Svi stariji od 16 godina koji su se već revakcinisali ili će tek da se vakcinišu i to do 31. maja, dobiće nagradu od države 3.000 dinara, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Da li će stimulacija dati efekte, da li će se do kraja maja stići do 3 miliona vakcinisanih i da li ćemo time postići kolektivni imunitet? Šta će biti sa trećom dozom i kako će teći vakcinacija u tržnim centrima?
Večeras u Usijanju dana gosti su prof. dr Darija Kisić-Tepavčević, ministarka za rad, boračka i socijalna pitanja i dr Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu.
Urednik i voditelj emisije je Silvija Slamnig.
- Vakcine su dostupne od 24. decembra prošle godine, i počelo je da se podrazumeva da imamo vakcine i da možemo da biramo. Postigli smo veliki uspeh, ali mogli smo i bolje kad je sve dostupno i besplatno. Mađarska nas je pretekla u vakcinaciji, oko 40% građana je kod njih dobilo bar jednu dozu, a kod nas je oko 33%. Moramo da budemo brži, što veći broj da se vakciniše, da bi stvorili barijeru za širenje infekcije, kaže Darija Kisić Tepavčević.
- U različitim državama različito stimulišu građane, i kompanije stimulišu radnike to je jedna vrsta pozitivne diskriminacije, jedan podsticaj za to što se tako odnosite prema zdravlju. Ako ne vakcinšete sebe predstavljate opasnost za okolinu. Ključna reč je kolektiv, svako je karika u lancu. Ja te 3.000 ne bi nazvala nagradom, država ceni što ste savesni, i da se što pre vratimo u normalu, kaže Tepavčević.
- Ja sam ranije iznosio primer jedne velike kompanije, vlasnik je odlučio da svako ko se vakciniše dobije još 20 evra za platu, i svi koji su se dvoumili su promenili odluku za svega 2.400 dinara, tako da je odziv bio skoro 90%. Onda sam u jednoj emisiji malo više u šali, rekao da bi država trebala da daje novac. Obzirom da je celo društvo postalo potrošačko, da smo izgubili intelektualni sloj, ispalo je da je sve reklama, da je sve novac, da bi se pojavio neki interes, da bi neko to prihvatio, kaže Milanko Šekler.
- Kada su se pojavile vakcine, one su ispitivane na starijim generacijama, kasnije su neki proizvođači počeli da ispituju mlađe, i pokazalo se dobro, za sada je samo Fajzer za mlade od 16 godina i trudnice posle trećeg meseca, kaže Kisić Tepavčević.
- Nisu sojevi korone pretnja, stvara se u medijima atmosfera straha, treba da prestanemo da plašimo ljude. Što se tiče indijskog soja, on ne preovlađuje ni u samoj Indiji, tamo je samo 15-20%. Da je taj soj u Indiji uzrok povećanja, umesto nedostatka zaštitnih mera, onda bi taj soj preovladao, on nije ni zarazniji ni dominantniji. Novinarstvo samo prenosi vesti. Svi sojevi se dele na mutacije, a sve mutacije koje pominjemo su za praćenje, nisu za zabrinutost, ima mnogo mutacija, one će se stalno dešavati. Vakcine će stimulisati virus da pravi nove mutacije, kaže Šekler.
- Virus ima potencijal da se menja, a samo mali broj mutacija mogu da nas brinu, najveći broj mutacija čak ne idu u prilog virusu. Ne treba da pričamo o mutacijama, nego da se usmerimo na mere zaštite. Sad ne znamo koliko traje imunitet posle vakcine. Napravljeni su i punktovi za vakicnaciju u tržnim centrima, kaže Kisić Tepavčević.
- Radno sposobno stanovništvo je u najvećem riziku da se zarazi, i rani kolektivi su najrizičniji. Nije diskriminacija ako se za bolovanje zbog kovida ne plaća puna plata, kaže Kisić Tepavčević.
- NIje ista struktura antitela kad se vakcinišete i kad obolite od korone.NIje ništa neobično da se neko zarazi i dva puta. Kineska vakcina je optornija na mutacije virusa. Ja sam pominjao treću dozu ali samo za Simofarm, jer neki ljudi ne naprave antitela, posebno stariji, nije slučajno što je Sinofarm krenuo u istraživanja, kaže Šekler.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
