Globalna pandemija korona virusa nesumnjivo je promenila naše živote. Mere ograničenja kretanja, karantin i policijski čas pomogli su da se uspori širenje koronavirusa, međutim, istovremeno izazvale su pogoršanje položaja žrtava nasilja u porodici. Za porodice pogođene nasiljem, više vremena kod kuće znači i više vremena sa nasilnikom.
Možda zvuči čudno, ali nije uvek lako prepoznati nasilje – bilo da je u pitanju neko koga poznajemo ili mi sami. Međutim, rodno zasnovano nasilje je široko rasprostranjeni problem sa kojim se društvo suočava. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, rodno zasnovano nasilje pogađa skoro svaku treću ženu širom sveta. Nasilje često poistovećujemo sa fizičkim povredama, međutim, činjenica je da se ono može ispoljiti u različitim oblicima, uključujući fizičko, seksualno, psihološko i ekonomsko, a često porodično nasilje obuhvata sve ove oblike.
Nasilje u porodici je ozbiljan problem koji utiče na neravnopravno učešće žena u svim društvenim ulogama. Takvo nasilje narušava njihovo fizičko i mentalno zdravlje, dovodi do stresa, gubitka samopoštovanja, motivacije, pa čak i do gubitka posla. Ovom problemu takođe doprinose razlike u zaradama između različitih polova i neophodno je razviti različite društvene mehanizme za sprečavanje ovog problema.
U kompaniji IKEA, koja je jedan od lidera kada je reč o rodnoj ravnopravnosti u korporativnom svetu, veruju da su i kompanije poput njihove odgovorne za stvaranje ravnopravnog radnog okruženja i mogu doprineti da se ova zabrinjavajuća situacija promeni. Kompanija IKEA je uvidela važnost sistemskog pristupa ovom problemu kako bi na pravi način pomogli i osnažili zaposlene koji se suočavaju sa ovako teškim situacijama.
„Godinama smo angažovani na promociji rodne ravnopravnosti, kroz konkretne politike kojima želimo da omogućimo jednake prilike za razvoj i napredak, kao i jednake zarade za isti rad za naše koleginice i kolege. Stimulišemo naše tate da uzimaju roditeljsko odsustvo, učestvuju u ranom razvoju dece a mamama obezbeđujemo dodatnu fleksibilnost kada se nakon odsustva vrate na posao. Međutim, zdravstvena kriza je donela nove izazove za naše kolege i njihove porodice. U želji da ih podržimo, pokrenuli smo IKEA Fond solidarnosti i IKEA Program stručne podrške za zaposlene, kroz koje svi oni koji se suočavaju s posljedicama COVID-19, između ostalog, i sa nasiljem u porodici, mogu dobiti svu potrebnu podršku: od psihološke do pravne podrške, kao i konkretne finansijske pomoći“, rekla je Aleksandru Triantafyllidou, HR Direktorka, IKEA jugoistočna Evropa.
Ona ističe da svako ima pravo na siguran dom, a nasilje nad ženama nasilje je nad čitavom porodicom i čini dom nesigurnim za sve. Tako je i nastala ideja za kampanju „Siguran dom je bolji dom“ kojom je IKEA želela da dodatno podigne svest o ovom roblemu, ali i da pruži konkretnu podršku žrtvama. U saradnji sa Fondacijom Divac realizovana novčana donacija za podršku više od 700 porodica i 1.500 pojedinaca koji pripadaju ranjivim grupama, uključujući 58 porodica žrtava porodičnog nasilja, dok će u robnoj kući IKEA Beograd biti istaknuti i brojevi SOS telefona na kojima žrtve porodičnog nasilja mogu potražiti pomoć́.
Promo
