TRČE U EVROPU, A OVDE IH GLEDAJU KAO SMEĆE: Azijate u Srbiji teraju da rade i 10 sati dnevno, a plaćaju ih ispod svakog minimuma!

Sada već masovni uvoz jeftine radne snage mahom iz Azije, ali i Afrike i susednih država često je strašno izrabljivanje pred kojim se mnogi u Srbiji prave slepi kod očiju i loptu prebacuju jedni na druge.

Priča jednog neimenovanog poslodavca iz Srema, koji tvrdi da je u postupku zapošljavanja radnika iz Sri Lanke koji će raditi 10 sati dnevno, šest dana u nedelji, a 26 u mesecu za 37.000 dinara, otkrila je sav užas siromaha koji su trbuhom za kruhom došli ovde u praktično savremeno ropstvo. Minimalna cena radnog sata u Srbiji je 183,9 dinara, pa kad bi ovim jadnicima bilo toliko i plaćeno, trebalo bi da dobiju najmanje 47.814 dinara mesečno. Ali ni to ne bi mogli da zarade legalno jer ne sme se po zakonu toliko sati raditi!

U Srbiji je, od početka 2021. do juče, dozvolu za rad preko Nacionalne službe za zapošljavanje, što je legalni put, dobilo 14.644 radnika iz inostranstva, a u 2020. njih 12.920. Najviše ih je iz Kine, Turske i Rusije. Ali broj onih koji ovde rade na crno niko živi ne zna. A ima ih i iz Kazahstana, Irana, Iraka, Indije, Albanije, Bangladeša, Pakistana, afričkih zemalja...

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže za Kurir da su se i njima javljali ti nesrećnici.

- Oni su u sve goroj situaciji jer im agencije preko kojih su došli ili ko već masovno oduzimaju pasoše. I oni, kad vide gde su došli i kako su izrabljivani, žele nazad, a ne mogu. A da zlo bude veće, najčešće i ne znaju preko koga su angažovani, to je neki Mika, Žika doveo neku grupu radnika. A i kada znaju, neće da kažu ime agencije - kaže za Kurir Savićeva.

BROJKE

183,9 dinara minimalna cena radnog sata u Srbiji

3.869 stranih državljana tokom inspekcijskog nadzora u prvih šest meseci ove godine inspektori rada zatekli na radu

3.210 zatečenih stranaca na radu zaposleno u matičnoj državi i upućeno na rad kod poslodavca u Srbiji

Ona napominje i da je sindikat tu nemoćan.

- Niti su u sindikatu, niti imamo mogućnosti da stupimo u kontakt s poslodavcima, obično ih dovede neki naš član, pa mole za pomoć. Naše je jedino da obavestimo inspekciju rada i nemamo povratnu informaciju šta je dalje bilo. Uglavnom je reč o građevinskim kompanijama, ti radnici su isprepadani, nalaze se u stranoj zemlji, ne znaju jezik, ne znaju svoja prava. I neće ni lično da ulaze u priču, ni da kažu svoje ime, pa ne možeš ni u policiju da ideš - objašnjava Savićeva i dodaje da je to "opštepoznati problem gde niko ništa ne preduzima".

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, naglašava da je njihovo da utiču na državu da regulativa bude dobra, što su, kako navodi, i učinili i ništa drugo.

- Zalažemo se za striktno poštovanje zakona, koji su dobri, ali sprovođenje ne valja i to je stvar države. Imate i slučaj onih Indusa koji su radili u Kraljevu, bili eksploatisani, pa nisu imali čime da se vrate kući jer im ništa nije uplaćivano. Te ljude iz Azije privlači Evropa, žele da je se domognu, pa dođu bar kod nas, kad ne mogu u onu Zapadnu. I sigurno je da je kod njih lošije nego ovde i da su zato i došli, ali tamo su bar među svojima, a ovde ih često gledaju ko smeće - kaže Atanacković i dodaje da su u Uniji poslodavaca kompanije koje zapošljavaju 120.000-130.000 radnika i da ne zna imali li među njima ovakvih slučajeva.

Marko Čadež

PKS može samo da apeluje

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, čije članice su sve kompanije u Srbiji, kaže za Kurir da ovakvi slučajevi nisu u njihovoj nadležnosti.

- Neprihvatljivo da bio koja kompanija zapošljava i radi nelegalno. Svi radnici moraju biti uredno prijavljeni, a kompanije moraju plaćati poreze i doprinose. Na nama je da apelujemo da svi poštuju propise, ali mi nemamo nikakve instrumente, to mora da uradi inspekcija - kaže za Kurir Čadež.

A Inspektorat za rad je u pisanom odgovoru Kuriru naveo da je za prvih šest meseci ove godine zatečeno 228 stranaca na radu na crno bez zaključenog ugovora o radu i/ili bez podnete prijave na obavezno socijalno osiguranje.

- Na strane državljane primenjuju se propisi koji važe i za zaposlene državljane Srbije, tako da strani državljani ne mogu imati više od osam časova prekovremenog rada na nedeljnom nivou, odnosno 32 sata na mesečnom nivou. Radnici angažovani preko agencija uživaju ista prava kao i zaposleni državljani Srbije, kao i pravo na jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti - navode u Inspektoratu za rad Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Da neke stvari zavise i od toga da li stranci zaposleni kod našeg poslodavca ili poslodavca iz njihove države, vidi se i iz ovog odgovora Inspektorata:

- U vezi s ostvarivanjem prava po osnovu radnog angažovanja stranih državljana koji su u radnom odnosu kod poslodavca registrovanog u stranoj državi, stvarno i mesno je nadležna odgovarajuća inspekcijska služba u toj državi i ona jedino može utvrditi zakonitost upućivanja lica na rad u inostranstvo i ostvarivanje njihovih prava u oblasti radnih odnosa, uključujući pravo na zaradu, prema propisima koji važe u toj stranoj državi.

A za onog poslodavca iz Srema, poručuju iz Inspektorata, neophodno je dostaviti naziv poslodavca, kako bi se izvršio inspekcijski nadzor.

KOLIKO JE DOZVOLA ZA RAD IZDATO STRANCIMA

2020.

- ukupno 12.920

- državljanima Kine - 3.515 (595 žena od tog broja)

- državljanima Ruske Federacije - 1.976 (459 žena)

- državljanima Turske - 1.489 (71 žena)

1. 1. 2021 - 6. 9. 2021.

- ukupno 14.644 (2.098 žena)

- državljanima Kine - 5.835 (522 žene)

- državljanima Turske - 2.805 (59 žena)

- državljanima Ruske Federacije - 899 (289 žena)

* Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje

USLOVI ZA RAD STRANCA U SRBIJI

- regulisano Zakonom o zapošljavanju stranaca i Pravilnikom o dozvolama za rad

- mora da ima odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje

- da ima dozvolu za rad, postoji ih sedam vrsta i, u zavisnosti od vrste, propisani su i uslovi za njihovo izdavanje

Kurir.rs/J. S. Spasić