Mnoge privredne delatnosti trpe gubitke zbog epidemije koronavirusa, ali ne i dostava hrane. U poslednjih godinu dana više od 360.000 ljudi koristi mobilne aplikacije da poruči hranu na kućnu adresu. Taj trend stvara i sve više posla dostavljačima koji postaju najtraženiji na tržištu rada.
Broj dostavljača konstantno raste. Vladanu Maksimoviću je dostava hrane više od dve godine dodatni posao.
- Posao je dinamičan, znači, nije lagan, stalno ste u vremenskom škripcu tako da..ali kao dodatni posao je okej - kaže Vladan Maksimović, dostavljač hrane.
Nisu retki ni oni koji stalni posao zamenjuju dostavom. Razlog je dobra zarada koja čak ide i do 200.000 dinara mesečno. Neki, međutim, i nisu tako srećne ruke.
- Kad bi radili trideset dana svaki dan to bi vam bilo oko 70 hiljada dinara ili 70 i nešto i još i bakšiš i to je to - dodaje Vladan.
Dostavljači hrane nemaju zdravstveno osiguranje i nadoknadu za bolovanje. Često im je, kažu, veliki problem i parkiranje jer svaku kaznu sami plaćaju. Nadležni traže rešenje.
- Pokušamo da tu dostavu hrane i uopšte onlajn trgovinu kao neku novu pojavu, prenesemo u reglativu i da to postane način tretiranja dostavljača i ljudi koji rade onlajn dostavu, različitom od one koja se koristi u svakodnevnom snabdevanju prodavnica - kaže Marjan Stojanović, Udruženje za informaciono društvo PKS.
Ideja o dostavi se pojavila u periodu Drugog svetskog rata kada je većina kuhinjskih aparata bila uništena. Usluga je zaživela sa početkom isporuke tople i prethodno skuvane hrane, i to pomoću kolica za bebe umesto tradicionalnog kombija.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video
