Naizgled, Dalibor Bajić iz Plandišta je običan mladić. Ima 31 godinu, živi kao Podstanar u u Zrenjaninu, gde je zaposlen u jednoj tamošnjoj fabrici, skroman je, pristojno se ponaša i oblači, a upravo se ispod te neupadljive garderobe kriju se ožiljci koji govore o njegovoj ljudskoj veličini. O nesvakidašnjoj humanosti i bolu koji je pretrpeo samo da bi spasao život nepoznatom čoveku.
O činu, koji ga je naveo da ponovo uradi istu stvar - da donira svoj organ.
Pre dve godine, gledajući TV emisiju, ovaj Plandištanac je rešio da se odazove apelu jednog neutešnog sina i da donira kožu njegovom ocu, koji je u kućnom požaru zadobio teške opekotine po celom telu.
Iako čoveka nije poznavao, pristao je da ode pod totalnu anesteziju i da mu doktori skinu površinski sloj kože sa obe butine i sa prednje i sa zadnje strane.
Milan Radivojević (65), iz sela Duboka kod Majdanpeka, tako je dobio novu šansu za život. Uz presađenu kožu još nekoliko rođaka donatora, uspešno se oporavio od teških povreda, ali je i pre nego što su daliborovi ožiljci zacelili od zahtevnog hirurškog zahvata, ipak, preminuo i to od korone.
- To je bio samo ljudski čin. Osetio sam potrebu da pomognem čoveku u nevolji i uradio to. Ni doktori ni psiholozi nisu mogli da me ddvrate, jer sam znao da će moje rane zarasti, koža će se u potpunosti regenerisati za godinu-dve, ali će u duši zauvek ostati neopisivi osećaj da sam nekome produžio život. Jedino ostaje žal što nas je čika Milan zbog drugih okolnosti napustio - kaže mladi sagovornik koji je još 2012. zaveštao svoje organe potpisavši donorsku karticu.
Iako je oporavak od prve donacije organa bio težak, jer je sedam dana konstantno imao iritantne bolove nalik šetnji kroz koprive, Dalibor se sada odvažio da donira i bubreg. Želeo je na taj način da pomogne Milici Adamović, ali nije mogao jer nemaju istu krvnu grupu, pa je posredstvom crnogorske organizacije "Izvor života", čiji je volonter, došao do Rajka Medojevića (51), oca četvoro dece iz Mojkovca, koji od 2019. tri puta nedeljno mora da ide na dijalizu.
- Rajku će moj bubreg značiti normalan život, bez dijaliza, a ja ću i sa jednim bubregom moći da funkcionišem kao do sada - odlučan je Dalibor.
- Uradili smo sve neophodne analize, u nedelju idemo u Istanbul da nam zakažu termin operacije, s obzirom na to da se ni u Srbiji ni u Crnoj Gori transplantacija ne radi kod nesrodnika. Do Nove godine bi sve trebalo da bude gotovo - naveo je Dalibor.
Kada ova operacija bude urađena, Dalibor, mladić velikog srca, biće jedan od malobrojnih dvorstrukih donora organa u Srbiji.
Iako u tome nema baš veliku podršku okoline, koja ne razume da neko to radi bez ikakve materijalne koristi, on je odlučan u svojim namerama. I nema straha, jer ga kroz život, kaže, vode samo pozitivne misli i želja da pomaže onima koji su u nevolji.
- Dobro je što se sve više onih kojima je potreban donor organa odvaži da putem društvenih mreža i medija traži pomoć. Tako sam i čuo za Milicu pa potom i za Pajka. Da bi bio donor moraš da budeš potpuno zdrav i da se sa korisnikom poklopi krvna grupa. A, najviše, da budeš odlučan u tome da želiš da se odrekneš dela tela - ohrabruje Dalibor potencijalne donore.
(Kurir.rs/Novosti)
NE PROPUSTITE
