Na zidovima zgrada i bandera širom Srbije sve češće se mogu naći oglasi u kojima se građani koji imaju velike količine alkoholnog pića i ne znaju šta će s njim pozivaju da ga preprodaju po navodno povoljnim cenama. Poslovanje ovih organizacija koje otkupljuju polovni viski, tekilu, votku, pelinkovac, martini, konjak i šampanjac pod velom je misterije, jer većina njih na svojim internet stranicama nema matični broj i PIB, ne zna se kome prodaju piće, a na kraju krajeva i da li je to piće bezbedno.
- Garantujemo najbolje uslove otkupa alkoholnih pića! Za sve vrste alkoholnih pića koje želite da prodate nudimo najbolju ponudu otkupa, a isplatu vršimo odmah po preuzimanju. Otkupljujemo sve vrste alkoholnih pića na teritoriji cele Srbije - navode na jednom od sajtova za otkup pića.
Na sajtu je detaljno objašnjeno i kako se otkup vrši:
- Potrebno je da kontaktirate sa nama kako biste nam izdiktirali spisak pića koje želite da prodate. Kada primimo spisak pića, potrebno je relativno malo vremena za određivanje najbolje ponude cena, koju vam prosleđujemo vrlo brzo. Ukoliko vam cena odgovara, odmah se dogovorimo o preuzimanju robe. Odmah nakon preuzimanja pića isplaćujemo vam novac za pića sa vašeg spiska.
Nema oznaka firme
Da li je ovaj konkretni oglašivač prijavljen kao firma, da li prijavljuje prihode i rashode, kome dalje prodaje piće, kao i na koji način procenjuje bezbednost pića, nismo mogli da saznamo. Osoba koja se javila na telefon objavljen na sajtu kratko je prokomentarisala da je „na odmoru“, potom „u romingu“ i da ne može da nam odgovori na pitanja. Takođe, nije želela ni da joj pitanja uputimo mejlom. Na našu konstataciju da postoji sumnja u legalnost samog poslovanja, te da im je možda u interesu da objasne kako poslovanje funkcioniše, kratko nam je poručila da je njemu „u interesu da se odmori“.
Zanimljivo je, takođe, da na ulazu zgrade koju su naveli na sajtu nema nikakvih dokaza o postojanju ove firme.
Međutim, kako nezvanično saznajemo, iza većine ovih oglasa zapravo ne postoji firma, već pojedinac ili grupa pojedinaca koji na crno piće otkupljuju od lekara, službenika u pojedinim državnim firmama i javnim preduzećima, kao i direktora privatnih firmi, koji često od stranaka na poklon dobijaju piće i praktično ne znaju šta će s njim. To piće se dalje, isto tako na crno, najčešće prodaje kafićima i restoranima po ceni i duplo jeftinijoj od cene pića u prodavnicama. Porez ne plaća niko.
Opravdane sumnje
Da postoji sumnja u regularnosti poslovanja ovakvih firmi, smatra i Dejan Gavrilović, predsednik organizacije za zaštitu potrošača Efektiva:
- Pretpostavljam da je neko našao načina da zaradi tako što je napravio konekciju s kafićima. Osnovno je pitanje da li je to regularno, da li su taransakcije uknjižene i da li je jasno i čisto šta je prihod, a šta rashod. A iako se pretpostavlja da se pri otkupu vode računa o tome da li je piće otvoreno ili ne, svakako je da, čim se posao ovako obavlja od ruke do ruke, postoji sumnja u nepravilnosti i postavlja se pitanje bezbednosti.
Goran Papović
Ko zna gde to piće završi
l Goran Papović, predsednik NOPS, kaže za Kurir da mu je poznato da se ovakav tip otkupa pića obavlja već nekoliko godina, a ceo proces, kako kaže, nalazi se u sivoj zoni:
- Verovatno ljudi otkupljuju piće kada imaju neke svadbe ili rođendane. Sve je u sivoj zoni. Da bi se neko time bavio, mora imati firmu koja je registrovana za promet alkoholnog pića. Ovde to verovatno nije slučaj i svi ćute zato što im je to u interesu. Alkohol se kupuje od građana, a gde to završi, kome prodaju, to niko ne zna. Da li je piće bezbedno, to niko može da tvrdi, jer niko i ne zna od koga su otkupili. Možemo samo da apelujemo na kupce da vode računa od koga piće kupuju i na koji način.
Žestina ispod cene
Piće
Otkupna cena
Cena u prodavnicama
Viski „džek denijels“
1.300-2.000
3.000-3.210
Viski „džoni voker“
750-1.000
1.359-1.500
„Gordons“ džin
600
1.099-1.299
„Dom perinjon“
6.000-8.000
8.000-15.000
„Moet“ šampanjac
2.500
6.200-7.400
*cene u dinarima
Ružica Kantar
NE PROPUSTITE
