U društvima kao što je naše veoma često će se sredina veoma rado baviti intimnim životom osoba, ali neće preduzeti ništa da uočene problematične oblike ponašanja spreči ili ukaže na njih pod izgovorom da to nije njihova stvar, konstatuje na početku intervjua za Kurir psihoterapeutkinja Sandra Bijelac i specijalistkinja socijalne rehabilitacije.
Ona podseća da „već nekoliko godina imamo bezbroj primera gde je sredina znala za poremećene porodične odnose, ali ih je zanemarivala i ignorisala“.
- Često postoji i strah okoline da reaguje, bojeći se nasilnika, koji bi mogao i njima ili njima bliskim osobama da se sveti, tj. učini nešto nažao. Treći razlog nereagovanja je uverenje da je žrtva kriva i da je izazvala ili zaslužila nasilničko ponašanje. I četvrti, najteži razlog, ponekad je što žrtva sama veruje da zaslužuje određeni oblik nasilničkog ponašanja i sprečava prijatelje ili rodbinu da reaguju.
Kako promeniti uvreženo mišljenje da je nasilje lični problem žene u shvatanje da je nasilje ozbiljan društveni problem?
- Kao i za sve patološke oblike ponašanja najvažnija je edukacija celokupnog društva, a pogotovo određenih marginalizovanih i vulnerabilnih grupa, u kojima se ovakvi oblici ponašanja češće dešavaju i nekako su javniji. Nikako ne smemo zanemariti da se nasilje događa i u „skladnim, dobrostojećim, intelektualno i društveno visokopozicioniranim porodicama“, ali da se o njemu mnogo manje priča.
Kakav muškarac diže ruku na ženu? Koji je profil nasilnika?
- Muškarci nasilnici imaju nisko samopoštovanje, tradicionalne stavove prema podeli uloga u partnerskom odnosu, gde je muškarac glava porodice i dominantna figura u njoj, netolerantni su na frustracije i najčešće posežu za alkoholom ili psihoaktivnim supstancama u stresnim situacijama. Često su u svojim primarnim porodicama prisustvovali scenama nasilja ili su i sami bili zlostavljani. Imaju izraženu potrebu da uspostave kontrolu nad žrtvom, pa često posežu za pretnjama ubistvom, samoubistvom, što žrtvu drži u stanju straha i blokiranosti, a neretko koriste i sopstvenu decu kao zalog u patološkim odnosima. Umeju da budu patološki ljubomorni i eksplozivni.
Nasilje nad ženama može imati doživotni uticaj ne samo na fizičko zdravlje žrtava već i na njihovo mentalno zdravlje. U čemu se ogledaju te posledice?
- Svako nasilje, bez obzira na intenzitet i dužinu trajanja, ostavlja trajne posledice na žrtvu. Te posledice su izraženije što je žrtva duže i intenzivnije bila izložena nasilju. Nasilje može biti fizičko, seksualno, mentalno. Žrtva nema samo telesne povrede već i one mnogo dublje, koje se mnogo teže vide i ispoljavaju, samim tim i teže leče, a imaju intenzivan i trajan učinak na njen kvalitet života. Ona prvo gubi poverenje u sebe, svoje vrednosti i kvalitete, biva odvojena od svoje socijalne zajednice i podrške, zastrašivana gubitkom za nju najvećih vrednosti i tako prepuštena zlostavljaču na volju koliko i kada će sprovoditi svoje rituale zlostavljanja. Žrtva ostaje i dugo nakon prekida ovakvog odnosa uplašena, nesigurna, sa pomešanim uverenjima o svojoj vrednosti i vrednosti sveta u kome živi uz ljude sa kojima živi.
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.
Kurir.rs
