Mitropolit dabrobosanski Hrizostom, predsednik Svetog arhijerejskog sinoda i mjestobljustitelj trona patrijarha srpskih, Sveti Arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve sa svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve - sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha svetoga, uz radosni božićni pozdrav:
MIR BOŽJI - HRISTOS SE RODI! Hristos se rađa - proslavljajte ga! Hristos s neba - susrećite ga! Hristos na zemlji - uzvisite se! Pevaj Gospodu, sva zemljo!
Ovim rečima počeo je svoju božićnu besedu sveti Grigorije Bogoslov i njih, od tada, već šesnaest vekova, pevamo na našem bogosluženju. Pevaj Gospodu, sva zemljo, jer se ispunila radost koju su vekovima nagoveštavali starozavetni proroci i pravednici. Najteži zadatak čovekovog života je da shvati kako ta najavljena, pa ispunjena radost nije ni nalik bilo kojoj ovozemaljskoj radosti, već predstavlja samu suštinu života i naše vere. Svaka ovozemaljska radost i veselje su ograničeni vremenom i prostorom, a radost Božića je događaj koji traje osmišljavajući sve naše odnose i sav naš život, i to ovde i sada. Ta se radost pokazala, ona je nastupila, ona nam je već data, po rečima Hristovim: „Radost vašu niko neće uzeti od vas“.
Tajna beskrajne ljubavi Božje
Rođenje Hristovo nam otkriva tajnu beskrajne ljubavi Božje. Samo je Bog, koji je ljubav, mogao sebe poniziti i roditi se kao istiniti čovek, kao bogočovek, ne prestajući biti istiniti Bog i Spasitelj od greha kao izvora zla, truležnosti i smrti.
Bogosinovstvo je najveći hrišćanski ideal, ideal koji se mora neprestano ostvarivati i dokazivati. Na to nam ukazuje celokupno jevanđelje, počevši od rodoslova Gospoda Isusa Hrista koje nam svedoči da sin Božji, ostajući ono što je bio, postaje i ono što nije bio. Ostajući istiniti Bog, postaje istiniti čovek. Time je sve ljude koji u njaga poverovaše i u njaga se krstiše učinio sinovima Božjim. Jer ako je moguće da Sin Božji postane sin čovečji, onda je isto tako moguće da i sinovi čovečji postanu sinovi Božji po daru i kroz usinovljenje. Naše bogosinovstvo je direktna posledica ovaploćenja Sina Božjeg i pokazuje se kao najviša projava ljubavi Boga oca prema ljudskom rodu.
Hristovo rođenje anđeli su pozdravili pesmom: „Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja“. Ta anđeoska pesma postaje životni moto vere i pokreće nas na stvaralaštvo, na izlazak iz pasivnosti, jer su i slavoslovlje Bogu i širenje mira na zemlji duboko i suštinski stvaralačke ljudske aktivnosti. Mir je jedan od najčešćih pojmova koji srećemo u Svetom pismu. Mirom sve započinje i mirom se sve završava. Gospod je mirom pozdravljao i mirom otpozdravljao. Sa blagoslovom mira se i rastao od svojih učenika, rekavši im: „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje. Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji!“. Apostol Pavle svaku svoju poslanicu započinje i završava pozdravom mira hrišćanima pojedinih crkava. Pozivom na mir započinjemo i služenje svete liturgije. A mir je, draga naša braćo i sestre, stanje srca i duše. Jevanđelski, Hristov mir, kako su to mnogi posvedočili, prepoznali smo u životu i delima blažene uspomene novoprestavljenog prvojerarha naše crkve, patrijarha Irineja, kao i u životima dvojice vrlih jeraraha naše crkve, mitropolita Amfilohija i vladike Milutina, koji su se ove godine preselili u carstvo nebesko. U svesti ljudi i u pamćenju crkve oni će ostati zapamćeni kao ljudi mira i dobre volje, zapravo kao oni kroz koje se u naše dane najbolje projavljivao Hristov mir, mir prvog i jedinog kneza mira.
Poruka današnjeg praznika rođenja Sina Božjeg obavezuje i nas da svuda oko sebe gradimo mir. Svi mi znamo šta to znači kada se nemir useli u srce, kada nemir parališe razum, kada čovek počne da beži od drugih i da se zatvara u svoju krhku tvrđavu, izgubljen i nemoćan za svako dobro delo i susret sa drugim. Mi se danas, svakako ne slučajno, pozdravljamo sa: Mir Božji, Hristos se rodi! Ne tražimo kolebljivi, sračunati, često dvosmisleni ljudski mir, već mir Hristov koji nas miri sa Bogom Ocem i jedne s drugima, mir u savesti, ono istinsko osećanje punoće kao ispunjenje volje Božje. Nasuprot tome, nemir koji zahvata današnje ljude posledica je duhovne praznine i života lišenog radosti Božje blizine.
Poruka današnjeg praznika
Proslavljanje rođenja Sina Božjeg je kod nas praznik prepun običaja koji iskazuju bogatstvo istorijskog postojanja našeg naroda. To posebno ističemo u godini u kojoj obeležavamo vek otkako je u Patrijašijskom dvoru u Sremskim Karlovcima Arhijerejski sabor ujedinjene Srpske crkve svečano proglasio vaspostavljanje i obnovu Srpske patrijaršije. Ipak, neophodno je ukazati na to da se smisao Božića ne iscrpljuje u istorijskom sećanju, već da je događaj koji proslavljamo životno značajan za svaki naraštaj i za svakog čoveka. Naši lepi običaji jesu sastavni deo svakog praznika, njegov kolorit, ali je neophodno i da dopremo do jezgra oko koga se običaji pletu, da oni ne bi postali puko mehaničko izvršavanje određenih radnji lišenih razumevanja. Događa se da se zbog običaja životodavni smisao i samog ovog praznika previdi ili zaboravi. Rođenje Sina Božjega treba da u svakom čoveku probudi želju za pokajanjem i da ga kroz pokajanje jasno usmeri ka praktičnom hrišćanskom životu. To konkretno znači naše usmerenje ka vrlinskom životu i naše napredovanje u vrlini, da vera ne bi ostala mrtvo slovo na papiru i postala još jedna u nizu ideologija bez životne snage i sile. Pravoslavlje je život po jevanđelju na osnovu koga ljudi treba da nas prepoznaju. Živeći vrlinskim i svetotajinskim životom, čovek se ohristovljuje tako da njegove reči i dela nađu ispunjenje u ličnosti Gospoda Isusa Hrista. Iz tog razloga je potrebno da reč o vrlinskom životu počne baš na dan kada Sin Božji postaje čovek i kada započinje naše spasenje. Božić je početak našeg vaspitavanja za vrline. A njih je mnogo i one zavise od svakog konkretnog čoveka i istorijskog trenutka. Ipak, sve one počivaju na trijadi svevremenih i suštinski važnih vrlina, a to su: vera, nada i ljubav. One treba da budu temelj na kome se zida naše uzrastanje u meru rasta punoće Hristove.
Na tom temelju ljubavi Hristove koja nas je danas obasjala pozvani smo da i mi takvu ljubav imamo prema svima, i to ne ljubav kao dobro raspoloženje prema nekome ili nečemu. Takva ljubav ne znači mnogo. Mi govorimo o ljubavi kao načinu života. Govorimo, štaviše, o ljubavi koja je način Božjeg postojanja, a mi, budući bogoliki, pozvani smo da takvu ljubav imamo jedni prema drugima. Imati takvu ljubav znači da ako želimo život, ako želimo postojanje, onda to možemo imati samo u zajednici slobode i ljubavi drugim čovekom. Videti u drugom čoveku Boga, to je Hristov priziv. Njagove su reči da laže onaj ko govori da voli Boga, a pritom ne voli čoveka. Jer „kako možeš voleti Boga koga ne vidiš ako ne voliš čoveka koga vidiš“? .
Ozareni tom ljubavlju, i ovog Božića smo zajedno sa našom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji, u kolevci našeg naroda. Njihovi razoreni domovi su i naši domovi, njihova spaljena ognjišta su i naša ognjišta, vekovni hramovi koji su porušeni naši su hramovi. Zato se molimo Gospodu da njima i nama podari snage, upućujući im reči ohrabrenja koje je Hristos uputio svojim učenicima: „Ne boj se, malo stado!“.
Vitlejemski pozdrav upućujemo i svoj punoći našeg bogoljubivog naroda širom sveta, poručujući mu da čuva svoju pravoslavnu veru, svoj jezik i svoje pismo, ma na kojem kontinentu i u kojoj zemlji živeo. Budite ponosni i dostojanstveni! Mi smo drevni hrišćanski narod, koji je kroz krštenje, kirilo-metodijevsko nasleđe i svetosavsku prosvetu postao deo kulture svecelog hrišćanskog sveta.
Ispunjeni tom ljubavlju, ovog Božića se sećamo i svih nevoljnika i stradalnika, svih ljudi kojima je učinjena bilo kakva nepravda, a posebno onih kojih su u ovim teškim danima usled posledica opake bolesti ostali bez svojih milih i dragih. Njima pružamo reči utehe koju nalazimo u Gospodu Isusu Hristu, čije rođenje proslavljamo, u Gospodu koji je postao čovek radi nas i radi našega spasenja, koji je i sâm prošao put smrti tražeći od Oca da ga proslavi, što Otac i čini vaskrsavši ga Duhom Svetim iz mrtvih. Zato nam svima Gospod i poručuje da se ne bojimo, jer koji su sa Hristom sjedinjeni, ako i umru, živeće.
Zahvalnost lekarima i medicinskom osoblju
Ljubav novorođenoga Bogomladenca podseća nas i poziva da u ovim danima velikih iskušenja zablagodarimo lekarima i svemu medicinskom osoblju koje se nesebično trudi da pomogne svakom čoveku, često i po cenu sopstvenog života. Na ovaj način, kroz svoju nesebičnu žrtvu, oni pokazuju da su zaista deca Božja, spremna da čuju i izvrše reč Hristovu da nema veće ljubavi od ove da ko život svoj položi za bližnje svoje.
Ta ljubav i žrtva obavezuju da sve vas, deco naša duhovna, pozovemo i zamolimo da u ovim danima, teškim za svekoliki rod ljudski, čuvate svoje zdravlje i svoj život, kao i da čuvate druge na način kako to preporučuju zdravstvene službe naše matične zemlje i zemalja u kojima živi naš narod, širom sveta. Tako čineći, vi ne pokazujete odsustvo vere ili maloverje, već svedočite da poštujete svetinju života, da volite bližnje i da ljubite Gospoda koji je sami život.
Slaveći u takvoj ljubavi Gospoda, zaradujmo se Bogu i Božiću i proslavimo Hrista Bogomladenca kao jedino novo pod suncem! A ako nam je, možda, cele godine tuga pritiskala srce, neka se danas rodi radost u njemu jer slavimo rođenje najveće radosti, rođenje Sina Božjeg Isusa Hrista! Ako su nam cele godine mržnja, gordost i zloba trovali srce, izbacimo danas otrov iz njega jer slavimo rođenje nebeske ljubavi, ovaploćene u ljudskoj prirodi!
Neka ovaj Božić, deco naša duhovna, unese u vaše domove mir, ljubav, slogu, radost i blagoslov u sve dane vašeg života! Neka nam novorođeni Mladenac Hristos podari pokajanje i spremnost na praštanje! Ukoliko među vama i danas ima onih koji su u svađi, pozivamo ih da u božićnoj radosti jedni od drugih zatraže oproštaj, muž od žene, a žena od muža, deca od roditelja, a roditelji od dece, sused od suseda. Moramo zatražiti oproštaj jedni od drugih ako hoćemo da budemo Božji i da nam Božić bude radostan, srećan i blagosloven, i mi u Njamu.
Sa ovim željama i molitvama Bogomladencu Hristu želimo vam svako istinsko dobro u novoj, 2021. godini, pozdravljajući vas radosnim božićnim pozdravom koji u sebi nosi slavljenje Boga na nebu, na zemlji mir, a među ljudima dobru volju.
Mir Božji, Hristos se rodi!
Kurir.rs
Foto: EPA/FEHIM DEMIR
NE PROPUSTITE
