Vladimiru Lešiću, praunuku imućnog trgovca, arhitekte, građevinca i jednog od gradonačelnika Beograda Miloša Savčića kome je pripadalo 15 stambenih, šest poslovnih zgrada, među njima i deo Palate Albanije, vila Mir na Dedinju, veliki deo Boka Kotorske, Igalo banja, rudnici na istoku Srbije i baseni litijuma na KiM - sve je oduzeto.
On i njegova porodica godinama pokušavaju da povrate deo imovine u vrednosti od 17 milijardi dolara, koju su im komunisti oduzeli.
Ako bi Vladmir u tome uspeo, danas bi bio najbogatiji Srbin u zemlji. Zato je nastavio da se tuži sa državom.
"Desilo se svašta, a u stvari se ništa nije desilo. Samo je ogoljeno pravno nasilje i teror, što se tiče otete imovine i povraćaja. Čudne situacije se dešavaju", rekao je on i dodao da je doneta odluka o povraćaju imovine njegove porodice, ali da se država žalila na rešenja u poslednjem danu, tačnije u poslednjih nekoliko sati kada je rok za žalbu.
Od 100 odsto otete imovine biće mu vraćeno 15 odsto imovine ili protivvrednosti.
Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju kaže da to delo ima 75.000 predmeta.
"Oduzimanje imovine se događalo od 1945 do 1968. godine, koje je predmet našeg zakona i onda je bilo masovno. Ovo o čemu se kod nas često govori, o oduzimanju imovine kao posledica rata, to nije ni pet odsto naših zahteva, uključujući i nemačke folkdojčera", objasnio je on.
NE PROPUSTITE
Kao najznačajnije oduzimanje imovine navodi ono koje se desilo 1954. godine nagradnom reformom i 1958. zakonom o nacionalizaciji.
"Ona se odnosila na sve, a ne samo na one koji su sarađivali sa okupatorom. Restitucija je složeni i često konroverzni proces, mi ga sprovodimo u skladu sa zakonom i po oceni neprsitrasnih posmatrača, jako dobro", dodao je Sekulić.
Kaže da je najproblematičnije u ovom postupku obim i vraćanje u prošlost 70 godina.
"Imovinski odnosi su dinamični, menjali su se, događale su se promene u vlasničkoj strukturi, dolazilo je do urušavanja nekih objekata, do komasacije u okviru poljoprivrednog zemljišta, tako da se u svim tim postupcima mora utvrditi stanje od tada i stanje od danas na osnovu kojih se donosi odluka u okviru postupka koji sprovodi Agencija", ispričao je on.
Naglasio je da se imovina vraća u naturalnom obliku.
"Vraća se pravo svojine, a kada to nije moguće zbog privatizacije imovine ili izuzete restitucije, onda se radi o postupku obeštećenja sa koeficijentom 0,15. To je realnost. Vrednost oduzete imovine koja ne može da se vrati iznosi 13,4 milijardi evra. Bilo bi neozbiljno da država Srbija preuzme na sebe vraćanje te imovine, jer finansijski kapaciteti nisu realni, a to nije uradila nijedna država. To je dobrovoljan akt države i potpuno je suverena da to vraćanje organizuje onako kako odgovara državi, što je potvrdila Venecijanskom komisijom", naglasio je sagovornik Kurir televizije.
On je kazao da obim vraćanja imovine veliki, skoro 540.000 m2 poslovnog i stambenog prostora, skoro 7.000 hektara šume i skoro 82.000 ha poljoprivrednog zemljišta, plus dve milijarde evra koje republika odvojila da isplati starijim vlasnicima.
"Pravo na povrat imovine imaju oni kojima je imovina oduzeta ako su živi i njihovi naslednici", zaključio je on i naglasio da ne postoje ograničenja u vrsti imovine koja se vraća niti po pitanju zakonskih naslednika.
Odluka je doneta u 83 odsto predmeta, a skoro 95 odsto imovine poslovnih objekata je već vraćeno, poljoprivrednog zemljišta 75 odsto, i na početku procesa obeštećenja smo.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
