Epilepsija je bolest koju nažalost još uvek prate velike predrasude i stigma. Postoje brojna ograničenja koja su vezana za samu bolest, a važno pitanje je kako sve prevazići na pravi način.
- Epilepsija je česta bolest. Verovatnoća da znate nekoga ko ima epilepsiju je veoma mala, kao i ona da će vam neko reći da ima ovu bolest. Jedan od sto ljudi u svakoj populaciji boluje od epilepsije - naveo je dr Aleksandar Ristić, načelnik dnevne bolnice Klinike za neurologiju u Pulsu Srbije.
KAKO POMOĆI OSOBI U TOKU EPILEPTIČNOG NAPADA?
- Radi se o događaju koji će da traje minut i po. Pacijentu je potrebno osloboditi vrat ako je evidentno zategnut. Takođe, skloniti ga ukoliko usled trzaja udara u tvrdu podlogu. Ne treba stavljati nikakav predmet u usta osobi koja ima napad, jer se najčešće slome zubi, a onaj koji želi da pomogne se povredi. Vilica se usled napada jako stisne, jezik ostaje unutra, bude obično ugrizen, ali ne može da se posuvrati unazad. Pacijenta je posle napada idealno okrenuti na bok da bi se razbistrio posle konfuzije - istakao je dr Ristić
Kako je dr Ristić objasnio postoje dva razloga zbog čega oboleli skrivaju problem.
- Postoje dva razloga. Oba se zovu stigmatizacija. Prvi je zbog predrasuda javnosti koje su velike, a neznanje je ogromno. Epilepsija je bolest moždane kore. Ljudi se plaše da je zarazno. Poslodavci ne žele da zaposle osobe sa epilepsijom iz straha da bi mogli da poremete radni prostor zbog epileptičnih napada. Za one koji posmatraju epileptični napad deluje veoma dramatično, ali za obolele je nepoznanica, oni za to vreme izgube svest. U suštinskom smislu radi se o električnoj oluji koja ide preko moždane kore, ona pravi simptome u zavisnosti kuda prođe. Pacijenti sa epilepsijom osećaju tu vrstu pritiska i onda oni dodatno sebe sigmatizuju - objasnio je dr Ristić.
FAKTORI RIZIKA KOJI MOGU DOVESTI DO SMRTI!
- Postoji nešto što se zovu rizici. SUDEP (Sudden Unexpected Death in Epilepsy) se često dešava "bez razloga". Scenario kada neko ode da spava, a ujutru ga pronađu mrtvog, bez dokaza da je imao bilo kakvu bolest. Mi pokušavamo da saznamo o kojim se mehanizmima radi. Po svemu sudeći, danas mislimo da se radi o jednoj savršenoj oluji kod pacijenata koji su moguće genetski predisponirani za tako nešto. Faktori rizika: 1. Nedovoljna komplijansa sa lekovima - Najčešće se radi o mladim ljudima koji se osećaju izvanredno izvan svojih epileptičnih napada, a svoje napade ne poznaju. Pacijenti preskoče da popiju terapiju 2. Veliki epileptični napad 3. Muški pol 4. Napadi u toku noći, za vreme spavanja - naveo je dr Ristić.
Sa stanovišta podataka, smrtnost je 1:1000.
Mnogo je zabluda u vezi sa pomoći obolelom koji ima napad epilepsije. Ono što nikako ne treba raditi, kako je dr Ristić objasnio jeste da se osobi koja ima epileptični napad vadi jezik.
Nažalost, lek za izlečenje bolesti ne postoji. Postoje lekovi koji kontrolišu bolest. Oko 80 odsto pacijenata može da spreči napade i živi normalnim životom. Uspeh zavisi od vrste epilepsije, tačno postavljene dijagnoze, nastalih oštećenja zbog epilepsije, izbora leka, socijalnih problema.
(Kurir.rs)
Bonus video:
NE PROPUSTITE
