Cela Srbija zna da Zrenjanin nema vodu za piće, ali sudeći po poslednjem izveštaju Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", 15 gradskih naselja ima vodu koja je bila mikrobiološki neispravna, što može da bude rizično po zdravlje.
Najveći rizik sa česme imali su stanovnici Nove Varoši gde je zabeležena mikrobiološka neispravnost od čak 28,5 procenata. S druge strane, voda iz 21 vodovoda ima udružene neispravnosti – mikrobiološku i fizičko-hemijsku.
"Batut" je objavio izveštaj za pijaću vodu za prošlu godinu u kome se kaže da je tokom 2020. godine kontrolisano 2.056 javnih vodovoda i vodnih objekata od kojih su 156 ili 7,1% vodovodi gradskih naselja, 827 ili 40,2% su javni vodovodi seoskih naselja i 1.073 ili 52,2% su vodni objekti.
U odnosu na 2019. broj ispravnih javnih vodovoda gradskih naselja u 2020. se povećao, ali povećao se i broj vodovoda s mikrobiološkom neispravnošću, dok se broj sa fizičko-hemijskom i udruženom neispravnošću smanjio u odnosu na 2019. godinu.
NE PROPUSTITE
Mikrobiološka neispravnost vode najveća u Braničevskom okrugu
Od 92.250 uzoraka vode za piće, neispravan je bio 15.241 ili 16,5 odsto.
- Od ukupnog broja ispitanih uzoraka na mikrobiološku ispravnost 5.099 ili 5,4% je bilo neispravno. Najveći procenat javnih vodovoda i vodnih objekata sa mikrobiološki neispravnim uzorcima vode bio je u Braničevskoj oblasti, 12,9 procenata - podvlače u “Batutu”.
Ubedljivo najveći procenat mikrobiološke neispravnosti u vodi za piće zabeležen je u Novoj Varoši (28,5 odsto), zatim u Vršcu – 10,4 procenata i Žagubici 10,1 odsto.
Mikrobiološka neispravnost podrazumeva da su u vodi pronađeni neki mikroorganizmi koji mogu da budu rizični za zdravlje.
- Najčešći uzročnici mikrobiološke neispravnosti su povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija i ukupnih koliformnih bakterija, kao i koliformnih bakterija fekalnog porekla. U ukupnom broju mikrobiološki neispravnih uzoraka najviše je bilo aerobnih mezofilnih bakterija (52,8 odsto), dok je prisustvo ešerihije koli zabeleženo u 0,7 odsto neispravnih uzoraka - navodi se u izveštaju "Batuta".
Fizičko-hemijska neispravnost
Zbog prisustva arsena u vodi za piće javni vodovod je fizičko-hemijski neispravan i ako ima manje od 20 odsto neispravnih uzoraka na godišnjem nivou. Rezultati fizičko-hemijskog ispitivanja pokazali su da 13 ili 8,3 odsto vodovoda ima fizičko-hemijsku neispravnost u više od 20 odsto ispitivanih uzoraka godišnje.
To su vodovodi u Beočinu, Temerinu, Adi, Crvenki, Šidu, Kovinu, Alibunaru, Kovačici, Koceljevi, Žabarima, Rekovcu, Blacu i Tutinu. Najveći procenat neipsravnosti pronađen je u uzorcima vode u Crvenki i Šidu.
- Najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti su povećana mutnoća i boja, povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata, nitrita, kao i povećan utrošak kalijum-permanganata. Većina uzročnika fizičko-hemijske neispravnosti utiče na organoleptička svojstva vode a nema uticaja na zdravlje, dok neki uzročnici neispravnosti pripadaju grupi toksičnih i kancerogenih materija i imaju uticaja na zdravlje - navodi se u izveštaju Instituta "Batuta" uz dodatak da se podaci o bolestima povezanim sa hemijskom kontaminacijom ne prate.
Udružena neispravnost
Čak 21 vodovod iliti 13, 5 odsto njih, imalo je „udruženu” neispravnost vode. Najviše u Vojvodini - 19, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 3, u Beograda 2 ili 9,5%, dok ih na istoku i jugu Srbije nije bilo.
To su vodovodi u Malom Iđošu, Subotici, Kuli, Titelu, Baču, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Senti, Kikindi, Novom Kneževcu, Zrenjaninu, Novom Bečeju, Žitištu, Sečnju, Novoj Crnji, Beloj Crkvi, Plandištu, Staroj Pazovi, Grockoj i Mladenovcu.
NE PROPUSTITE
U ovim mestima voda je i fizičko-hemijski neispravna, a i mikrobiološki neispravna.
Sa druge strane, dok je najveći procenat vodovoda sa fizičko-hemijskom neispravnošću uzoraka vode bio u Srednjebanatskoj oblasti, najmanji procenat takvih je u Šumadijskoj oblasti. Najveći procenat vodovoda sa mikrobiološki neispravnim uzorcima vode je bio u Braničevskoj oblasti, a najmanji u Raškoj.
Ispravnih javnih vodovoda gradskih naselja u Srbiji je bilo 107, i to je za jedan više u odnosu na 2019. godinu.
Inače, najveći broj mikrobiološki neispravnih vodovoda u odnosu na broj kontrolisanih je bio u 2017, kada je bio i najveći broj fizičko-hemijski neispravnih uzoraka. Sa „udruženom” neispravnošću najviše vodovoda je registrovano u 2016.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
