Prvi mi je put u Istanbulu. Toliko željen, toliko čekan. Jer ovde se ljube Istok i Zapad, Azija i Evropa. Ovde su se sudarale civilizacije, krojile sudbine i naših prostora, pa čak i naš identitet...
Vertikala celog Istanbula, istorija svih nas u malom, pod jednom kupolom, među četiri minareta - jedinstvena Aja Sofija. Bogorodica s malim Isusom u krilu, desno od nje car Konstantin, koji u četvrtom veku osnova Konstantinopolj, u ruci drži maketu grada. Levo - car Justinijan, u šestom veku sagradi Aja Sofiju i drži upravo ovu Crkvu Premudrosti Božje. Sija se zlatna pozadina freske. Ispod je ulaz, u sada Veliku džamiju Aja Sofiju. I kreće zeleni tepih.
Vožnja jahtom kroz Bosfor treba da bude prava uživancija. I uistinu je verovatno tako, kad je vreme lepo. Al' naša ekipa je morala da sačeka da kiša stane, pa da krene u obilazak Bosfora. Vetar nije posustajao, uši od njega bole. Ali prelepo je prolaziti ispod čuvenih mostova, kroz taj uzani prolaz gde su tako blizu Evropa i Azija. Bebek - kraj gde su najbogatiji sa evropske strane, pa ostaci Rumelijske tvrđave, te čuvana Ortakoj džamija, pa tamo sa azijske još bogataša, džamija... Tu je i Devojačka kula na minijaturnom ostrvu. I naravno, sve vreme oni - galebovi.
No bez obzira na sve, poseban je osećaj ući u to sveto mesto. Izuvanje, pa marama. Kroz velika vrata sjaj dolazi iznutra, gomile lustera su upaljene. A i zlatni svodovi sijaju. Kocka poda ograđena crvenim trakama viri iz zelenog tepiha, koji je prekrio sve. "Alah" i drugi natpisi na arapskom okačeni okolo, sa svodova vire krstovi i ostaci fesaka. Na stoličicama Kurani.
- Pa i sam kad sam u mestima u kojima nema džamija, odem u prvu crkvu da klanjam. Sve su to sveta mesta - veli jedan momak.
Tri devojke, od po dvadesetak leta, poziraju za društvene mreže. Jedanput - ne valja. Drugi - ne valja. Nogu nije lepo namestila. Nasred Aja Sofije! Porazno.
Napolju ogrejalo. Mile ljudi iako je policijski čas na snazi. Bio je to jedan od poslednjih vikenda maja, stranci su slobodno mogli da se šetaju Turskom, ali ne i lokalci, i to svako veče posle 21 sat i vikendom. Restorani i kafići svakodnevno pod katancem, a oni što hranu prodaju mogu to stalno. Policija na svakom ćošku. Ne možeš ući ni prići znamenitostima dok ti i torbe ne pregledaju. I mačke na svakom koraku. Debele, istanbulske. Neke čak i poziraju.
Prinčevska ostrva
Ko da si u Grčkoj
foto: privatna arhiva
Devet ih je. Pružaju se u nedogled i do njih se stiže brodićima. To je zapravo gradski prevoz, pa je karta maltene džabe - pet lira. Ovaj arhipelag u Mramornom moru dobi naziv u vizantijsko doba jer su tu slati pretendenti na presto u egzil. Brojni su tu u potonjim vekovima izopštavani. Najveće od svih, kako mu i ime kaže, Bujukada (Veliko ostrvo) pamti i četiri godine egzila Lava Trockog. Ogromna kuća s pogledom na more sada je ruina, kojoj se od korova ne može ni prići.
Kad si na ostrvu, imaš osećaj kao da si u Grčkoj. Ne samo da baštini njihove crkve i manastire već su i sve kuće bele. Kao i grčke. Doduše, samo pokoja ima plave žaluzine ili kakav detalj, koji je obavezan na svakom grčkom domu i simbolizuje boje njihove zastave. Do pre neke godine konjske zaprege milele su ulicama ostrva, na kom su zabranjeni automobili. Nesrećne životinje su umirale u mukama, pa je konačno pobedio razum. Sada ostrvom prolaze maleni tricikli ili četvorocikli, koji mu daju dodatnu draž. Tu smo pili i kafu sa žara - pravu tursku.
foto: privatna arhiva
Na Aja Sofiju gleda i čuvena Plava džamija. Remek-delo od 20.000 ručno rađenih pločica s tulipanima skriveno je pod skelama, restauracija u toku. Ali to ne umanjuje monumentalnost i lepotu džamije. Koja je sjajno podeljena na deo za vernike, gde mogu da klanjaju na miru, i onaj samo za turiste. Jer i ovde ih je ko mrava.
1 / 6 Foto: privatna arhiva
I u Istiklal ulici gužva. Ali, ipak, ne kao u stara dobra vremena, kad ovuda vikendom prošparta i po tri miliona ljudi.
- Jedina dobra stvar korone je što ipak može da se prođe gradom - jedna devojka će.
Istiklal (nezavisnost) - najduža, najpoznatija pešačka zona u Istanbulu, spaja trg Taksim, gde dominira spomenik Ataturku i njegovim junacima koji izvojevaše nezavisnost i republiku 29. oktobra 1923. Spušta se do četvrti Galata i čuvene Galata kule, na kojoj je sjajnim slovima ispisan jedan datum - 29. maja 1453. Sudbonosni dan kad je Konstantinopolj pao u ruke Turaka. I tu je neki poseban osećaj. Pad ovog kamenog džina daleko je odzvanjao...
Veliki iskorak
Metro pod Bosforom
Još početkom devedesetih Istanbul je bio daleko od sveta. Toliko da su gradski prevoz činili i upregnuti konji. Danas je Istanbul ispred sveta, ali i nekih svojih stanovnika. I dalje ima ljudi koji nogom nisu kročili iz azijskog u evropski deo - boje se da se ne izgube. Metro danas tutnji Istanbulom, pa čak i ispod Bosfora, pod površinom vode. Savršeni red, vagoni kojima nema kraja i munjevita brzina časkom te prebace s jednog kontinenta na drugi. Ali radi i dalje čuveni Tunel - drugi najstariji metro na svetu. Ruta mu je svega pola kilometra, ima samo početnu i krajnju stanicu i spušta se s Galate. Impresionira tako star, lep i i dalje koristan.
A odozgo pogled puca na metropolu... Veličanstvena Sulejmanija, koju sazda slavni Sinan arhitekta, Plava džamija, minareti na sve strane. Jer Istanbul je grad džamija, više od 500 ih je. Mostovi, brodovi, neboderi....
Zlatne odaje sultana, bogatstvo skrckano iza velikih bedema i gvozdenih kapija - Topkapi i Dolmabahče palate zatvorila je korona. Ne da ni čuvenu kafu popiti ko čovek. Eto razloga više da se vratimo u Istanbul...
* Putovanje u Istanbul realizovano je uz pomoć Ministarstva kulture i turizma Republike Turske
Hes-kod
Prati tvoje kretanje
Pandemija nam diktira život, pa ulazak u Tursku nije moguć bez popunjavanja upitnika s kojim i dobijaš takozvani hes-kod. A bez istog ne možeš u javni prevoz, za koji moraš da imaš personalizovanu karticu. Pa ako se ispostavi da si zaražen koronom ili neko pored koga si bio, prošao - naći će te. Dobra stvar je što se iz Srbije sa svakom vakcinom može u Tursku bez PCR ili antigenskog testa.
