RIGOROZNE SANKCIJE ZA ONE KOJI KRŠE MERE: Krizni štab može tražiti da kazne za nenošenje maski budu 50.000 dinara!

Stav epidemiologa i člana kriznog štaba prof. dr Branislava Tiodorovića da kazne za nenošenje maski u zatvorenom budu 50.000 dinara, a da oni koji svesno krše protivepidmijske mere odgovaraju po Krivičnom zakoniku, naišla je na podršku mnogih. Sagovornici Kurira mahom kažu da je potrebno da se svi objekti otvore i da se polako vraćamo normalnom životu, a da bi rigoroznim kaznama trebalo sankcionisati pojedinice koji bahato krše mere.

- Svi koji krše protivepidemijske mere i svesno ugrožavaju zdravlje drugih treba da odgovaraju po Krivičnom zakoniku, po kojem je moguća i zatvorska kazna, a o čemu odlučuju tužilaštvo i sud. A da se ja pitam, kazna za nenošenje maski u zatvorenom prostoru bila bi 50.000 dinara - rekao je Tiodorović za Kurir i dodao da bi sve moglo da bude otvoreno "kada bi oni koji krše mere bili adekvatno sankcionisani".

Ovo je istakao uoči jučerašnjeg sastanka premijerke Ane Brnabić i medicinskog dela kriznog štaba. Zaključci ovog sastanka biće prezentovani danas ostatku kriznog štaba nakon čega će biti doneta i odluka o merama koje će važiti ove nedelje.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, saglasan je sa Tiodorovićem da se povećaju kazne za one koji namerno krše epidemiološke mere, ukoliko bi to dovelo do cilja da privreda radi.

- Ukoliko Tiodorović smatra da je taj cilj moguće postići povećanjem kazni za one koji namerno krše epidemiloške mere i šire zarazu, slažem se sa tim. Inspekcije grada Beograda i naša komunalna milicija su napisale više kazni od svih drugih lokalnih samouprava zajedno i većinu krivičnih prijava. Nije Beograd ni Kopaonik, ni Zlatibor gde su tolerisane žurke do ranog jutra u januaru i februaru, pa su odatle zarazili pola Srbije. Kod nas se u Beogradu sprovodi politika nulte tolerancije na kršenje mera, ali ne možemo da imamo nultu toleranciju na život. Zato, ukolilo Tiodorović i njegove kolege smatraju da je put kako bi sve radilo da se povećaju kazne za prekršioce, trebalo bi vladi da podnesu predlog za izmenu zakona koji je usvojen u oktobru. To je pravni put - rekao je Vesić i dodao da su masovna vakcinacija, strogo poštovanje mera koje su važile do srede i omogućavanje da sektor usluga radi normalno uz poštovanje mera zaštite - put da pobedimo epidemiju.

Infektolog prof. dr Žarko Rankovć veruje, da bi, ukoliko bi se donele još oštrije mere i sankcije, svi objekti mogli nesmetano da rade:

- Ukoliko bi se pooštrile mere i dodatno ograničio broj ljudi u ugostiteljskom objektu ili, primera radi, uvelo pravilo da za jednim stolom mogu da sede dve osobe, onda ne bi bilo nikakvih problema da svi objekti rade normalno. Poštovanje ovih mera bi trebalo strogo kontrolisati, a kazne za one koji ih krše bi trebalo da budu strožije nego sada. Za ponovljeni prekršaj kaznu bi trebalo i duplirati i, naravno, uvesti krivičnu odgovornost.

(Kurir.rs/Ružica Kantar)

ADVOKAT TOMA FILA Masovna vakcinacija je ključna

Advokat Toma Fila, sa druge strane kaže za Kurir da pooštravanje kazni, uključujući i krivičnu odgovornost, ne bi promenilo ništa na stvari, jer bi ljudi, kao i do sada, tražili raznorazne načine da izbegnu inspekcije i sankcije.

- Mladi ljudi imaju potrebu da se druže i da posećuju ugostiteljske objekte i to treba razumeti. Njima bi, pre svega, trebalo na neki način objasniti rizike neodgovorno ponašanja. Vlasnici restorana i klubova su ti kojima treba objasniti da moraju da poštuju propise. Oni treba da odgovaraju, ako im se gosti ne ponašaju u skladu sa propisima. Sa druge strane, država mora obezbediti što bržu vakcinaciju. Masovna vakcinacija je ključ rešenja ovog problema - kaže Fila.

MIŠA RELIĆ Povećati kazne za neogdovorne ugostitelje

Miša Relić, predsednik Udruženja noćnih barova i klubova, kaže za Kurir da je kazna od 50.000 dinara za nenošenje maske neizvodljiva s obzirom na životni standard građana, ali da bi svakako trebalo pooštriti kazne za privredne subjekte koji se ne pridržavaju mera.

- Prvo treba rešiti glavni problem, a to je da se u nekim kafićima ne poštuju osnovne mere, odnosno da razdaljina između stolova bude dva metra zbog čega ispaštaju svi ostali lokali. Za te privredne subjekte kazne moraju biti veće. Tolike da se nijednnom lokalu ne isplati takav rad - kaže Relić i dodaje da je protiv toga da svi koji krše mere odgovaraju krivično, već bi odluku o tome, kako kaže, trebalo doneti u odnosu na prekršaj.