Duga istorija sistematske asimilacije i potiranja tragova srpskog naroda koji je na tlu današnje Albanije živeo od ranog srednjeg veka na vrhuncu je bila u vreme kralja Zogua i kasnije totalitarnog režima Envera Hodže.
Od pre tri decenije, menja se položaj oko 40.000 Srba, koliko ih je ostalo u Albaniji, baš kao i čitavo albansko društvo, sada oslobođeno stega i bunkera.
U Dermensu, na jugu Albanije, srpska porodica Rizvani važi za jednu od najnaprednijih. Imetak i obraz su stekli teškim radom i poštenjem, a kada se pomene Srbija, ne zaigra im samo oko.
- Pamet mi je tamo, opet, sada kad govorim s vama, meni je pamet tamo - priča Faik Rizvani iz sela Hamilj kod Fijera.
Tu pamet, kao amanet, nasledili su od dede koji je iz Srbije došao u Albaniju, sestri na svadbu, a silom prilika tu i ostao, iza gvozdene zavese, koju je spustio Enver Hodža.
- Čekao nekad, da se vrati, zatvoriše granice, zatvoriše sve... i ostao ovde. Jeste svake muke imao, ne možeš da živiš negde gde ne možeš da vidiš ni majku, ni oca, ni braće - kaže Hasim Rizvani iz tog sela.
Faik dodaje da kada bi otišao - vratio bi se posle dva dana.
- Nije mogao, komunističko vreme, granice se zatvoriše na četiri strane, svi u zatvor smo bili ovde u Albaniju - ispričao je Faik.
Hasimov i Faikov deda Hivzo je malo i retko govorio albanski. Bio je to njegov lični obračun sa državom koja ga je odvojila od porodice. Skućio se i radio u selu kraj Fijera, a decu učio da vole Srbiju koju ipak nikada nisu videli.
- Mi koji govorimo srpski imamo osamdeset godina. Pre osamdeset godina je stigao moj deda, a mi i dalje čuvamo jezik - kazao je Faik.
Deda Hivzo je uporno 40 godina pisao vlastima. Tražio je pasoš i dozvolu da pređe u Jugoslaviju kako bi video svoje. Jednom je u kovertu stavio i novac, uz opasku da vlast, možebiti, nema para za pismo, pa on šalje i za taj trošak.
Bilo je to devedesetih godina prošlog veka i prvi put, a nešto pre smrti, posetio je svoj rodni kraj. Njegovi potomci sada imaju dvojno državljanstvo, a jedan praunuk je uz stipendiju Srbije u Beogradu završio fakultet.
- Da sam živeo na nekom drugom mestu manje bi se o svemu razmišljalo. Za nas je Srbija nešto posebno, znamo da postoji neko ko misli na nas - smatra Hasim.
Faik kaže da im je od dede ostala ljubav.
- Dokle je granica srpska, to je Srbija, mi smo u Srbiji. Granice srpske gde su. Ali ovde živimo, ovde gradimo, dobro je. Slobodni smo kao i svi drugi - rekao je Faik.
Tako govore braća Rizvani, potomci Hivza iz Ribarića, o sudbini Srba-Albanca. A nisu jedini. Oko Fijera ima još porodica koje pamte svoje poreklo i stotinu dece koja bi učila srpski jezik samo da se, kako je obećano, ponovo otvori srpska škola.
(Kurir.rs/RTS)
NE PROPUSTITE
