Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu. Dva dana kasnije slavimo Uskrs.
Tim povodom gosti emisije "Usijanje dana" na Kurir televiziji bili su đakon Nikola Petrović i verski analitičar Željko Injac.
"Veliki petak nije samo dan kada mi poštujemo forme i običaje, mi se tokom sedmonedeljnog posta pripremamo kako za Veliki petak, tako i za Vaskrs - pobedu života nad smrću. Značaj Velikog petka je što je Isus prolio krv zarad našeg spasenja. Danas treba da saosećamo s patnjama našeg Gospoda, treba da se preispitamo i umnožimo ljubav", rekao je đakon.
"Kod Srba je prekinuta tradicija tokom perioda komunizma. Suština posta se izgubila u današnje vreme, više se svodi na dijetu. Kod nas postoji maksimalizam, ne znamo za sredinu, ili postimo strogo ili ne postimo uopšte. Tako nije kod Grka. I milosrđe je deo posta, a ne samo fizički post", kaže Injac.
"Mi živimo u prostoru i vremenu koje je Bog stvorio za čoveka, ali će jednog dana ova dimenzija da se promeni i nastaće večnost, koja nema obeležja ovog vremena. Božanskom intervencijom neće biti patnje, bolesti...", dodao je Injac.
"Što se konzumiranje hrane, treba da postoji kontrola čoveka kako bi uravnotežio telo i duh. Čovek mora da teži balansu, da bude gospodar svog tela", naveo je Nikola Petrović.
"Da bismo proživeli celu stradalnu sedmicu, mi se tim postom odričemo malo hrane, a svoj um usredsređujemo na Boga. To je suština posta. Posle posta ne treba da se vratimo na stare, pogotovo loše navike, već da se unapredimo. Treba nahraniti gladnog, pomoći bespomoćnom i starom", dodao je đakon.
"Osam dana posle Vaskrsa nema posta, čak ni sredom ni petkom", objasnio je đakon.
"Praznovanje Vaskrsa na ovim prostorima počinje pojavom apostola. Ljudi na ovim prostorima su imali priliku da čuju reči i propovedi od prvih Hristovih učenika", podvukao je Injac i dodao:
"Marks kaže da čovek ne može da radi ako nije sit, a pravoslavna crkva kaže upravo drugačije. Ne treba crkvu svoditi samo na post, crkva je mnogo više, pre svega zajednica Boga i ljudi".
O plaštanici, koja predstavlja platno u koje je umotan Isus neposredno po skidanju s krsta, đakon Petrović kaže:
"Na Veliku subotu plaštanica se iznosi i vrši se litija, to jest tri puta se obilazi oko crkve, a onda sveštenici koji je nose stanu ispred ulaza u crkvu da ljudi prolaze ispod nje".
"Provlačenje ispod plaštanice predstavlja simbol umiranja i vaskrsenja, kao kod krštenja", nadovezao se Injac.
Na pitanje vezano za farbanje jaja, đakon je rekao:
"Crvena boja predstavlja Hristovu krv, iako ljudi farbaju i u druge boje, ali to je zbog dece. Simbolika jajeta je rađanje novog života i vaskrsenja".
O uskršnjoj trpezi, Nikola Petrović kaže:
"Vaskrs je veliki praznik i treba lepo da se obeleži. Naš čovek je domaćin i zna kako to da izvede. Pitanje je kakav je značaj te bogate trpeze ako nije bilo pripreme kakve treba, već predstavlja samo još jedan dan kada ćeš se najesti. Kada se pravilno posti, onda bogata trpeza ima smisla i donosi nam radost".
O Vaskrsu u vreme pandemije, Injac je rekao:
"Naša država je dobro odradila posao nabavljanjem vakcina. Nije ista situacija kao prošle godine, jer je tada bio policijski čas. Ako neko zaista veruje u Boga, onda u njemu ne postoji iskušenje niti prepreka da dođe u crkvu, naravno, uz pridržavanje mera. Nije ovo prva pandemija, bilo ih je i ranije, pa su ljudi odlazili u crkvu".
Poruka đakona glasi:
"Moramo uskladiti naše kretanje sa nedaćama koje su nas snašle. Relativno skoro, pre 300-400 godina imali smo kuge i tifuse, pa ne može ni ova pandemija da nas iznenadi. Slažem se s gospodinom Injcem, ne postoji prepreka za pravog hrišćanina da priđe Bogu".
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
