Intoniranjem himni Republike Srpske i Srbije, "Moja Republika" i "Bože pravde", na Savskom trgu je počela svečana ceremonija obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
- Kralj Petar I je 1911. uručio 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci, nijedna nije zarobljena, što je preseda u istoriji ratovanja, junaci koji su na današnju dan 1918. jurišajući ispod tih barjaka krenuli u proboj Solunskog fronta. Srpska trobojka bila je veća od života, jer ijjh je opominjala da sloboda Srbije nema cenu. Slava našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova. Srpska trobojka, crveno, plavo, bela bila je veća i važnija i preča od života jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu ni alternativu. Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele. Za njih, za sve one koji su zbog zastavedali živote, odbeležavamo ovaj praznik, praznik našeg identitieta. Datum koji smo izabrali je datum proboja Solunskog fronta. Tog 15. septermbra jedini plan je bila sloboda, rekao je predsednik Vučić.
Vučić je objasnio zašto je Srbija izabrala 15. septembar za Dan srpskog jedinstva.
- To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti. Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, i zajedničkom planu za budućnost. Tog 15. septembra jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: "U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!" Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu. I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, a pogotovo zastava budućnosti. Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i, samim tim, postojanje - rekao je Vučić.
To je pravo na dostojanstvo, objašnjava predsednik.
- Pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo. I sebi, i drugima. Nismo mi bili uvek svetli tokom istorije, najčešće sami prema sebi, često i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu, da bi ugledala svetlo, i postala nacija, postala slobodna. Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bi večno živeli u prošlosti, sme da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane. I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom, i zbog nje, leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno nećemo nikada zaboraviti. Ona nas određuje, na njoj su imena svih onih čija imena ne znamo, ona je, i bukvalno, stvorena našom krvlju i našim kostima, i bez nje, ne bi bilo i nas. U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da je, i takva, ta zastava naša, i da predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, zastave, upravo i u tome - rekao je on.
Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni, rekao je Vučić.
- Nikada više za srpsku trobojku nećemo nikome da se izvinjavamo - rekao je Vučić.
- Pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo - rekao je on.
- Neka nam je srećan Dan jedinstva i zastave. Porodica nije cilj koji je dat sam po sebi, nego da bimso se učili i rasli u jedinstvu različitosti. Ne možemo voleti druge koji su udaljeni od nas ako ne volimo svoga oca, majku, brata, komšiju, svoj rod, narod. To je i prirodni i duovni poredak stvari po koe se jedinstvo izgrađuje od pojedinačnog ka opštem, rekao je patrijarh srpski Porfirije, koji se obratio građanima na centralnog proslavi današnjeg praznika.
- Zato moramo upoznati sebe, ono što je naše, kako svoje potencijale i vrline, a i svoje slabosti, kako bismo bili bolji. I jednog i drugog ima na pretek u našoj prošlosti, zato mi u poršlosti moramo tragati za svojim nadahnućima. ne mogu nam drugi reći ko smo mi, nego mi kad postupamo po redu, ali jedinstvo ne sme da bude sebično, ili da se sukobljavamo sa drugima. Ne možeš biti svetski kad nisi svoj, ni drugi te neće poštovati ako ne poštuješ sebe, kaže patrijarh.
- Jedinstvo naroda se osvtaruje u duhovnom smislu, a ne kroz krv i tlo, kad smo jedno u vrlinskom, onda možemo da gradimo jedinstvo, i naše i sa drugim narodina, uzrastajući u Hrista, za nas kao hrišćane nijedni drugi principi nisu dobri, naši principi su jevanđeljski i svetosavski. Treba da se trudimo da uredimo sebe i svoj dom, da budemo primer drugima u dobru i vrlini, kaže patrijarh.
Na ceremoniji na Savskom trgu građanima se obraća i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik. On je rekao da je ponosan na činjenicu da je RS donela zajedno sa Srbijom Zakon o zaštiti ćirilice.
- Srbin me može da živi bez slobode, i zato smo različiti od drugih, ako smo različiti. Mi nismo Bosanci, kako nas zovete ovde, ja sam Srbin, i ništa me ne određuje sa tim Bosanac. Mi nismo bosanski Srbi, nego samo Srbi, sa našim identitetom, mi imamo svoju republiku, ali naša otadžbina je Srbija, kaže MIlorad Dodik.
Svesrpski praznik
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obeležava se širom Srbije i Republike Srpske, a građani su pozvani da na svojim domovima istaknu zastave.
Širom Srbije, Republike Srpske, srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, ulice su okićene zastavama. U Beogradu će osvetljenje na istaknutim građevinama biti u bojama zastave – Most na Adi, Brankov most, palata Albanija.
Centralna manifestacija se održava na Savkom trgu u Beogradu, kod spomenika Stefanu Nemanji. Srž manifestacije u Beogradu je, kako je najavljeno, podsećanje na velike vojskovođe našeg naroda.
Savski trg je ograđen. Pripadnici Garde Vojske Srbije pristižu sa pukovskim zastavama.
Zvaničan početak svečanosti obeležen je počasnom artiljerijskom paljbom sa Kalemegdana u 17.30.
Na Trgu Republike policijski orkestar je privukao veliku pažnju građana, pogotovo tokom izvođenja omiljene tradicionalne srpske pesme "Tamo daleko", koja govori o stradanju naših vojnika u Prvom svetskom ratu.
Pored konjičke jedinice policije postrojeni su i mladići u uniformama srpske vojske iz Prvog svetskog rata, a nakon "Tamo daleko" orkestar je izveo omiljenu srpsku koračnicu - "Marš na Drinu".
Konjička jedinica je krenula sa Trga republike ka spomeniku Stefanu Nemanji, i tom prilikom su zabeleženi ovi sjajni prizori na Terazijama. Ispred njih su paradirali mladići u uniformama srpske vojske iz Prvog svetskog rata.
Mladi folkloraši su u isto vreme išli ulicama u narodnim nošnjama, klicali Srbiji, dok je iznad njih leteo policijski helikopter sa velikom trobojkom.
Pripadnici Konjičke jedinice policije predali su ispred zgrade Vlade Srbije raport "vojvodi Živojinu Mišiću", glumcu koji je na današnji veliki praznik dočarao legendarnog srpskog vojskovođu.
Datum, 15. septembar, izabran je zato što je tog dana 1918. godine probijen Solunski front. Praznik se slavi od prošle godine.
Plan je da ulicama Beograda prođe više kolona. Jedna će krenuti iz parka Vojvode Vuka, a druga od spomenika Njegošu na Platou ispred Filozofskog fakulteta. Te dve kolone objediniće se kod spomenika Knezu Mihailu na Trgu republike, a zatim nastaviti ka Slaviji. Omladina u kolonama peva srpske patriotske pesme.
Na trgu Slavija kolona iz centra grada susrešće se sa još jednom, trećom kolonom, koja kreće od spomenika Karađorđu u parku ispred Hrama Svetog Save.
Odatle, sa trga Slavija, zajedno će se uputiti ka spomeniku Stefanu Nemanji na Savskom trgu.
(Kurirr.rs)
NE PROPUSTITE
