Najnovije vesti

INTERVJU SA MARIJOM MITROVIĆ, DIREKTORKOM ZA FILANTROPIJU I PARTNERSTVA TRAG FONDACIJE: Velike krize nas ujedinjuju u dobročinstvu
Foto: Aleksandar Crnogorac-Trag fondacija

INTERVJU SA MARIJOM MITROVIĆ, DIREKTORKOM ZA FILANTROPIJU I PARTNERSTVA TRAG FONDACIJE: Velike krize nas ujedinjuju u dobročinstvu

Društvo

“Individualna filantropija je usmerena na najugroženije, a dobro delo pojedinca je često pokretački mehanizam za masovna davanja, koja su i najzastupljeniji vid pomoći među dobročiniteljima. Velike krize više mobilišu ljude, pa je tako i ova, izazvana epidemijom COVID-19 doprinela solidarnosti, ujedinjavanju zajednice i većoj spremnosti na pomoć. Porasla je vidljivost filantropije, ali i ilustrovana njena važnost, što verujemo da će imati dugoročne efekte na njen dalji razvoj”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije. Ove godine Trag fondacija 14. put zaredom dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju. Cilj tog prestižnog priznanja jeste da se istaknu i podrže kompanije, kao i mala i srednja preduzeća i pojedinci, koji su tokom 2020. godine činili dobra dela, pokretali i podržavali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica u kojima žive i posluju.

Za koje kategorija se dodeljuje VIRTUS nagrada?

VIRTUS nagrada se dodeljuje u 5 kategorija: Glavna nagrada za doprinos kompanije na nacionalnom nivou, Nagrada za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje, Nagrada za malo i srednje preduzeće, Nagrada za dugoročno partnerstvo između profitnog i neprofitnog sektora i Nagrada za individualni doprinos filantropiji. Prijave se mogu dostaviti do 25. februara, a više informacija o propozicijama konkursa, načinima prijavljivanja i sastavu žirija mogu se naći na sledećem linku: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.

Šta za obične ljude znači filantropija? A kako filantropiju percipiraju kompanije?

Kada je filantropija u pitanju, građani najčešće pomažu deci, osobama sa zdravstvenim problemima i siromašnima. Može se reći da su njihova davanja humanitarnog karaktera, duboko motivisana emocijama i željom da nekome pomognu. Kompanije svoje filantropske aktivnosti više usmeravaju u pravcu razvoja zajednice, davanja su dugoročnija, ciljaju veći broj korisnika i često su povezana sa osnovnom delatnošću kompanija. Građani su uglavnom orijentisani na davanja u novcu, dok kompanije doniraju i robu i usluge, kao i volontersko vreme i znanje svojih zaposlenih. Mi prvenstveno želimo da podstaknemo što više kompanija da se angažuju na polju filantropije, kroz dugoročna rešenja, od kojih će korist imati veći broj ljudi na duži rok.

Šta vas je navelo da uvedete kategoriju za individualni doprinos filatropiji? Da pomenemo neke od dosadašnjih dobitnika.

Primeri dobrih ljudi koji su želeli da pomognu drugima, učine nekog srećnim i da nešto promene na bolje, inspirisali su nas da pokrenemo posebnu nagradu za individualni doprinos. Konkretan povod za uvođenje ove kategorije bili su građani, koji su dali doprinos sanaciji štete nastale nakon poplava u Srbiji 2014. godine, kao i brojnim drugim akcijama koje su pokrenuli ili podržali. Navešću neke od dobitnika: Tamara Klarić i Bogdan Stevanović iz Beograda pešačili su od Niša do Beograda prikupljajući sredstva za izgradnju nove NURDOR-ove Roditeljske kuće u Beogradu. Svojim primerom, kao i uz pomoć društveno odgovorne aplikacije za mobilne telefone “Pruži korak” koju su osmislili, a koju je koristilo više od pola miliona ljudi, prikupili su i donirali više od pola miliona evra za ovu akciju. Marko Čikarić, mladi učitelj iz Prokuplja, obezbedio je redovno odvijanje nastave u osnovnoj školi u Tovrljanu, od koje je napravio i svojevrsni centar okupljanja i društvenog života ovog zaboravljenog kraja. Uz redovnu nastavu za svoje učenike, obezbeđivanje prevoza od kuće do škole i nabavku savremenih učila, Marko u svoje slobodno vreme pomaže meštanima sela i sprovodi inicijative za renoviranje seoskih puteva. Svakako, tu su i mnogi drugi koji su dosta toga uradili za druge ljude i zajednice.

Kako biste ocenili saradnju kompanija sa neprofitnim sektorom u realizaciji filantropskih inicijativa?

U prethodnim godinama saradnja između profitnog i civilnog (neprofitnog) sektora je u stalnom porastu. Ovo se najbolje vidi kroz partnerstva i programe koji se zajednički osmišljavaju i sprovode. Prednost saradnje sa neprofitnim organizacijama ogleda se u ekspertizi koju te organizacije nude, a koja kompanijama može biti značajna za efektnije ulaganje u zajednicu. Ta saradnja se ostvaruje u zavisnosti od namene filantropskih aktivnosti, pa se tako neprofitne organizacije pozivaju u zavisnosti od oblasti u kojima deluju ili ciljnih grupa koje podržavaju. Neke kompanije su uključene u Srpski filantropski forum, kroz koji potom ostvaruju kontakt sa potencijalnim saradnicima, dok druge u svoje aktivnosti uključuju organizacije koje su aktivne u lokalnim zajednicama u kojima kompanija posluje ili organizacije koje izaberu putem javnih konkursa.

U prethodnim godinama među korisnicima donacija bile su prvenstveno, osobe sa zdravstvenim problemima i socijalno ugrožena populacija. Da li se tu nešto promenilo?

I dalje su najzastupljeniji krajnji korisnici pomoći osobe sa zdravstvenim problemima, zatim populacija lokalnih zajednica, ekonomski ugroženi građani i osobe sa invaliditetom. Druge korisničke grupe podržane su u znatno manjoj meri i uključuju decu bez roditeljskog staranja, jednoroditeljske porodice, talentovanu decu i mlade, stariju populaciju, decu u riziku, majke i novorođenčad, žene i decu žrtve nasilja, opštu populaciju, religijske zajednice, manjinske zajednice, osobe kojima je potrebno palijativno zbrinjavanje, beskućnike, nezaposlene, izbeglice i raseljena lica, migrante i životinje.

Da li su ljudi više spremni da se mobilišu u vreme velikih kriza, kao što je epidemija COVID-19?

Velike krize više mobilišu ljude, pa je tako i ova, poput ostalih kriznih situacija doprinela solidarnosti, ujedinjavanju zajednice i većoj spremnosti na pomoć. O tome govori veliki broj donacija novca za nabavku medicinske opreme, kao i ogromno interesovanje za volontiranje kroz koje se najviše pružala pomoć starijim sugrađanima tokom karantima. Prema istraživanju Catalyst Balkans, tokom krize izazvane virusom COVID-19, od marta 2020. do 31. januara 2021. godine, pojedinci, kompanije i neprofitne organizacije u Srbiji donirali više od 21 miliona evra za saniranje posledica nastalih ovom pandemijom. Najveći deo sredstava, 80 odsto, doniran je lokalnim i nacionalnim vlastima i institucijama, a polovina te sume upotrebljena je za nabavku medicinske opreme. Kako je i ranije jedan od najvidljivijih vidova filantropije u Srbili bilo prikupljanje novčane pomoći za lečenje obolelih građana, epidemija je, čini se, učvrstila povezanost filantropskih aktivnosti i oblasti zdravstva, u očima građana.

Promo tekst

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...