Nezvanične procene ukazuju na to da će sednica na kojoj će se odlučivati da li će mere protiv korone biti olabavljene biće najneizvesnija do sada, a glavna odluka se odnosi u vezi sa produženjem rada ugostiteljskih objekata sa 20 na 22 časa.
Meriće se jačina argumenata - medicinskog ili političkog dela Kriznog štaba? U odgovoru na ovo pitanje je i razjašnjenje dileme da li će od 15. februara biti ublažene antiepidemiološke mere. Trenutno medicinari su protiv, drugi ‘za’ ali niko ne može da se tvrdi koja će odluka ‘pasti’ za dve nedelje. Ova grubo rečeno podela na medicinski i politički deo štaba postala je očigledna i dospela je u javnost pre oko mesec i po. I tada, razlog su bili različiti stavovi oko radnog vremena ugostiteljskih objekata ali i tržnih centara. Jasno je da se već sada mogu predvideti razlike u stavovima, ali ko će kakve argumente izneti.
Zasigurno i jedni i drugi, medicinari i funckioneri, imaju za cilj smanjenje broja obolelih i pad krivulje, ali ne i kako doći do magičnih brojki. Jedni par sati duže radno vreme svaki dan vide kao prolongiranje epidemije i mogućnost za povećanje broja zaraženih, drugi smatraju da dva sata duže radno vreme neće rasplamsati bolest i navode kao argument ekonomski segment.
Nova sednica Kriznog štaba još nije zakazana. A kako će biti? Pa, neizvesno do poslednjeg momenta.
Doktor Predrag Kon kaže:
- Predlog medicinskog dela Kriznog štaba je da će popuštanje mera zavisiti od epidemiološke situacije - rekao je za Blic.
Doktor Kon nije precizirao šta to na terenu konkretno znači, ali praktično pad broja zaraženih dovodi do popuštanja mera. Ova jednostavna računica trenutno, ipak, nije na strani onih koji nastoje da izdejstvuju popuštanje mera. Činjenica je, ne stojimo loše u odnosu na mnoge države, ali pad broja obolelih trenutno nije dovoljan.
Jedan od članova Kriznog štaba doktor Branislav Tiodorović stav ne skriva. On je glas protiv popuštanja mera.
- Raste broj prvih pregleda u kovid ambulantama. Popuštanje treba da se desi kada dnevno budemo imali trocifren broj zaraženih. Blago raste broj prvih pregleda i u kovid ambulantama i u novim kovid bolnicama. To znači i da blago raste broj ljudi koji imaju izraženu kliničku sliku, čim su morali da se jave, nisu asimptomatski slučajevi. Po dnevnom bilansu se vidi još veliki broj pozitivnih u odnosu na broj testiranih. To varira od dana do dana, ali je od 16 do 25 odsto zaraženih od testiranih, nekada čak i trećina - ističe Tiodorović.
Činjenica je da nema napisanih tabela i logaritama koje bi bile šifrarnik za “otvaranje” i “zatvaranje”. Sve se računa i broj zaraženih i koliko ima teških slučajeva i u kojoj populaciji i u kom delu Srbije... Ali ne samo to. Novi momenat u borbi protiv epidemije je:
- Odlučujuće je i da se vakciniše što veći broj građana. Popuštanjem mera se povećava broj bolesnih, a time smanjuje obuhvat vakcinacije. Mere treba ograničiti da bi se što veći broj ljudi vakcinisao, a ne razboleo i tako sticao imunitet - generalni je stav medicinskog dela Kriznog štaba.
Do sada najviše je insistirao da se produži radno vreme ugostiteljskih objekata zamenik gradonačlenika Beograda Goran Vesić. Tako je ova inicijativa počela da se posmatra kao “zahtev Beograda” iako je reč o predlogu ugostitelja koji su podržali Vesić i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
- Mogu da razumem lekare koji ovu epidemiju posmatraju samo sa zdravstvenog stanovišta. Međutim, ova kriza nije samo zdravstvena već i ekonomska i društvena. Traje već 11 meseci i nanosi teške posledice nacionalnim ekonomijama. Zato mere koje se donose moraju da uvaže i zdravstveni i ekonomski interes - rekao je Vesić.
(Kurir.rs / Blic)
NE PROPUSTITE
