Sredinom godine iz štampe je izašla knjiga "Ničiji vojnici-u sarajevskom paklu 1992.'', koju je kao nekadašnji oficir JNA i direktni učesnik dešavanja u Dobrovoljačkoj ulici napisao Željko Pantelić Bunar. Knjiga je svedočanstvo o ubistvima vojnika i ratnih zarobljenika koji su pali u ruke muslimanskih formacija.
Gospodine Panteliću, možete li nam reći koja je tema vaše knjige?
- U širem smislu to je knjiga o početku rata u BiH, uz detaljan opis zločina počinjenih u ,,Slučaju Dobrovoljačka'' i poseban osvrt na odgovornost tadašnjeg političkog i vojnog rukovodstva SFRJ, a u užem smislu to je autobiografska priča o jedinici u kojoj sam se nalazio, odnosno 65. zaštitnom motorizovanom puku.
Kako ste se odlučili da napišete knjigu?
- Godine 2013. sam prvi put bio na obeležavanju godišnjice stradanja mojih saboraca u Sarajevu, kada nas muslimanske vlasti nisu pustile da uđemo u Dobrovoljačku ulicu (sada Hamdije Kreševljakovića), već je komemoracija održana na okretištu tramvaja na Skenderiji. Kordon policije je obezbeđivao skup, dok su nas sa druge strane Miljacke pripadnici Zelenih beretki sa razvijenim ratnim zastavama vređali. Upravo zbog tih uvreda i laži koje je godinama pre toga muslimanska strana iznosila o događajima u aprilu i maju 1992. u Sarajevu, kao i zbog laži koje je iznosila o 65. zaštitnom motorizovanom puku, odlučio sam da napišem šta se zaista desilo u aprilu i maju 1992. godine. Podatke sam počeo da prikupljam 2014., deo izjava bivših vojnika sam objavio i na svom personalnom blogu www.bunarblog.com, ali sam knjigu završio tek 2021.
Zašto je pisanje knjige trajalo tako dugo?
- Više je razloga za to, ali prvenstveno je to nezainteresovanost države, jer u Srbiji ne postoji centralni registar vezan za te događaje u kom bi bila navedena imena i podaci onih koji su u tom vremenu kao pripadnici JNA bili raspoređeni na dužnostima u Sarajevu, pa samim tim ne postoje ni podaci o poginulim, ranjenim i zarobljenim. Kada sam to ustanovio, 2015. godine sam se obratio Tužilaštvu za ratne zločine sa zahtevom da mi se izdaju kopije izjava dela vojnika i starešina iz puka, koje bi mi značile u postupku daljeg pisanja knjige, a koje je Tužilaštvo preuzelo od Vojnog suda u "Slučaju Dobrovoljačka''. U Specijalnom sudu za ratne zločine u Beogradu primio me je Milan Petrović, pomoćnik Javnog tužioca nadležan za slučaj "Tuzlanska kolona'', koji je, nakon što sam svojeručno napisao i potpisao zahtev za izdavanje kopije izjava sa spiskom imena, rekao da ću kopije izjava dobiti za petnaestak dana na kućnu adresu, "samo da Vukčević odobri da se izvade iz predmeta'' (Vladimir Vukčević, Javni tužilac za ratne zločine). Te izjave nikada nisam dobio, niti sam više uspeo da se čujem sa gospodinom Petrovićem, pošto je sekretarica kad god bih nazvao govorila da je na suđenju, na terenu, na odmoru…Ponovo sam se Tužilaštvu obratio 2018, kada sam dobio direktan odgovor da mi se ne može izaći u susret, jer je "istraga u prekidu''. To što je "istraga u prekidu'' posle 26 godina od dešavanja, zbog čega javnost ne može biti upoznata sa zločinima u "Slučaju Dobrovoljačka'', dovoljno govori o zainteresovanosti države za istinu na ovim prostorima.
Vi se niste na tome zaustavili, zar ne?
- U međuvremenu sam preko društvenih mreža i raznih foruma tražio saborce iz puka i ostale direktne učesnike tih dešavanja, kao i sve podatke na internetu do kojih sam mogao doći. Kada bih našao nekog on bi imao kontakt od drugog i tako sam s vremenom pronašao direktne učesnike u događajima u kojima ja nisam bio fizički prisutan, tako da je sve što je u knjizi napisano, napisano je iz prve ruke, a ne iz prepričavanja nekoga ko nije bio direktni učesnik. Bilo je tu ljudi koji su mi svojim sećanjima mnogo pomogli, kao na primer preživeli diverzanti sa Skenderije, a bilo je i bivših starešina koje su mi rekle da o tim dešavanjima neće da razgovaraju i da ih ne zovem više. Ipak najveću zahvalnost dugujem Republičkom centru za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske (RCIRZ), koji mi je dozvolio uvid u preko 500 strana prikupljene dokumentacije u vezi "Slučaja Dobrovoljačka'', tako da je deo izjava direktnih učesnika tih događaja po prvi put dostupan javnosti. To su neki, kako bih rekao, objektivni razlozi. Subjektivnih takođe ima više, ali glavni je to što sam posle saobraćajne nezgode 2011. ostao težak invalid, kada mi je leva noga amputirana skoro do kuka, a leva ruka ostala bez dela funkcija, tako da mi je taj hendikep umnogome otežavao kretanje, a samim tim i potragu za licima čije su mi izjave bile potrebne za knjigu. Ovde posebno treba napomenuti da parnica protiv osiguranja za naknadu materijalne i nematerijalne štete ni posle devet godina suđenja nije završena, iako u nezgodi nije bilo učešća moje krivice, tako da je i to bio ogroman pritisak pod kojim se trebalo koncentrisati na pisanje. Naravno da je knjiga mogla biti napisana brže, ali ako se u obzir uzme činjenica da ja po vokaciji nisam pisac, kao i pritisak pod kojim sam pisao, onda i tih sedam godina smatram uspehom.
Šta Vašu knjigu izdvaja od drugih?
- Prvo, knjiga je mešavina istoriografskog i autobiografskog dela, što je samo po sebi retkost, jer su te knjige o ratnim dešavanjima većinom bile rezervisane za one sa višim činovima, a ne za nas "iz baze'' koji smo direktno učestvovali u borbama. Drugo, ovo je do sada knjiga sa najdetaljnijom opisom zločina počinjenim u "Slučaju Dobrovoljačka''. Treće, spiskovi poginulih, ranjenih i zarobljenih su najzad ažurirani u skladu sa dostupnim informacijama, pošto su spiskovi MUP-a Republike Srpske, koji su se prenosili iz knjige u knjigu bili neažurni. Četvrto, u knjizi sam dao odgovore na najčešće postavljana pitanja, kao što je na primer ko je počeo rat u Bosni, ali sam ukazao i na izdaju tadašnjeg vojnog i političkog vrha za koju niko nije odgovarao. Smatram da je prethodno navedeno i više nego dovoljno da čitaoce zainteresuje da ovu knjigu imaju u svojoj biblioteci.
Zašto ste knjizi dali naziv "Ničiji vojnici''?
- Postojalo je više predloga za naziv knjige, ali sam se sa urednikom knjige Predragom Lozom odlučio za ovaj, jer je JNA od početka secesije Slovenije i Hrvatske praktično bila vojska bez države. Kada je projekat socijalizma sa svojim vrednostima (bratstvo i jedinstvo, jednakost i ravnopravnost svih naroda i nacionalnih manjina) propao Jugoslovensku narodnu armiju su napadali upravo narodi na čijim se teritorijama nalazila. Samim tim izdaja vojnog i političkog vrha je dovršena prevremnim proglašenjem Savezne Republike Jugoslavije dok se na teritoriji tada već nezavisne Bosne i Hercegovine nalazio deo armije na koju su izgleda svi zaboravili, tako da su pripadnici JNA početkom maja u BiH zaista bili ničiji vojnici.
Kako je knjiga primljena kod čitalačke publike?
- Prema svim povratnim informacijama utisci su više nego pozitivni, iako se za knjigu o ratu ne može reći da je lepa i lako čitljiva. Ovde se mora naglasiti da je knjiga daleko bolje primljena u Republici Srpskoj nego u Srbiji, jer sam tamo već održao nekoliko promocija u Istočnom Sarajevu, Derventi, Banja Luci i Modriči, dok u svom rodnom gradu Šapcu iz meni nepoznatih razloga ne mogu da zakažem promociju niti u kulturnom centru, niti u biblioteci. Ipak u najavi je prva promocija u Srbiji, koja bi trebala krajem oktobra da se održi u Somboru.
Da li smatrate da će odgovorni za zločin biti izvedeni pred lice pravde?
- Naravno da neće, jer je međunarodni tužilac Džud Romano 2012. i pored nekoliko sati video materijala, desetine sati zvučnih snimaka i nekoliko hiljada strana dokumentacije obustavio postupak u "Slučaju Dobrovoljačka'' zbog "nedostatka dokaza'', što je čisto izrugivanje pravdi i žrtvama. Ponovljeni postupak od 2018. je obuhvatio samo nekoliko direktnih izvršilaca, dok su glavni nalogodavci izostavljeni, tako da "Slučaj Dobrovoljačka'' još služi za politička potkusurivanja.
Recite nam na kraju kako zainteresovani mogu nabaviti Vašu knjigu?
- Knjiga se u Srbiji može naručiti preko kontakt forme na www.bunarblog.com, preko sajta www.vojnaknjizara.com i u knjižari "Teatar'' u Zrenjaninu, jer iste one izdavačke kuće koje nisu htele da štampaju knjigu kasnije nisu hteli ni da vrše distribuciju preko svojih prodajnih objekata. U Republici Srpskoj knjiga se prodaje na više punktova.
Kurir/A. Radonić
NE PROPUSTITE
