PELCOVANJE: Moguća je obavezna vakcinacija u zdravstvu, ali i NAPLATA ŠTETE AKO VAS LEKAR ZARAZI!

Nema ustavne prepreke da vakcinacija zdravstvenih radnika protiv korone bude obavezna - za početak. Odlukom da se ne vakcinišu, lekari i zdravstveni radnici mogu direktno da ugroze zdravlje i život pacijenata, što je protivustavno. Takođe, zaraze li one koji ne mogu da se vakcinišu, zdravstveni radnici bi mogli i da plate odštetu, smatraju stručnjaci.

Srbija ne može da dođe ni do pola vakcinisane punoletne populacije, zapeli smo na 48%, a kamoli 70-80% pelcovanih, koliko je neophodno za kolektivni imunitet. Zato se sve glasnije pominje obavezna vakcinacija, bar zdravstvenih radnika, kako su to uvele Francuska i Grčka.

Milan Antonijević, advokat i aktivista za ljudska prava, ističe da se mora uzeti u obzir sve što Ustav pojedincu garantuje od ljudskih prava.

- Međutim, našoj javnosti nedostaje mnogo glasniji stav Ustavnog suda, koji je još 2017. doneo ocenu ustavnosti i zakonitosti ranije obavezne vakcinacije. I tu je jasno rekao da pacijent ima pravo da slobodno odlučuje o svemu što se tiče njegovog života i zdravlja i bez pristanka pacijenta ne sme se, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera. Ali je Ustavni sud potom dodao i ono što je nama sada značajno - izuzetak jeste kada lična odluka pojedinca direktno ugrožava život i zdravlje drugih osoba. Lekari koji rade i s ljudima koji zbog bolesti ne mogu da prime vakcinu izlažu ih opasnosti i upravo zato treba uvesti obaveznu vakcinaciju zdravstvenih radnika. A to bi moglo da važi i za zaposlene u staračkim domovima i druge kategorije ljudi koji pružaju usluge i mogu lako da šire virus - objašnjava za Kurir Antonijević.

Ustavni sud 2017.

Obavezna imunizacija - ustavno ovlašćenje

Ustavni sud Srbije je 2017. odbacio inicijative protivnika obavezne vakcinacije dece i odraslih. Sud je tada, između ostalog, naveo: Ustavni sud nalazi da je nesporno ovlašćenje zakonodavca da zakonom propiše mere zdravstvene zaštite za koje je, prema pravilima struke, utvrđeno da postižu najpovoljnije rezultate u sprečavanju širenja zaraznih bolesti. Kako je imunizacija preventivna mera zdravstvene zaštite koja predstavlja oblast delovanja javnog zdravlja i preduzima se radi zaštite stanovništva u celini od određenih zaraznih bolesti, Ustavni sud nalazi da se zakonodavac kretao u okviru svog ustavnog ovlašćenja propisujući obaveznost imunizacije protiv zakonom određenih zaraznih bolesti.

On, međutim, ne veruje da je moguća obavezna vakcinacija cele populacije. - Budući da mora da postoji direktna veza između onih koji se ne vakcinišu i ugrožavanja tuđeg zdravlja i života, to je teško utvrditi za celu populaciju. Ali u slučaju zdravstvenih radnika ta veza je nedvosmislena. Imamo slučaj devojke koja je bila na dijalizi i zato nije smela da primi vakcinu, a zarazila se od nekog zdravstvenog radnika u zdravstvenoj ustanovi i potom preminula od posledica kovida 19. To je ta direktna veza - napominje Antonijević i podseća na presudu Evropskog suda za ljudska prava (po tužbi roditelja dece iz Češke koja nisu primljena u vrtiće zbog nevakcinisanja) po kojoj je moguća obavezna vakcinacija, čime je stvorena nova sudska praksa.

Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti navodi da se može odrediti i obavezna vanredna imunizacija za sva lica, odnosno za određene kategorije, ako se utvrdi opasnost od prenošenja zarazne bolesti. Naređuje je ministar zdravlja u skladu sa preporukama SZO, a na predlog Zavoda i uz saglasnost Komisije za zarazne bolesti.

Poznati pedijatar dr Tomislav Stevanović zalaže se za obaveznu vakcinaciju, posebno zdravstvenih radnika.

- Postoji zakonski put da se određene grupe vakcinišu, pogotovu zdravstveni radnici, među kojima sigurno 50 odsto njih nije pelcovano. Pacijenti koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da se vakcinišu, a zaraze se u zdravstvenoj ustanovi, treba da tuže tu ustanovu i dobiće naknadu štete po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Ukoliko neko zbog toga premine, porodica može da traži tu odštetu. To ljudi ne znaju, a bogami ni zdravstveni radnici jer, da znaju, mnogi bi se drugačije ponašali. Takođe, slučaj devojke koja je preminula od kovida 19 jer se zarazila od zdravstvenih radnika tokom dijalize trebalo bi da bude reper oko koga bi se okupljali pacijenti koji ne mogu da se vakcinišu - ističe za Kurir dr Stevanović.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek kaže za Kurir da će država ovih dana da izađe s paketom novih mera za stimulaciju vakcinisanja, kao i da je on lično za obaveznu vakcinaciju svih.

- Evidentno je da će četvrti talas korone biti mnogo jak ako ne povećamo procenat vakcinacije i zato država sprema niz mera za stimulaciju vakcinacije. A kada bih se ja pitao, uveo bih obaveznu vakcinaciju za sve građane. U prethodnih 200-250 godina imunizacija je spasavala države i planetu, i to je jedini način da izborimo s epidemijama. Postoji ozbiljna opasnost da se odugovlačenjem vakcinacije pojavi mutant rezistentan na vakcine. Ovo je moje lično mišljenje. Naravno, glavnu reč o tome šta nam je najbolje činiti daće struka i državni vrh - navodi dr Đerlek.

Slobodan Orlović

Ustavni sud bi mogao da se izjasni

I profesor ustavnog prava Slobodan Orlović kaže za Kurir da je Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti data mogućnost uvođenja obavezne vakcinacije, pa i protiv kovida 19, i to odlukom ministra:

- Za svaki zakon se pretpostavlja da je u skladu s Ustavom. Međutim, to je oboriva pretpostavka i potvrđuje se ili opovrgava upravo pred Ustavnim sudom ako neko podnese tu inicijativu. Naš Ustav je dosta rigidan zaštitnik ljudskih prava. Ustav poznaje pravo na zdravlje, kao neograničeno individualno pravo. Ali kao neograničenu kategoriju poznaje i slobodu da se ostane pri uverenju, što znači i pri uverenju o vakcinaciji. Tu je i zaštita stečenih prava jer sve, pa između ostalog i sloboda uverenja i zdravlje, jesu prava određenog nivoa koja se ni budućim ustavom ne mogu smanjiti.

Kurir.rs/J. S. Spasić

Bonus video: