Najnovije vesti

HIT-VIDEO DR MILANKO 1. U SVETU OTKRIO SVE O KORONI A VETERINAR JE! Kako ulazi u telo, koje organe voli i šta ako se grlite
Foto: RTS Youtube printscreen

SRPSKI NAUČNIK 1. PROČITAO GENOM KORONE, TO JE upisanO u svetsku bazu podataka

HIT-VIDEO DR MILANKO 1. U SVETU OTKRIO SVE O KORONI A VETERINAR JE! Kako ulazi u telo, koje organe voli i šta ako se grlite

Društvo

Dr Milanko Šekler prvi je, sa svojim kolegama iz Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo, pročitao opaki virus, a rezultati upisani u svetsku bazu podataka.

U Srbiji niko dosad nije objasnio građanima šta sve treba da znaju o koronavirusu i kako da se, u skladu s tim, ponašaju. Do danas.

Upravo to je uradio srpski naučnik svetskog glasa dr Milanko Šekler, doktor veterinarskih nauka, koji je prvi, sa svojim stručnim timom u Veterinarskom specijalističkom institutu Kraljevo, „pročitao“ genom koronavirusa u Srbiji, što je upisano u svetsku bazu podataka.

Ljudi ne znaju

Kako on navodi, većina građana vrlo su slabo upoznati sa važnim činjenicama, koje bi im bile od velike koristi prilikom svakodnevnog sprovođenja mera zaštite od koronavirusa sebe i svoje porodice, ali i drugih ljudi, objavio je 24 sedam, koji je preneo saznjanja dr Šeklera da u vezi sa koronavirusom.

Maska ne treba da se skida tokom celog dana

Napomenuo je da bi maska trebalo da se stavi jednom i da se ne skida tokom celog dana. "Sve druge varijante, da ih skidate, pa da ih stavite na prst, stavljate u džep, ne vodite računa sa koje strane ste je okrenuli. Vi ste praktično onu stranu koja je mogla da bude u dodiru sa virusom stavili direktno na lice i na nos", kazao je Šekler za RTS.

Istakao je da bi maske trebalo da se menjaju i da ne može maska da se nosi sve dok se ne isprlja. Govoreći o vakcinama, Milanko Šekler je rekao da je najbolje vakcinisati najugroženije i one koji su najizloženiji virusu i da očekuje da broj novih slučajeva počne da opada pre Nove godine.

- Danas, po pitanju poznavanja koronavirusa, naprednih ili iskusnih naučnika skoro i da nema u čitavom svetu – jer je ovaj virus relativno nov i intenzivno se izučava tek nepunih godinu dana. Tako da smo svi mi, bar za ovaj novi koronavirus, uključujući i moju malenkost, manje-više potpuni početnici, i bar za sada, garantovani „gubitnici“. Da tako ne bi bilo i u budućnosti moraćemo svi da poradimo na što boljem informisanju što više ljudi. Naravno, uz tu pretpostavku, da svi oni profesionalci, kojima su virusi, epidemiologija i imunologija, polje rada – moraju da daju sve od sebe, kako bi se, za početak, pronašlo najmanje „štetno“, a u budućnosti, i najbolje moguće rešenje za zaustavljanje postojeće humane pandemije koronavirusa – navodi taj naš naučnik.

Prema njegovim rečima, “mi koji se bavimo zaraznim bolestima životinja, odnosno veterinarskom virusologijom, poznajemo i „borimo“ se sa ovom grupom virusa, i to kod različitih vrsta domaćih životinja, kokošaka, svinja, goveda, pasa, mačaka skoro 100 godina“.

-Proizvodnja vakcina protiv ove bolesti kokošaka, kao i početak sprovođenja vakcinacije kod kokošaka počinje da se intenzivno sprovodi već početkom šezdesetih godina, što znači da veterinarska medicina ima već više od pola veka iskustva u primeni vakcina protiv pojave infekcija koronavirusom kod kokošaka! Shodno tom nagomilanom poluvekovnom iskustvu u borbi protiv koronavirusa, možemo dosta toga iskoristiti i u borbi protiv ovog novog humanog ili soja koji inficira ljude – objašnjava on.

Nije respiratorni virus

Kako dr Šekler navodi, ovaj koronavirus je sistemski virus, inficira sve organe, a ne respiratorni.

– On inficira čitav ljudski organizam, odnosno skoro sve njegove organe. To znači da bez obzira na to što su organi za disanje ulazna vrata infekciji koronavirusom – ždrelo, grkljan, nos, sinusi, dušnik, pluća, itd…, on se vrlo brzo nakon umnožavanja u pomenutim organima, širi putem krvotoka i verovatno limfotoka po čitavom organizmu. Naravno, s obzirom na to da koronavirus prvo inficira organe za disanje, tu su i štetne posledice njegovog prisustva i umnožavanja najlakše i prvo uoče – ističe on i dodaje:

– I, sigurno su i najobimnije i najopasnije upale nosne sluzokože, grla, ždrela, sinusa, dušnika, bronhija i, na kraju, teška upala pluća, jer infekcija postepeno i napreduje baš tim redosledom: od gornjih partija disajnih organa „silazi“ sve dublje, do pluća – objašnjava taj stručnjak dodajući da je najvažnije svi da naučimo bitne stvari o koranivurusu.

foto: RTS Youtube printscreen

Koronavirus

-Svi virusi se, između ostalog, mogu podeliti na one koji nemaju membranu i na viruse koji je imaju. U tu drugu grupu virusa, onih koji imaju omotač, spadaju i svi koronavirusi, uključujući i ovaj pandemijski. Taj omotač, po pravilu, sadrži i veliki udeo lipida ili masti, što takve viruse čini mnogo osetljivijim na dejstvo spoljašnje sredine. Dakle, ovi virusi su veoma osetljivi na isušivanje jer brzo gube infektivnost na suvim površinama, kao što su stolovi, čaše, stolnjaci, kvake, prozori, zidovi, beton. Takođe, osetljivi su na visoke temperature jer im 56 stepeni Celzijusa drastično smanjuju infektivnost. Takođe, osetljivi su na sve vrste dezificijensa, čak i običan alkohol, kao i sve deterdžente i sapune, koji, po pravilu, rastvaraju masti. To su virusi, koji kada se nađu u našem želudcu bivaju trenutno ubijeni želudačnom kiselinom tako da ne mogu inficirati tim putem naša creva i ostale unutrašnje organe – navodi taj naš naučnik.

Dr Milanko Šekler nastavlja da su i koronavirusi vrlo osetljivi na spoljašnju sredinu i da se ljudi vrlo teško mogu zaraziti tako što će ih „pokupiti“ negde, sa neke površine ili predmeta.

foto: RTS Youtube printscreen

– Teorijski se možete zaraziti koronavirusom preko inficirane površine stola, čaše, prozora. Samo u slučaju da je inficirana osoba kinula ili pljunula na tu površinu, a vi je posle par minuta dodirnuli dok je bila još vlažna i „ubacili“ sebi viruse u nos ili usta. Dakle, to je samo teorija. Od samog starta je tako i zbog toga nošenje rukavica u svakodnevnom životu više niko i ne pominje. Jer koronavirusi mogu opstati i preneti se na druge ljude samo ako se nalaze zaštićeni u nekoj telesnoj tečnosti, kao što su slina ili pljuvačka, izmet, mokraća ili krv – navodi on.

Opisujući način ponašanja koronavirusa kada uđe u organizam čoveka, dr Milanko Šekler otkriva:

-Koronavirus, da bi nekoga inficirao, mora prvo da se veže za površinu tačno određenih ćelija našeg tela. Ne može da uđe u organizam preko ćelija kože ili lica, već samo preko ćelija naše nosne sluzokože, grla, sinusa, dušnika ili pluća. Koronavirus, u tom slučaju, mora da se veže za tačno određena mesta na površini pomenutih ćelija. Ta mesta se nazivaju receptorima. Zamislićemo da su ta mesta kao vrata na kući, preko kojih je jedino moguće ući u nju. E, tako i koronavirus koristi tačno određena mesta, koja imaju ulogu „vrata“ za ulazak u ćeliju i njeno inficiranje – slikovit je taj naučnik, koji napominje da tek tada i samo tada koronavirus može da prođe kroz “ulazna vrata“ i uđe u ćeliju.

Kao gazda kuće

On dodaje da kada se virus nađe u ćeliji odmah počinje da se ponaša kao „gazda kuće“.

- Virus kreće da koristi sve što se nalazi u toj ćeliji i ima samo jedan cilj - da proizvede što više novih čestica koronavirusa, svojih potomaka, i to tako efikasno, da od jednog virusa nastaje na hiljade i na desetine hiljada novih, za svega nekoliko časova ili dana. Potom ta inficirana ćelija prsne, raspadne se od tolike količine novostvorenih koronavirusa. Svi ti novi, mladi virusi se po izlasku iz ćelije odmah lepe za okolne zdrave ćelije i ulaze u njih, opet se umnožavajući i izazivajući isti efekat. To praktično opisuje sam početak infekcije, koji traje samo nekoliko časova ili najviše nekoliko dana. U tom periodu inficirana osoba najčešće i nema simptome bolesti – objašnjava on i nastavlja:

Simptomi

- Simptomi bolesti javljaju se tek za nekoliko dana. Za to vreme, inficirani je bez znakova bolesti, ali u sebi ima milione i milijarde čestica virusa, koji prodiru sve dublje u organizam. Istovremeno, takav čovek počinje da izbacuje iz organizma koronaviruse putem izdahnutog vazduha, ali i sitnim kapljicama pljuvačke dok govori, peva ili viče. U momentu dobijanja simptoma infekcije, zaraženi počinje da kija i kašlje, izbacujući tada milione i desetine miliona virusa svuda oko sebe – jasan je dr Šekler.

Kako ističe, ponekad neko uopšte ne pokaže nikakve uočljive kliničke znakove bolesti, što je najčešće slučaj kada su u pitanju deca ili mlade osobe.

Asimptomatski slučajevi

– Ali i ljudi srednjih godina pa i stariji. Neko može da ima tako blage simptome, da ih teško i primećuje. Malo zapušen nos, prolazna povišena temperatura od svega 37,1 ili 37,2 stepena, glavobolja… To su takozvani asimptomatski slučajevi koronavirusa. Sreća u nesreći je što ti ljudi mnogo teže mogu da zaraze ostale jer ne izbacuju tako velike količine koronavirusa. Samo kijanjem i kašljanjem se izbacuju kapljice pljuvačke, sline ili sluzi prepune virusa, na daljinu od oko pet do šest metara – otkriva on.

Kako dr Šekler ističe, da bi došlo do zaražavanja druge osobe neophodna je infektivna doza virusa, a to je tačno određena količina koronavirusa, izražena u približnom broju čestica, a koja je potrebno da uđe u nečiji organizam.

Kada dolazi do infekcije

-Najnoviji podaci istraživanja ukazuju da je količina koronavirusa, koja je potrebno da uđe u vaše grlo, nos, sinuse, ždrelo, pluća, da bi ste se inficirali, između 500 i 1.000 čestica virusa, u periodu od nekoliko časova. Tolika količina je neophodna da bi virus uspeo da se „probije“ kroz odbrambeni sistem i da sa uspehom počne da se razmnožava i izazove infekciju i klinički ispoljenu bolest – opisuje on i dodaje da što je veća količina unetih virusa, sve je teži oblik bolesti.

Ipak, kako objašnjava, ako ste udahnuli 30 ili 50 čestica virusa ogromna je verovatnoća da se nećete uopšte razboleti jer će vaša mnogobrojna bela krvna zrnca uspeti da „pobede i rastrgnu“ svih tih 50 „razbojničkih“ čestica, a vi nećete ni znati za tu „bitku “ u vašem organizmu.

Ako grlite bolesnu osobu

-Sa druge strane, ako udahnete ili unesete nekoliko hiljada ili desetine hiljada virusa odjednom, na primer, zagrlite se sa nekom inficiranom osobom i zajedno pevate na nekoj svadbi, slavi, rođendanu, koncertu ili noćnom klubu, onda je to količina virusa dovoljno velika da „nadvlada“ vaše odbrambene mogućnosti i uspe da inficiran nekoliko vaših ćelija – navodi on.

Ima još nešto jako važno, kaže dr Šekler, a to je da činjenica da naš organizam može sa uspehom da se izbori svaki dan sa malom količinom koronavirusa, nekoliko desetina, pa do par stotina, a da se ne razbolite.

Šta je imunitet stada

-I, kako vreme prolazi, a vi svaki dan ili svakih nekoliko dana unesete taj mali broj čestica koronavirusa i vaš imunitet ih lako pobedi, onda se vaš organizam oseća sve sposobnijim i jačim i sve se uspešnije bori sa koronavirusom. Sve je teže koronavirusu da ga inficira. To je ono što se zove „imunitet stada“. U isto vreme, to bi bilo moje objašnjenje takozvanog „madridskog čuda“, to jest, neobjašnjivo opadanje broja novozaraženih i teško bolesnih osoba u Madridu, iako su preventivne mere u tom gradu „oslabljene“ i sve radi do ponoći – ističe on i dodaje da se to dešava kada je udeo ljudi u nekoj populaciji, koji je bio u kontaktu sa malim količinama koronavirusa, blizu 50 odsto ukupne populacije stanovnika.

– Praktično, koronavirus tada sve „teže“ nalazi nove, zdrave i na bolest osetljive pojedince, koji do tada nisu nikada imali kontakt sa koronavirusom. Takav scenario će verovatno biti sve češće viđan u svetu, pa i Srbiji. Možda se to desi kod nas već negde sredinom decembra, najdalje do Nove godine – završio je taj naučnik.

Ko je dr Milanko?

Dr Milanko Šekler, magistrirao je iz oblasti imunologije, a doktorirao na oblasti mikrobiologije i to na virusu ptičijeg gripa. Ima dve specijalizacije. Trenutno je u zvanju naučnog savetnika i redovni je član Akademije veterinarske medicine.

Kako navodi dr Milanko šekler, sve činjenice i njegovi stavovi koje je izneo predstavljaju sintezu njegovog višedecenijskog iskustva u radu sa zaraznim bolestima, na dijagnostici, suzbijanju i preventivi kod životinja, domaćih i divljih, ali i njegovog iskustva u suzbijanju zoonoza, bolesti koje su zajedničke životinjama i ljudima. Naravno, tu su i najnovija stručna saznanja do kojih je došao u periodu od početka pojave pandemije koronavirusa do sada.

(Kurir.rs/24 sedam/R. Briza)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...