Nekako u ovo vreme svake godine sve češće se na društvenim mrežama prenose objave zabrinutih roditelja koji prijavljuju nestanak deteta, a onda se njihovi apeli za pomoć objavljuju i na internet portalima ne bi li ih što više ljudi pročitalo. Potom, nakon nekoliko sati, stižu vesti da je ono pronađeno, da je dobro, pa se ubrzo ispostavi da je pobeglo od kuće zbog loših ocena ili „ljubavnih problema“. Takve su u onoj staroj Jugi zvali „junski begunci“.
Ponašanje
I zaista je divno čuti da potraga ima srećan kraj, ali njihovi hirovi mogu izazvati veliki problem jer ljudi obasuti takvim informacijama prestaju da na njih obraćaju pažnju i onda kad zaista neko dete, nažalost, bude oteto ili naudi sebi, oni će na vapaje njihovih roditelja odreagovati: „Ma, daj više“ i pomoć će u najvažnijim trenucima izostati.
- Decu nismo naučili da prihvate neuspeh, da to nije ništa strašno. Oni lošu ocenu doživljavaju katastrofično. Često se povlače ili povređuju sebe i zbog ružnih reči ili vršnjačkih komentara. Svaku promenu na detetu, izmenjenu frizuru, boju kose, slušanje druge vrste muzike treba ispitati i pričati s detetom da li ima neki problem - objasnila je za Kurir školski psiholog Branka Tišma.
Ona ističe da nestanak deteta ili bilo koji drugi slučaj treba uzeti ozbiljno. Prvo treba proveriti kod društva da li znaju nešto, a onda obavestiti policiju ako se ispostavi da je ozbiljnije:
- Roditelji često kače objave na društvene mreže jer pomažu da što više ljudi vidi ovakve vesti. Isto tako i pronalazak deteta treba objaviti, jer se dešava da ljudi dele vesti i za onu decu koja su pronađena. Ljudi često pomisle da neke objave i nisu ozbiljne, jer često deca beže iz nekog hira. Brzo budu pronađena, a ljudi zbog takvih slučajeva neke objave ne shvate ozbiljno, a možda su baš one te gde se traži neko dete koje je oteto, ili mu se nešto loše desilo.
Proleće je godišnje doba koje izaziva promene kod svih, a pogotovu kod dece. Kod njih se dešavaju promene u organizmu, menjaju pogled na svet, kao i percepciju sebe i drugih:
- Proleće se poklapa s krajem školske godine, deca tada budu uznemirenija, sve se budi, svi žele napolje. Tada ih čekaju i najveće obaveze vezane za školu i pritisci sa svih strana koji se prepliću. Javlja se sukob sa samim sobom da li zadovoljiti očekivanja drugih ako nisu zadovoljena sopstvena očekivanja.
Bez razloga
I psihoterapeut dr Zoran Milivojević potvrđuje da je u poslednje vreme sve više slučajeva nestanka dece.
- Najčešći tinejdžerski manevar je da ako nešto ne bude po njihovom, oni prete da će pobeći od kuće. Ako dođe do toga, uznemireni roditelji treba prvo da potraže dete kod drugova, a naravno, i da razglase na društvenim mrežama. Isto tako pronalazak deteta treba da objave i na taj način ispoštuju one ljude i roditelje koji su se sigurno uznemirili zbog takvih objava - poručio je dr Milivojević i dodao:
- Dete najčešće odlazi od kuće bez razloga, ali ima slučajeva kad ono ima ozbiljan problem i želi da se obrati nadležnima. Glavna stvar je da kad pronađete dete i dovedete ga kući, treba napraviti „nov psihološki ugovor“ između deteta i roditelja kako se takve stvari ne bi ponavljale i kako bi se o svakom problemu prvo razgovaralo s roditeljem.
Aleksandra Kocić
NE PROPUSTITE
