Pavle Joksimović minulog vikenda napunio je 102 godine i zvanično je najstariji čovek na opštini Voždovac!
Nasmejani deka hoda pomoću štapa, druži se, smeje, šeta. Živi u Ripnju, gde ga svi znaju, a tu je i rođen. Za Kurir je govorio o receptu za dugovečnost, ali i o svom teškom životu, ratu, staračkim danima. Dogodovština je imao mnogo za 102 godine, a kako i ne bi.
- Nikada nisam pušio. Svakog jutra pre doručka popijem jednu rakiju, a popodne pivo. To je sve. Otkad mi je druga žena umrla, pojeo sam 42 ovce, četiri jareta i 10 prasića. Neki kažu da meso ne valja, a ono je mene održalo. Tri obroka dnevno, i mnogo vode, to je najzdravije - kaže nasmejani deka, govoreći i o Avali, gde i sad ide da šeta.
- Avala mi je produžila život za 10 godina. Kad god je lepo vreme, idem tamo. Pre sam išao peške, sad moram autobusom jer već teže hodam, moram da nosim štap - ispričao je starac koji je u penziji već 42 godine. Radni vek je proveo u kuhinji Kluba poslanika.
Imao je Pavle dva braka. Obe žene je sahranio, a ima troje dece.
- Prva žena je bila sa mnom sedam godina, rodila mi je tri ćerke. Umrla je kad je imala samo 22 godine, i to od gladi. Tito je pokupio kukuruz, ona se od gladi razbolela. Treće dete nije mogla ni da doji - kaže deda Pavle i dodaje da je drugu ženu doveo posle, i da je ona živela 76 godina.
- S njom nisam imao dece. Ali najveća mi je sada želja da umrem pre svoje dece, jer su i one već zagazile u devetu deceniju - priča Pavle, koji ima i 10 čukununučadi.
Deka Pavle je narodni heroj i učesnik Narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu. Tokom tog rata prvo je bio, kako kaže, u četnicima, pa je prešao u partizane. Odlikovan je jer je zarobio jednog Nemca.
- Četnici su nas učili kako se ratuje, nisu davali da se gine. Partizani su drugačiji, oni te teraju na mitraljez: "Vataj žive, a nek pogine kol'ko pogine." Kad sam zarobio tog Nemca, komanda je bila da izdržimo napad, bili smo pod brdom. U jednom trenutku puška mi je bila pred očima. Nemac se krio u bunkeru od kamena. Istrgao sam mu pušku, zarobio ga, a kad smo ga pretresli, imao je dve bombe. Nisam se plašio jer za to nisam imao vremena - priseća se Pavle.
Kaže da sada svakog dana ustaje u sedam, a leže da spava posle Dnevnika. - Posle stote se mnogo toga promenilo. Sve sam slabiji, noge klecaju, ali volje imam. Popijem ujutru rakiju, kafu, prošetam, dremnem po podne, i družim se sa penzionerima, znatno mlađima od sebe - navodi Pavle. Hoće da se našali, da počasti. Za rođendan je častio društvo jagnjetinom, a mi smo mu poželeli da sledeći rođendan proslavi tako nasmejan kakav jeste.
Pravila ne važe
Šetao tokom korone "jer ima više od sto godina"
Tokom prvog naleta pandemije koronavirusa, kada je na snazi bila zabrana kretanja za starije od 65 godina, Pavle je šetao. Mira nije imao, ali ga je zato jednom policija zaustavila.
- Pitali su me gde se šetam, a ja sam rekao da to pravilo da zabrane kretanja važi samo za ove do sto godina, a ja imam više. Oni su se smejali i kolima me vratili kući - ispričao je Pavle Joksimović.
Um ga dobro služi
Sećam se svega iz detinjstva
Iako je pregazio stotu, naš sagovornik živo se seća detinjstva. Tako je s nama podelio jednu od omiljenih uspomena. - Kad deda dođe iz kafane, on legne i priča nam kako je bilo pre Turaka - govori on, dok izgleda kao da su mu te slike pred očima. - Srbi nisu imali kuće, živeli su u šumama i rupama.
Mom dedi je to pričao njegov deda, a moj deda meni. Pričao mi je kako se tada hleb nije jeo, a riba je bila izobilje. U šumama je bilo mnogo košnica i pčela, pa su i meda imali mnogo. Crni i beli luk su jeli, i njega je bilo koliko hoćeš. Te dedine priče i anegdote koje mi je prenosio još iz doba kad su Srbi bili pod Turcima lepa su mi uspomena.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
