SANJA RADOJEVIĆ ŠKODRIĆ, DIREKTORKA RFZO: Zbog korone potrošeno i do 10 puta više pojedinih antibiotika

- Potrošnja pojedinih antibiotika u Srbiji povećana je i do 10 puta zbog koronavirusa. Kada je reč o antibioticima koji se izdaju u apotekama, potrošnja pojedinih u decembru mesecu uvećana je od pet do sedam puta u odnosu na prosečnu mesečnu potrošnju u 2019. Kada govorimo o injekcionim, odnosno infuzionim antibioticima koji se primenjuju u bolnicama, potrošnja pojedinih antibiotika je bila veća od pet do 10 puta u odnosu na prosečnu mesečnu potrošnju u 2019. godini - kaže u intervjuu za Kurir v. d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Antibiotici se uzimaju i šakom i kapom, i kad treba i kad ne treba...

- Izuzetno je važno je da se prilikom propisivanja lekova iz grupe antibiotika prate protokoli, koji kažu da se antibiotici ne daju rutinski, već kada se to mora, posebno zbog moguće rezistentnosti, i stručne smernice za njihovu primenu, kao i da se ovi lekovi u apotekama izdaju samo uz recept ili specijalistički izveštaj.

Imamo i problem s nestašicom antibiotika "levofloksacina".

- Za "levofloksacin" postoje lekovi od više proizvođača i na tržištu nisu uvek prisutni svi, ali uvek jeste od nekog proizvođača, te ga pacijenti uvek mogu naći ovaj antibiotik. Na sajtu RFZO se objavljuju podaci sa spiskom apoteka kojima je isporučen.

Kakvo je stanje s "fraksiparinom", koji se koristi protiv zgrušavanja krvi?

- Do kratkotrajnog diskontinuiteta u snabdevanju apoteka "fraksiparinom" početkom godine došlo je zbog višestruko veće potrošnje u lečenju kovid pacijenata jer pojedini po otpustu iz bolnice, zbog povišenih vrednosti D-dimera, moraju da se leče jos nekoliko nedelja u kućnim uslovima ovim lekom, kao i zbog promene kompanije koja je odgovorna za ovaj lek. "Fraksiparin" je godinama imao dominantan udeo u potrošnji lekova iz grupe niskomolekularnih heparina, zbog čega i postoji najveća potražnja za njim u apotekama. Od tada ne postoji problem u snabdevanju i na sajtu RFZO se objavljuju podaci sa spiskom apoteka kojima je lek isporučen.

Upravo smo nabavili i američki "bamlanivimab".

- "Bamlanivimab", novi lek iz grupe neutrališućih antitela, imamo za 5.800 pacijenata. Nabavka ovih lekova je veoma teška, s obzirom na to da su ograničeni kapaciteti proizvodnje. Čak i u državi proizvođača ne koriste se masovno jer je proizvodnja antitela vrlo skupa.

Sjajno je što smo ga nabavili, ali to je nedovoljno za sve naše potrebe.

- Sledeće isporuke leka biće u aprilu i maju. Srbija je četvrta zemlja u Evropi, uz Nemačku, Mađarsku i Češku, koja ima "bamlanivimab". Primenjuje se u prvih 10 dana od pojave simptoma, kod starijih od 12 godina i težih od 40 kg, jednokratno kao infuzija. I to kod pacijenata sa blagim i umerenim oblikom bolesti, a koji imaju visok rizik (gojaznost, dijabetes, kardiovaskularni rizik...) da dobiju teži oblik i da se hospitalizuju. Ovim lečenjem rizičnih pacijenata u ranoj fazi sprečava se hospitalizacija i rasterećuju kovid bolnice.

Gradiće se i treća kovid bolnica

Jesu li zbog korone liste čekanja tek kilometarske?

- Dijagnostičke procedure, hirurške intervencije, pregledi su usporeni ili odloženi. A postoji i psihološki aspekt kod pacijenata koji zbog straha od zaražavanja ne idu kod lekara. Izgradnja dve nove kovid bolnice, a u planu je izgradnja i treće, mnogo su pomogle da se povećaju kapaciteti zdravstvenih ustanova za zbrinjavanje kovid pacijenata, kako bi se pritisak na druge ustanove smanjio i oslobodili kapaciteti za lečenje hroničnih pacijenata. Liste čekanja pre korone i danas nisu se značajno promenile. RFZO kontinuirano prati liste čekanja i preusmerava pacijenata u skladu sa kapacitetima u trenutnim okolnostima.

Imamo li u planu još neke lekove za koronu?

- Situacija s koronavirusom je pokazala koliki je značaj inovativnosti, kao i njenog brzog razvoja, što smo imali prilike da vidimo i u slučaju vakcina. Trenutno su obezbeđeni svi specifični lekovi za kovid - "favipiravir", "remdesivir", "tocilizumab", neutrališuća monoklonska antitela, i oni su u zvaničnom protokolu lečenja kovida u Srbiji. Nastavićemo da pratimo preporuke struke i u skladu s tim nabavljamo sve neophodne lekove, čime proširujemo i spektar sredstava u borbi protiv ove epidemije.

Hoće li 2021. biti godina sa značajno proširenom listom inovativnih lekova?

- Zbog situacije sa koronavirusom, planirana dinamika donošenja nove Liste tokom prošle godine nije realizovana, ali je na samom početku godine usvojena nova sa 16 inovativnih lekova. Za vreme kovida, nijednog trenutka nije došlo do prekida u odobravanju inovativne terapije. Ali došlo je do usporavanja dijagnostičkih procedura koje su potrebne da bi se primenila inovativna terapija. Inovativna terapija je izuzetno skupa i stavljanje svih ovih lekova u 2020. godini ne bi bilo moguće da nisu obezbeđena dodatna sredstva u budžetu od pet milijardi dinara. Međutim, kako zbog kovida nismo imali dinamiku Liste lekova kao i obično, oko 2,3 milijarde je ostalo iz 2020. Imajući u vidu da je u budžetu za 2021. izdvojeno 3,5 milijardi dinara, za nove inovativne lekove je planirano 5,8 milijardi dinara. To su najveća sredstva do sada opredeljena za inovativne lekove. RFZO priprema novu Listu lekova, nadamo se da će biti u najskorije vreme. RFZO je u poslednje dve godine napravio ogroman napredak, na Listu lekova stavljena su čak 54 inovativna leka za lečenje karcinoma dojke, pluća, multiple skleroze... Značaj inovativne terapije je što pacijentima omogući efikasniji način lečenja, produženje i bolji kvalitet života, dok se dodatni efekat na zdravstveni sistem i društvo ogleda i u kraćim hospitalizacijama, skraćenim bolovanjima, sprečavanju ranog odlaska u penziju.

Od Kovaska nema nade?

- Pregovori oko vakcina nisu nimalo laki, čak i za veće i ekonomski jače zemlje od Srbija, ali smo već sada uspeli da obezbedimo vakcine više proizvođača i time smo dali mogućnost našim građanima da biraju koju će vakcinu da prime. Srbija je i potpisnik Kovaks programa, gde se zemljama prema kvotama opredeljuju količine vakcina. Međutim, nismo se oslanjali samo na Kovaks, preko koga još nismo dobili nijednu vakcinu, već smo direktno pregovarali sa kompanijama i tako dobili "Fajzerovu" i "Astra Zenekinu" vakcinu, a istovremeno i sa partnerima iz Rusije i Kine, u čemu je velika uloga predsednika Srbije. Vakcina je jedna od najvažnijih tekovina medicine i da bismo stavili pod kontrolu pandemiju i na kraju se i izborili s njom, vakcinacija, uz pridržavanje epidemioloških mera, jedini je put. Zato je veoma važno da se što više građana što pre vakciniše.

(Kurir.rs - J.S. Spasic)