Kune se od kada je sveta i veka pa i sada, a ne retko kletve se mogu čuti i u istupima nekih političara i javnih ličnosti, a njima se posluže i obični smrtnici kada vrag odnese šalu, kada im se pričini kakva šteta. Tako je pre desetak godina da bi sprečio dalju krađu sadnica jabuka i krušaka, vlasnik rasadnika na putu Veliki Radinci - Grgurevci postavio i krst i na njemu ispisao kletvu: „Ko uzme još jedan kalem, da bog da, da mu svi i sve u kući poumiralo!”, pa su krađe prestale.
Inače, u Sremu prema narodnom tumačenju kletve su „pola pravde“ ili se može čuti i da je to „pravda koja se u nedra vraća“. Lingvisti koji su svojevremeno sačinili „Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU”, objavljen 1975. godine, precizirali su da kletve predstavljaju običajno-pravnu normu i vrstu arhaičnih tvorevina, „prizivanje nesreće na nekoga, želja da nekoga zadesi ili prati kakvo zlo, obično uz prizivanje Boga ili drugih natprirodnih sila, prokletstvo, pokajanje”, navodi Dnevnik.rs.
U istraživanju koje je svojevremeno sprovela u mnogim sremskim mestima i uz pomoć kolega iz drugih krajeva Srbije, etnolog Ljiljana Radulovački iz Sremske Mitrovice, bavila se socijalnom kategorijom i psihološkim odrednicama kletvi, i to sve publikovala 2001. godine, u izdanju Etnografskog muzeja u Beogradu i Muzeja Srema iz Sremske Mitrovice.
Nije lako bilo sakupljati građu o kletvama u Sremu,. Bilo je poteškoća sa potencijalnim kazivačima kletvi koji su eskivirali: “Ne daj Bože, daleko bilo! Mi to ne radimo!” Pojedini kazivači su kletve kazivali u trećem licu ili kada bi ih saopštavali izvorno i direktno, malo bi popljuvali ili samo rekli “pu, pu”, iz straha da se kletva ne primi! Pored Sremaca starosedelaca svih nacionalnosti i etničkih grupa istraživački rad je obuhvatio i doseljenike Srbe izbegle sa područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine...
Veoma upečatljive kletve izrečene su u Njegoševom “Gorskom vijencu” u tužbalici sestre Batrićeve i kletvi serdara Vukote. Tužna priča sa tragičnim završetkom je “Kumova kletva” Janka Veselinovića. Miro Vuksanović je kletve iz Crne Gore saopštio u delu “Kletva Peka Perkova”, dok je slikar Milić od Mačve 1992.godine izrekao kletvu “četvoroglavoj aždahi – Americi, Nemačkoj, Austriji i Vatikanu”.
Prema kazivanju Smiljke Kovačević (1931) iz Golubinaca u Sremu „Ljudi su ukleti od pantiveka da svoj krst nose!”, a etnološka istraživanja ukazala su, da prema narodnim verovanjima u Sremu kletva se može nasleđivati i do devetog kolena! Ona se može preneti u nasleđe i kupovinom kuće na koju je bačena kletva, isto kao i krsna slava koja se, takođe, nasleđuje kupovinom kuće i imanja...
Poznato je da kletve mogu biti kolektivne ili individualne.
Kolektivna kletva je izricana uvek kada je počinilac štete bio nepoznat. Moralni i društveni red jednog sela čuvan je najčešće kolektivnom kletvom. Ona je izricana u slučajevima kada se saznavalo da neko od seljana ne drži post i ne poštuje svece. Za takvu priliku seljani su donosili tri-četiri oke vina i toliko rakije i uz piće izgovarali kletvu: »Nek Bog pošlje svaku bolest i nesreću na onoga koji ne drži svece, ne posti poste, ne slavi slavu! U kući mu pomrla čeljad, u polju mu ne rodilo žito, a u toru mu poskapala stoka«.
Ovo je činjeno verovatno radi očuvanja »opšte bezbednosti sela«, jer je smatrano da izgrednici ove vrste mogu na selo navući nesreće u vidu grada i nevremena svake vrste, a što loše utiče na ukupnu plodnost imanja i zdravlje ljudi. Poznate su i kolektivne kletve koje se izriču prilikom uspostavljanja međa i rešavanja sporova oko njih, a ako se počinilac krivo zakune na međi, narodno je verovanje da će ga kad-tad stići kletva!
Prema tumačenju Ljiljane Radulovački, sve su kletve društvene, a u isto vreme nose izvestan emotivni naboj. Narod u Sremu ih deli na dobronamerne kletve (ili blagoslove) i zlonamerne kletve. Radulovački se u svom istraživanju bavila samo zlonamernim kletvama, jer one u suštini sadrže zlonamernost, nasuprot blagoslovu koji u svojoj suštini nosi dobronamernost, a bez obzira što se ponegde u narodnoj poeziji javljaju zamene, nisu isto. Međutim, narod u Sremu ih zajedno naziva kletvama, pa otuda poistovećivanja kletvi i blagoslova. U odnosu na lica koja ih izriču i prema onima na koje se izrečene kletve odnose individualne kletve Radulovački ih je sistematizovala u srodničke, ljubavne ili suparničke i susedske, a posebne vrste su kletve koje proizilaze iz profesionalnog odnosa, zvanja i titula, kao i one koje nastaju iz odnosa pojedinaca prema društvu i državi, ili obrnuto.
Kletva »Dabogda ti kuća bez meda ostala«, zabeležena je u Golubincima i upućuje na vremena kada med u narodnom životu nije bio samo hrana, poslastica, nego prevashodno lek bez koga se nije moglo živeti. Uskraćivanjem meda, odnosno leka, želelo se veliko zlo u kući i ukućanima. »Kokoška ti po dvorištu kukurikala«, čuje se na Zlatiboru, ali i među Ukrajincima u Sremskoj Mitrovici gde je prisutna i kletva »Dabogda te patka ritnula«.
U Sremskoj Mitrovici znana ciganska kletva » Mraz te pojeo« upućuje na krajnju oskudicu kojom se želi teška smrt, a kletva »Vile te odnele« deluje na prvi pogled naivno i bezazleno, ali u narodu se zna da koga začaraju i odnesu vile, otuda povratka nema.
Kod bračnih kletvi osnovna formula se ne menja, izriču se i najčešće proizilaze iz bračnih razmirica i onih koji se na bilo koji način upliću u bračne odnose, međutim, u Sremskoj Mitrovici prisutna je kletva koja se upućuje mužu trudne žene: »Dabogda ti žena stonogu rodila, pa ceo život radio za cipele!«.
Na kletvu se obično odgovara kletvom, odnosno antikletvom, pa tako u Sremu na primedbu »dobili ste snaju što joj je kaput bunarskom vodom postavljen«, što će reći siromašnu, odgovara se antikletvom »dabogda i tvoja snaha donela u miraz takav kaput«!
Da bi poništila kletvu Sremica će reći: »Jezik pregrizla, šta mi je trebalo to da kažem!«, ili izriče se neslaganje u stilu »Ma šta mi reče!«, a rumunski Cigani u Sremskoj Mitrovici koji se boje i strahuju samo od roditeljskih kletvi, za druge odmahuju rukom i kažu » Drugi mogu da ti pljunu pod prozor!«
Raznim pokretima tela, pomeranjem s mesta ili dodirivanjem stidnih delova tela, želi se najčešće otkloniti potencijalna opasnost od pominjanja ili izrečene kletve. Da se kletva »ne primi« preduzimaju se i razne radnje kao što su pljuvanje (»pu,pu«), bacanje pepela, bacanje kamenčića ili busena zemlje. U narodu se veruje da će se vradžbinama zavarati i zaustaviti natprirodne sile u realizaciji kletve. Vračare u Šašincima, Batajnici, Vojki, Pećincima, Popincima, Novim Karlovcima i drugim vojvođanskim mestima, takođe i mnoge »vidovite Zorke i Milke«, kletve najčešće »skidaju« tako što izrečenu kletvu »šalju« u šumu, planinu, tamnu vodu i slične krajeve, a naravno za to imaju svoju tarifu.
(Kurir.rs/Dnevnk.rs, M.Mitrović)
NE PROPUSTITE
