BEOGRAD - Muzej žrtava genocida pozdravio je danas izjavu potpredsednice Bundestaga Klaudije Rot, koja je masovne zločine nacističke Nemačke nad nedužnim civilima u Kraljevu i Kragujevcu sredinom i u drugoj polovini oktobra 1941. godine, označila kao zločine protiv čovečnosti i istakao da je to prvo javno izvinjenje sa izrazima pokajanja.
Muzej žrtava genocida u potpunosti podržava i stav Rot o tome da "tragediju u Kragujevcu treba uvek iznova ispričati, u udžbenicima, muzejima, umetničkim delima, za novu generaciju mladih koja možda ne zna dovoljno o tom događaju ili nema pravog osećaja u vezi sa njim".
Izražavajući poštovanje i zahvalnost potpredsednici Bundestaga Rot za iskrene, otvorene i hrabro iznete stavove u vezi sa istorijskim kontekstom, karakterom, uzrocima i tragičnim posledicama zločina protiv čovečnosti koje je nacistička Nemačka počinila u Kraljevu i Kragujevcu pre punih 80 godina, Muzej je ukazao da ta izjava predstavlja prvo javno izvinjenje sa izrazima pokajanja jednog od najviših predstavnika države Nemačke za počinjene konkretne ratne zločine u ta dva srpska grada.
Samo na osnovama iskrenog i na istorijskim činjenicama zasnovanog pokajanja svi zajedno možemo težiti istinskom istorijskom pomirenju naša dva naroda. Gest gospođe Rot predstavlja snažan, jasan i hrabar, a toliko potreban i dugo očekivan doprinos tom i takvom civilizacijskom i humanom procesu, navodi se saopštenju.
Suočavanjem do pomirenja
Potpuno pomirenje može da uspe isključivo iskrenim suočavanjem sa istorijskim događajima i njihovim prihvatanjem i pomoću veza koje stvaramo, ocenila je potpredsednica nemačkog Bundestaga Klaudija Rot, uz poruku da se "Nemci duboko klanjaju žrtvama svirepog masakra u Kragujevcu i Kraljevu".
Rot je u autorskom tekstu za današnji "Blic" naglasila da je civilnom stanovništvu tokom Drugog svetskog rata nemačka okupacija donela nemerljivu patnju i smrt, i podsetila da se 21. oktobra obeležava 80. godišnjica zločinačkog masakra civila u Kragujevcu i Kraljevu, koji su počinile snage nemačkog Vermahta u okviru "mera odmazde".
"Stoga je 21. oktobar, kada je stradalo 2.800 ljudi, a među njima 300 učenika i učenica, jedna od velikog broja broja veoma značajnih godišnjica na kojima se sećamo žrtava, patnje njihovih porodica, gnusne nepravde", istakla je Rot, i dodala da sećanje mora da se čuva kako bi se mogućnost da se to ponovo dogodi svela na minimum.
"Kultura sećanja je nešto živo - ona se razvija i mora se neprestano negovati da ne bi izbledela kod kasnijih generacija", poručila je Rot, i naglasila da je u posetu Srbiji došla kako bi naglasila značaj zajedničkog sećanja.
"Mi kao potomci onih koji su počinili ove zločine imamo obavezu da podržimo sve hrabre glasove koji javno ne prihvataju nikakvo povlačenje 'konačne crte' u suočavanju sa istorijom, a onima koji to traže danas se još uvek suoprotstavljamo i u nemačkom Bundestagu", napisala je Klaudija Rot.
Potpredsednica nemačkog Bundestaga je poručila da je najvažniji napor koji se danas može preduzeti u "krhkoj klimi rastućeg populizma i drugačijeg tumačenja istorije širom Evrope" ulaganje u obrazovanje i nastavak razgovora o događajima i zverstvima Drugog svetskog rata, ali i o tome šta im je prethodilo i šta ih je omogućilo, kako bi "iz svega toga nešto naučili".
"Evropska unija i jeste osnovana kao odgovor fašizmu, nacionalnim egoizmima, u duhu pomirenja nekadašnjih zaraćenih strana, a civilizacijski napredak jeste da nas evropski ugovori danas kao zajendicu država obavežu na vrednosti kao štu su pluralizam, ljudska prava, demokratija i ljudsko dostojanstvo", poručila je Klaudija Rot.
(Kurir.rs/FoNet)
NE PROPUSTITE
