IVANKA POPOVIĆ ZA KURIR: Mnogo sam radila, a drugi nek sude o učinku! Raduje me što ću opet imati više vremena za rad na fakultetu

Rektorka Univerziteta u Beogradu (UB) Ivanka Popović završava svoj mandat 1. oktobra.

U oproštajnom intervjuu za Kurir, sumirajući urađeno u prethodne tri godine, kaže da je sa svojim timom dosta toga postigla, ali da o učinku treba drugi da sude.

Polovinu njenog mandata obeležio je, pored ostalog, i rad u pandemijskim uslovima, što je, kaže, bio izazov. Posledice rada u takvim okolnostima će se s vremenom, ocenjuje ona, osetiti u svim delatnostima, a ne samo u domenu obrazovanja.

Popovićeva ne skriva i to da je iznenađena malim odzivom studenata kada je reč o vakcinaciji protiv koronavirusa.

Za dvadesetak dana završavate rektorski mandat. Možete li da sumirate rezultate?

- Ovo je zaista bio neobično intenzivan mandat. Pola mandata je obeležila pandemija, tokom koje na skoro dnevnom nivou imamo operativne izazove da zajedno sa kolegama i resornim organima uredimo rad fakulteta u vanrednim okolnostima. Usredsredili smo se na unapređenje kvaliteta rada na Univerzitetu i veću transparentnost u radu. Bilo je raznih izazova, izdvojila bih naša nastojanja da plagijarizam na UB svedemo na minimum i da ostvarimo bezbedno okruženje za univerzitetsku zajednicu stvaranjem novih ili inoviranjem postojećih propisa, od kojih bih pomenula Pravilnik o sprečavanju i zaštiti od seksualnog uznemiravanja. Univerzitet je povećao svoju vidljivost u Evropi članstvom u Evropskoj univerzitetskoj alijansi "Circle U", koja ima za cilj stvaranje usklađenog univerzitetskog sistema sačinjenog od devet poznatih evropskih univerziteta, čime se pruža mogućnost našim studentima, nastavnicima i istraživačima da učestvuju u razmeni iskustava, mobilnosti i zajedničkim aktivnostima. Univerzitet je otvorio dvorište Kapetan Mišinog zdanja za letnju scenu pozorišta Teatrijum, čime je obogaćena kulturna ponuda u Beogradu.

Koju biste ocenu dali sebi i svom timu za rad u prethodne tri godine?

- U školi nisam volela nastavnike koje su me pitali koju ocenu treba da dobijem, to je bio njihov zadatak. Mi smo se predano posvetili unapređenju rada Univerziteta i jačanju UB kao institucije. Drugi treba da sude o našim naporima i učinku.

Da li ste negde i grešili?

- Mnogo smo radili, a kada se radi, dođe i do propusta. Naknadno je uvek lako biti pametan šta je trebalo uraditi. Trudili smo se da nema propusta, ali u sistemu gde ima više nivoa odlučivanja uvek može nešto i da promakne.

Da li ste uspeli da sačuvate autonomiju Univerziteta i odolite uticaju politike?

- Moje kolege u ovom sazivu univerzitetskih tela, prorektori i ja borili smo se da očuvamo dostojanstvo i autonomiju Univerziteta. U tome smo delimično uspeli, a uticaj politike ne može da se izbegne. Korišćenje Univerziteta u političke svrhe neminovno vodi do njegovog slabljenja. Univerzitet ima snage i volje da se samostalno ili zajedno sa drugim ustanovama suočava sa svim izazovima, nema potrebe da mu se rešenja nameću. Univerzitet kao javno dobro nadilazi dnevnu politiku. Vreme će pokazati kakav je bio naš doprinos univerzitetskoj zajednici.

Šta želite Vladanu Đokiću, vašem nasledniku na rektorskom mestu?

- Čast je i privilegija obavljati dužnost rektora UB. Nadam se da će se nova uprava predano boriti za poboljšanje uslova rada i studiranja na UB. Kolegi Đokiću i njegovom timu želim sve najbolje u obavljanju dužnosti.

Vi se vraćate radu na Tehnološko-metalurškom fakultetu (TMF)?

- Nikada nisam prestala da radim na TMF. Sve vreme mandata bila sam angažovana u nastavi. Sada ću moći više da se posvetim matičnom fakultetu, čemu se vrlo radujem. Meni su nastava i rad sa studentima oduvek bili najlepši deo mog poziva. Uz to me očekuju i obaveze u Upravnom odboru Evropske univerzitetske organizacije, koja okuplja preko 800 univerziteta u Evropi.

Da li mislite da rad u pandemijskim uslovima ostavlja velike posledice u obrazovanju?

- Rad u pandemijskim uslovima se ne može porediti s radom u normalnim, ali drugog izbora nemamo. Nema dovoljno grupne interakcije uživo, koja daje optimalne rezultate u obrazovanju, ni dovoljno praktične obuke i vežbi. S tim problemom su suočeni svi univerziteti na svetu. Univerziteti u sredinama gde je udeo vakcinisanih dovoljno veliki će se ranije vratiti u normalne uslove rada. A studenti koji su iskoristili period pandemije za učenje će na osnovu stečenih teorijskih znanja moći da se uklope u radne procese. Svi moramo da prihvatimo da živimo u vanrednim okolnostima i da ćemo posledice pandemije osetiti u svim delatnostima.

Je li vas iznenadio mali odziv akademaca za vakcinaciju protiv koronavirusa?

- Jeste. Verovala sam da će studenti razumeti koliko je važno da zaštite sebe i druge i da će biti uzor društvene solidarnosti. Studenti su dali prednost (dez)informacijama na društvenim mrežama. Smatram ovo zabrinjavajućim, jer pokazuje da mladi imaju duboko nepoverenje prema sredstvima javnog informisanja i preporukama državnih institucija.

O padu UB na Šangajskog listi

Hitno povećati izdvajanja za nauku

Koliko treba da nas brine pad na Šangajskoj listi najboljih univerziteta na svetu?

- Mi smo se nesrećno našli na 501. mestu Šangajske liste, što nas je spustilo iz kategorije od 401. do 500. mesta do grupe od 501. do 600. univerziteta na svetu. To je i dalje izvanredan rezultat za nas, ali svakako ukazuje da su potrebne promene u realizacije naučne politike.

Novi zakoni o nauci su doneti i sada ih valja sprovesti u delo uz prigodno povećanje izdvajanja za nauku. U skladu sa stavovima u novoj i prethodnoj nacionalnoj strategiji za nauku, neophodno je da se izdvajanje za nauku poveća na jedan odsto BNP. Ono se godinama kreće oko 0,3 odsto, što je nedovoljno, ma koliko bili vredni naši naučnici. Ako do toga ne dođe, UB će nastaviti da klizi na listi.

Boban Karović