Čak 80 odsto zaraženih koronavirusom imaju, srećom, asimptomatsku ili blagu kliničku sliku, ali gotovo istovetan procenat obolelih koristi antibiotike, a mnogi ne bi morali. I to ćemo debelo platiti antibiotskom rezistencijom kad prođe pandemija - mnogi neće moći da leče ni običnu upalu uva.
Prof. dr Jovica Milovanović, zamenik direktora UKC Srbije, rekao je za Kurir da iako je kovid 19 virusna bolest, čak je 78 odsto pacijenata koristilo antibiotike, što su podaci sa svetskog nivoa objavljeni u prestižnom časopisu Antibiotiks. I to je prva terapija u kovidu, tek potom idu antivirusna, kiseonična i potom kortikosteroidna.
- Nije sporno da virusne infekcije smanjuju imuni odgovor i izazivaju oštećenja tkiva koja omogućavaju širenje bakterija i razvijanje invazivnih infekcija. I upravo zbog straha od upale pluća (pneumonije) i lošeg ishoda lečenja, u početku se išlo s masovnom primenom antibiotika. A nije svim pacijentima to trebalo - kazao nam je prof. Milovanović, koji je o ovoj temi držao predavanje na Drugom nacionalnom simpozijumu "Kovid 19 - šta smo naučili do sada" u organizaciji udruženja MedScape.
TEŽINA KLINIČKE SLIKE KOvID PACIJENATA
80% pacijenata ima asimptomatsku ili blagu kliničku sliku
15% ima tešku formu bolesti i zahteva kiseoničnu terapiju
5% ima životno ugrožavajuću formu bolseti i zahteva ventilaciju
Dovoljan dokaz svemu su podaci iz studije o antimikrobnoj rezistenciji koja se razvija u toku kovida 19, objavljene takođe u Antibiotiksu.
- Prevalenca bakterijskih koinfekcija i sekundarnih infekcija je vrlo niska - od 3,5 do 14 odsto, a prepisivanje antibiotika je od 72 pa do čak 90 odsto. Značajna je zloupotreba antibiotika i zato ćemo kad se završi kovid imati problem antibiotske rezistencije. Imaćemo upalne procese, a nećemo imati čime da ih lečimo. Najčešća upotreba antibiotika je kod zapaljenja uva, sinusa, ždrela i krajnika - objasnio je prof. Milovanović.
NAJZASTUPLJENIJE TERAPIJE U KOVIDU
78% pacijenta koristilo antibiotike
69% antivirusnu terapiju
50% kiseoničnu terapija
35% kortikosteroidnu terapiju
U koroni su najviše korišćeni anibiotici iz grupe tzv. makrolida i hinolona, gde je i u nas popularni "hemomicin". A to će naročito biti problem za alergične na penicilin.
- Kod tih pacijenata izbegavamo i antibiotike iz grupe cefalosporina jer ponekad daju ukrštene reakcije. I kad izbacimo te dve važne grupe lekova, ostaju nam upravo makrolidi i hinoloni, na koje će, pretpostavljamo, rezistencija biti najveća. A njih smo, inače, prepisivali osetljivima na penicilin - naglasio je prof. Milovanović i dodao da su u poslednjih 10 godina otkriveni samo jedan ili dva nova antibiotika.
Istini za volju, procenat upotrebe antibiotika smanjuje se kako duže živimo s kovidom, jer doktori imaju više iskustva, ali i dalje smo u problemu.
- Upravo sam završio s kovidom i nisam koristio antibiotik. Kao što vidite, dobro sam - kazao je prof. Milovanović.
Nacionalni vodič
Racionalno davati lekove
Još 2018. Srbija je, podsetio je prof. Milovanović, donela Nacionalni vodič za racionalnu upotrebu antibiotika, ali je korona prekinula njegovu promociju i pokrenula masovnu upotrebu ovih lekova:
- Planirali smo da obiđemo celu zemlju, svim doktorima odemo na noge i kažemo da se pridržavaju protokola. Jer racionalna upotreba antibiotika ne podrazumeva ne davati antibiotike, nego prepisati ih po vodičima za onu grupu koja najbolje deluje u određenim oblastima i dovoljno dugo da izlečimo pacijenta.
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
