beogradu kapaciteti su uglavnom popunjeni, ali uvek ima mogućnosti da se pruži pomoć i prihvate hitni slučajevi i ugrožene žene.
- Neke žene imaju podršku u porodici, a druge, nažalost, nemaju. Porodica je ponekad nebezbedna, jer nasilnik žrtvu prvo traži u njenoj porodici i preti njenim roditeljima. Žene moraju da skupe snagu, oslobode se straha i progovore o nasilju i prijave nasilnika, jer ko god o svom problemu ćuti i krije, ne može ni očekivati da mu neko pomogne - zaključila je Vesna Stanojević.
Na nasilje se ne sme ćutati
Pomozite sebi ili nekom drugom i prijavite nasilnika!
Žene koje trpe nasilje pomoć mogu da dobiju pozivanjem jednog od 26 SOS telefona u Srbiji. Svako ko želi da prijavi nasilje, bilo da je u pitanju žrtva ili osoba koja želi da pomogne, može da ostane anoniman. Pozivanjem SOS telefona prijava i iskustvo nasilja ostaju poverljivi i ne prijavljuju se, osim u situacijama životne ugroženosti.
