ALARMANTNO! LETA U SRBIJI BIĆE SVE TOPLIJA: Prete nam velike suše i požari i TU NIJE KRAJ
Društvo -
Dok će se severni i centralni deo Evrope daviti u poplavama, Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godina će se redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništavati letinu i isušivati reke, upozorili su domaći i svetski klimatolozi.
Naime, u najnovijem izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC), opsežnom dokumentu objavljenom na skoro 4.000 stranica koje su ispisala 234 naučnika, navedeno je da će Mediteran biti jedno od najpogođenijih žarišta klimatskim promenama, pri čemu će naročito biti izraženo povećanje srednjih temperatura tokom leta, odnosno da će vrednosti letnjeg zagrevanja u ovom regionu biti do 50 odsto veće od onih na globalu. - Postoje velike regionalne razlike, s pojačanim zagrevanjem koje se predviđa nad Turskom, Balkanom, Pirinejskim poluostrvom i severnoafričkim regijama, a koje će lokalno dostizati i do dvostruko veće vrednosti od globalnih - navedeno je u izveštaju IPCC.
foto: Kurir
Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u periodu leta. Shodno tome, očekuje se povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji.
- Regionalne promene u Evropi uključuju povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i poljoprivrednih/ekoloških suša i požara u Mediteranu, koji su pripisani ljudskom doprinosu - navedeno je u izveštaju. Nalaze svetskih stručnjaka za Kurir potvrđuje i Dejan Zagorac iz organizacije Ekocentar, koji upozorava da će za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na biljni i životinjski svet, ali i poljoprivredu
foto: Zorana Jevtić, screenshot
Đorđe Đurić: Promene sve ekstremnije
Meteorolog Đorđe Đurić potvrđuje za Kurir da su klimatske promene neminovne, kao i da na promenu mikroklime veliku ulogu svakako ima čovek.
- Primetne su ekstremnije i učestalije suše, požari. Imamo periode velikih poplava, pa periode suša. To je bilo i ranije, ali su sada te promene ekstremnije, a sigurno će ih biti i u budućnosti.
- Klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga niko ne može da se spase, možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetljiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što definitivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima - kaže Zagorac.
On upozorava da, ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge biljne i životinjske vrste će nestati.
Brojke
0,2 stepena po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlji
1,5 stepeni biće veća temperatura zemlje do 2040. u odnosu na početak veka
- Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za poljoprivrednike. Topao vazduh koji nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek.
