BIOLOŠKA TERAPIJA POMAŽE DA NE STRADAJU PLUĆA Prof. dr Slobodan Janković o novim lekovima za kovid za teške pacijente

Biološki lekovi "baricitinib" i "sarilumab", koje je Srbija uvela u protokol lečenja kovida, namenjeni su teškim pacijentima, a treba ih davati čim lekari procene da sledi pogoršanje zbog preterane imunološke reakcije organizma, objašnjava za Kurir prof. dr Slobodan Janković, klinički farmakolog.

Pored "tocilizumaba", koji odranije koristimo za lečenje kovida, od sada su lekarima u kovid bolnicama dostupni i "baricitinib" i "sarilumab", a sva tri leka već se koriste kod reumatoidnog artritisa. U 12. verziji Protokola za lečenje pacijenata s kovidom 19 sva tri leka su svrstana u biološku terapiju.

- Zadovoljan sam što su i ovi lekovi u protokolu, uvek je bolje da imamo veći broj opcija. I ova dva leka, kao i "tocilizumab", deluju na sličan način tako što smanjuju upalni proces koji je posledica virusa. Kada lekari sumnjaju da pogoršanje nije zbog sekundarne infekcije, već zbog preterane imunološke reakcije, treba da daju neki od ovih lekova jer su tu efikasni. Kada je prevelika reakcija organizma, strada tkivo u kome se odigrava imunološka reakcija, pa ako je ona u plućima, stradaju pluća. A preterana imunološka reakcija može dovesti i do tzv. citokinske oluje, koja može biti smrtonosna - objašnjava prof. Janković i dodaje da mogu da se daju istovremeno s kortikosteroidima, kao i bez njih.

O LEKOVIMA I NEŽELJENIM DEJSTVIMA

BARICITINIB

- pripada grupi lekova koji se zovu inhibitori "Janus kinaze" i smanjuje aktivnost enzima Janus kinaza, koji je uključen u zapaljenski proces

- moguća neželjena dejstva: infekcija herpes zoster

- veoma česta neželjena dejstva: infekcije grla i nosa, visok holesterol

- česta neželjena dejstva: herpes simpleks, bol u želucu ili dijareja, infekcija urinarnih puteva, povećan broj krvnih pločica (utiču na zgrušavanje krvi), mučnina, povećane vrednosti enzima jetre

- povremena neželjena dejstva: mali broj leukocita (neutrofila), povećana vrednost enzima kreatin kinaza, povećani trigliceridi, akne, porast telesne mase

SARILUMAB

- vrsta proteina koja se zove monoklonsko antitelo

- vezuje se za protein koji se zove receptor interleukina-6 (IL-6) i blokira njegovo dejstvo artritisa

- ozbiljna neželjena dejstva: infekcija sa simptomima povišena temperatura, znojenje ili groznica

- veoma česta neželjena dejstva: nizak broj belih krvnih ćelija

- česta neželjena dejstva: infekcije sinusa ili grla, zapušen nos ili curenje iz nosa i bol u grlu, infekcija mokraćnih puteva, herpes (oralni), nizak broj trombocita, visoke vrednosti holesterola, triglicerida, odstupanja u nalazima testova funkcije jetre

* ALIMS, Sažetak karakteristika leka

* Neželjena dejstva:

- povremena - kod najviše 1 na 100 pacijenata

- ozbiljna/česta - najviše 1 na 10 pacijenata

- veoma česta - kod više od 1 od 10 pacijenata

Ima razlike u efektima, navodi prof. Janković, između ova tri leka, ali je još nemoguće uporediti koji je lek bolji ili jači, jer su u različitim studijama imali različit efekat.

- Upravo zato se i daju kao alternativa jedni drugima - ako nema jednog, može drugi ili treći. Svi lekovi, pa i ovi, imaju neželjena dejstava, a kod nas su registrovani za reumatoidini artritis. Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) objavila je i sažetke njihovih karakteristika, pa u tim dokumentima treba videti da li su koristi veće od štete. Ali najvažnije je individualno prići svakom pacijentu, doktor mora da zna šta pacijent još prima od lekova, koja su mu druga oboljenja, a ponekad je potrebno i prilagoditi dozu - ističe prof. Janković.

I ovi lekovi, kaže prof. Janković, kao i ostali koje je Srbija uvela u protokol, terapije su koje se primenjuju u razvijenim zemljama i koje su preporučene u vodičima na osnovu sprovedenih kliničkih studija.

- Međutim, da bi neki lek postao 100 uvršten u terapiju određene bolesti, kao sada kovida, potrebno je još neko vreme da Agencija za lekove odobri zvanično novu indikaciju. Zbog pandemije, to je drugi korak i u mnogim i najrazvijenijim zemljama preporučena je upotreba ovih lekova za kovid. U ovoj fazi njihove primene očekujemo da je korist veća od štete - navodi prof. Janković.

ASPIRIN MOŽE DA IZAZOVE KRVARENJE

U najnovijoj verziji protokola navedeno je i da nema dokaza da "aspirin", koji se kod nas pije šakom i kapom uz koronu, pomaže da se ne razviju tromboze, a prof. Janković ističe da "aspirin" može dovesti i do krvarenja i imati veću štetu nego korist.

- "Aspirin" je antiagregacioni lek i sprečava nastanak tromba u arteriji. A za trombozu u venama, od koje je u kovidu veći rizik, koristi se druga grupa lekova - antikoagulantni, kakav je, recimo, "fraksiparin". Ljudi ne treba neselektivno da mere D-dimer, to se radi samo kada postoji sumnja na trombozu ili kod rizičnih pacijenata, a o tome odlučuje doktor, kao i o terapiji. Nikako ne uzimati na svoju ruku lekove, pa ni "aspirin", jer mogu da izazovu krvarenje - objašnjava prof. Janković.

(Kurir.rs/J. S. Spasić)