Reč je uglavnom o mladim ljudima koji nisu antivakseri, ali su i dalje zbunjeni kontadiktornim informacijama na internetu, a uprkos svom medicinskom obrazovanju plaše se i da bi vakcina mogla da dovede do steriliteta ili prekida trudnoće.
- Prvu vakcinu, i to protiv velikih boginja, pronašao je engleski lekar Edvard Džener u 18. veku. Godine 1885. pojavila se i vakcina protiv besnila. Te vakcine su u nekim slučajevima davale grozne reakcije, a bilo je i smrtnih ishoda. Međutim, od tada je prošlo puno vremena, vakcine su se iz godine u godinu usavršavale. Tehnologija prečišćavanja vakcine je sve više napredovala, oslobađale su se tih balasnih lipoida i proteina koje su izazivali reakcije i u drugoj polovini 20. veka dobili smo vakcine koje su toliko prečišćene da su sadržale samo bakteriju ili virus. Danas imamo vakcine koje su čist antigen, odnosno samo je antigen vakcine u vakcini, bez ikakvih drugih sastojaka - objašnjava dr Petrović i ističe da nusefekti vakcina koje su postojale pre 200 godina, kao što su encefaliti, meningiti, paralize, nemaju nikakve veze sa današnjom situacijom.
Psihijatar Ivica Mladenović
Neki medicinari su sumnjičavog karaktera
foto: Media Centar
Psihijatar dr Ivica Mladenović ističe da i kod medicinskih radnika postoje različite strukture ličnosti. I među njima, neki su, po prirodi, sumničavi i nepoverljivi.
- Kada postoje takve karakterne osobine postoji i tendencija da se fokus stavi na stvari koje podrazumevaju nesigurnost - kaže on. Drugi razlog zbog kojeg se medicinari najčešće ne vakcinišu je, kako navodi, to što je kod ove pandemije ubrzana procedura za razvoj vakcina:
- Ne treba smetnuti sa uma i da su zdravstveni radnici bili prvi na udaru, pa neki neće da se vakcinišu jer još uvek misle da imaju antitela.
- Današnje vakcine ne mogu da naprave nikakve štete. To je trebalo da nauče na svojim fakultetima i školama, na predmetima o epidmiologiji i infektivnim bolestima. Možda im nije dovoljno pričano o tome, a možda nije trebalo da beže sa časova - kaže u šali dr Petrović i dodaje da je, s obzirom da ima i profesora na medinskim fakultetima, koji su javno protiv vakcina, pitanje da li su studenti i imali prave predavače.
foto: Damir Dervišagić
Većina zdravstvenih radnika koji se nisu vakcinisali nisu antivakseri, već smatraju da vakcina nije dovoljno istražena, smatra psiholog Aleksandra Janković.
- Mladi ljudi su posebno zabrinuti oko toga šta vakcina može da proizvede. To mlade koji su u reproduktivnom periodu uznemirava i pitaju se da li to može dovesti do steriliteta i problema sa potomstsvom. Međutim, većina ovih zdravstvenih radnika verovatno nije protiv vakcina, već zapravo kupuje vreme i čeka da budu objavljena opsežnija istraživanja - zaključuje dr Janković.
Dr Tatjana Radosavljević
Ko se ne vakciniše nek nađe drugi posao
Zdravstveni radnici, koji se ne vakcinišu, rade protiv sebe i svoje struke, a to onda znači da nisu dobri ni lekari ni medicinske sestre, kaže za Kurir prim. dr Tatjana Radosavljević, pulmolog.
foto: Beta/Medija centar/Ana Dokučević
- Ako je vakcina jedino dokazano sredstvo za borbu protiv kovida, a vakicna uopšte jedna od najznačajnijih tekovina medicinske struke i nauke, vi nemate pravo da imate svoje mišljenje oko toga da li treba da se vakcinišete. Ako ne veruju u struku, onda ne rade posao kako treba i trebalo bi da nađu neki drugi posao koji ne podrazumeva odmaganje ljudima - zaključuje ona.
ČINJENICE/Razlozi za nevakcinisanje
- Sumnjaju da vakcine nisu dovoljno ispitane i bezbedne
- Imaju karakterne osobine koje podrazumevaju sumnjičavost i nepoverenje
- Misle da imaju dovoljno antitela od prethodne infekcije
- Neki mladi misle da su jaki i da nema potrebe da se vakcinišu
- Čekaju da se pojave još neki dokazi o vakcinaciji
BROJKE
65 odsto zdravstvenih radnika je bilo vakcinisano do aprila ove godine
14 lekara koji su radili u kovid bolnicama je umrlo od korone
75 odsto studenata četvrte i pete godine Medicinskog fakulteta u Beogradu se vakcinisalo
