Kupci u euro-zoni i izvan nje svedoci su svakodnevnog povećanja cena proizvoda i usluga. Prehrambeni proizvodi, energija, komunalije, građevinski inputi, zemljište, stanovi itd. beleže snažan rast svojih prodajnih vrednosti.
Svakom pismenom čoveku apsolutno je jasno da inflacija pokazuje svoje ružno lice.
Naime, u poslednjih godinu dana, vlade razvijenog sveta stavile su desetine milijardi evra, dolara, funti i franaka u ruke miliona ljudi. Na ovaj način pokušano je prevazilaženje krize izazvane virusom kovid 19.
Na početku pandemije, dok se još nije znalo u kom pravcu će se razvijati nastali problem, sve te milijarde ostale su neiskorišćene u rukama ljudi.
Zbog mera koje su bile neminovne, taj novac se nije mogao ni potrošiti. Umesto toga novac je akumuliran na štednim računima i u gotovini. Shodno tome da je svet bio ,,zaključan " i cene su mirovale. Nije bilo ni govora o inflaciji.
Kada se svet otključao, zahvaljujući pojavi vakcina, većina građana počela je slobodnije da živi i da obavlja svoje ustaljene svakodnevne aktivnosti. Krenula je akumulirana potražnja za većinom proizvoda, i kako cenu svakog proizvoda određuje ponuda i potražnja, velika količina novca počela je da ,,juri " malu količinu proizvoda na tržištima širom sveta.
Na taj način došlo je do osetnog poskupljenja većine proizvoda. Postoji jedan jedini način da se inflacija zaustavi, a to je povećanjem osnovnih kamatnih stopa. Drugim rečima to bi značilo da novac postane ,,skuplji ". Međutim, dok god novca ima previše, on će vredeti sve manje.
Fizička i pravna lica akumuliranu poslovnu dobit štite na razne načine. Vremenski posmatrano najveći broj istih štiti se kupovinom inertnom kupovinom nepokretnosti ne razmišljajući da li su iste precenjene usled ogromne količine novca na svetskom monetarnom tržištu.
Jedan od najboljih načina zaštite imovine jeste prebacivanje iste u drugu imovinsku klasu - zlato.
Jedan od retkih imovinskih oblika, čija vrednost je doživela negativnu korekciju od trenutka kretanja snažne inflacije jeste zlato.
Da li je to logično?
Ekonomski posmatrano, logike nema. Sadašnja vrednost zlata održava se veštački putem hartija od vrednosti koje imaju pokriće u zlatu.
Nedavno je Svetska banka za Međunarodna poravnanja proglasila fizičko (alocirano) zlato prvoklasnom imovinom, a hartije od vrednosti koje imaju pokriće u zlatu visokorizičnom imovinom.
Sadašnja vrednost zlata je daleko od realne, tj. potcenjena je. Razdvajanjem fizičkog zlata i hartija od vrednosti očekivano je da će vrednost zlata neminovno promeniti svoju sadašnju poziciju.
Zlato je poznato kao čuvar imovine. Opšte je poznato da vrednost zlata snažnije raste u odnosu na stopu inflacije. Zlato ima status gotovinskog ekvivalenta, a shodno tome da se radi o visokolikvidnoj imovinskoj klasi.
U Evropi se beleži snažan trend kupovine zlata od strane srednjih i velikih pravnih lica koja na taj način štite svoju neraspoređenu dobit.
Zlatara Gold, regionalni uvoznik investicionog zlata iz prestižnih svetskih kovnica, omogućila je kupovinu najvrednijeg plemenitog metala na jednostavan način. U Srbiji od 2018. godine na promet investicionog zlata ukinut je PDV, što je našu zemlju izdvojilo od zemalja iz našeg neposrednog okruženja.
Sve to je uticalo da Zlatara Gold postane regionalni centar za kupovinu investicionog zlata, gde osim naših građana, zlato kupuju građani Crne Gore, BiH, Makedonije, Mađarske, kao i naši građani koji žive širom sveta.
U ponudi se nalaze prestižni svetski brendovi: Argor Heraeus, HERAEUS I VALCAMBI Suisse.
Sve informacije o kupovini investicionog zlata možete dobiti:
Cenu investicionog zlata možete saznati:
Promo tekst
