Najnovije vesti

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Mrkokapić! Grigorije, okani se ćorave politike, proći ćeš kao bos po trnju
Foto: Marina Lopičić

Kolumna

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Mrkokapić! Grigorije, okani se ćorave politike, proći ćeš kao bos po trnju

Društvo

Na drugi dan Božića po beogradskoj čaršiji i mahalama kao šok-bomba odjeknula je vest da je episkop diseldorfski, pangermanski i lužičkosrpki Grigorije, u gostovanju na televizoru Newsmax Adria, najavio da će se skorih dana politički angažovati.

Kako to ovde već biva, usledio je cunami. Polovina ovdašnjih politkoma i politbeslovesnika je Grigorijev politički angažman videla kao konačni silazak Duha Svjatago u Srbiju, druga pak polovina - i ona „leva“ i ona koja Grigorija (ne bez razloga) povezuje sa opozicijom - Grigorijevu je politizaciju doživela kao pojavu Sotone.

Ja izdvajam mišljenje i u tome ne vidim ništa apriori loše, sledstveno svima koji se u grdnom ibreteniju pitaju „šta će pop u politici“ - postavljam kontrapitanje - a šta ćeš ti, mufljuze, u politici? To apriori. Aposteriori, međutim, u Grigorijevom silasku u politički senkrup vidim mnogo toga lošeg.

Krenimo redom. Grigorije je obznanio da „ima plan“. Ja vas, međutim, uveravam da ga nema. Naprosto je osokoljen Amfilohijevom (Pirovom, ubrzo će se to pokazati) pobedom u Crnoj Gori pribegao zloj srpskoj kobi - mimetizmu - i pomislio da bi on to isto i po istom obrascu mogao reprizirati i u Srbiji.

Tu se žestoko zajebao u računu. Pre svega, Krivokapić - sine qua non Amfilohijevog projekta - u Srbiji je odavno na vlasti (bez namere da skorih dana ode); onaj podgorički Krivokapić je Krivokapić pod B, ili čak C.

Pisac hoće da kaže da je „nova“ Grigorijeva Amfilohije-Krivokapić politika „Srbi svi i svugde-uvek-i po svaku cenu- Kosovo je zauvek naše“ - mogla (i to tesno) da prođe u Crnoj Gori, u ambijentu kakve-takve građanske države, ali no pasaran u Srbiji, kojom suvereno gospodari velemajstor takve politike Vučić. Pre nego što pređem u bajagi furioznu završnicu, „poručiću“ Grigoriju isto što sam onomad poručio njegovom koarhijereju i (bivšem?) pobratimu, mitropolitu Porfiriju, doktorima, inače, teologije, Grigorije, adelphi mou en Christou, svako parče zemlje, uključujući tu i Kosovo, pripada njenom Tvorcu, Gospodu Bogu, a ne nekakvim „nama“, ko god „mi“ bili (o tome više u sutrašnjem broju). Što će reći - kad Gospod nekom udeli parče zemlje, kaže se „hvala Bogu“, a kad ga oduzme, nije da je red, nego se MORA reći „Bog dao Bog uzeo, blagosloveno neka je ime Njegovo“. U suprotnom - sve se sunovrati u paganstvo.

Sledi završnica. Kao čestitom čoveku i dragom prijatelju, toplo savetujem Grigoriju da se okane ćorave politike i da se posveti onome što zna da radi jer će u suprotnom proći kao bos po trnju. Evo, gledam u kristalnu kuglu i vidim Informer broj taj i taj, od dana tog i tog (na početku izborne kampanje), a na naslovnici vidim sliku Grigorija kako nasred Slavije - u prisustvu tri svedoka pod prisegom - udarnički guzi kozu. Istovremeno vidim i njegovu braću u Hristu, sinoddžije, kako listaju Informer i crkavaju od smeha. Dalje ne smem ni da gledam.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...