Poslednja sreda u februaru i ove, kao i prethodnih godina, posvećena je obeležavanju Međunarodnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja. Na koji način se i fizičko i verbalno nasilje može smanjiti, koliku ulogu ima prevencija u svemu tome i ko treba da snosi najveću odgovornost, samo su neka od pitanja za psihologa Nebojšu Baračkova sa kojim razgovara naša koleginica Andrijana Glišić iz Novog Sada.
- Preventivno treba raditi sa decom od vrtića, pa kasnije, jer to nam štedi i novac i vreme. Ako radimo sa mladim ljudima, videćemo neispoljene emocije. Nasilje ne nastaje u tom trenutku, to se kuva kod mladih godinama. Svaki izgrednik u Novom Sadu, na primer, sigurno ima nešto od ranije, takve osobe se razvijaju i to traje dugo. Mi kao društvo nismo sprečili te mlade osobe da se tako nešto desi, kaže Baračkov komentarišući poslednji slučaj brutalnog nasilja maloletnika u Novom Sadu.
- Ako ne ulažemo u mlade, neće dobro izaći. Ako ulažemo u preventivu, zdravstvene politike, edukaciju, da psiholozi i pedagozi ne budu tu kad se neko pobije, nego da se sa decom radi dok nisu pokazali agresiju prema ljudima. Kaznena politika je epilog, samo pokušaj da se spreči da se delo ne ponovi. Ako je neko postao psihopata, on će takav ostati ceo život.
- Kad su u pitanju ovakve scene nasilja, svi smo podbacili kao društvo, da na vreme primetimo i da mlada osoba dobije druge puteve ispoljavanja agresije.
- Roditelji su deo kruga mladih, oni bi trebali da puno razgovaraju, a oni opet često reaguju nasiljem kad se nešto desi, ali time se samo pravi gori problem. Ovo što se desilo u Novom Sadu to je bio pokušaj ubistva, pređena je granica one biblijske zapovesti.
- Kod nas se ne obraća previše pažnja na same žrtve, a one rađe ćute, nekad je to i socijalna stigma, stvari se guraju pod tepih, i to bi trebalo kao društvo da izmenimo, da se na primer osoba ne sreće na sudu sa zlostavljačem.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
