Najzarazniji oblik koronavirusa, soj omikron, koji je izolovan iz Južne Afrike, još uvek nije primećen u Srbiji.
U Usijanju na Kurir televiziji kardiohirug Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" prof. dr Miljko Ristić kaže da je rano govoriti o kkakvom virusu je reč.
"Prve informacije koje smo dobili od medija je da je ovaj peti soj mmnogo opasniji od prethodnika i da postoji veća opasnost od letalnog završetka od ostalih", rekao je Ristić.
Kaže da su dva kontroverzna mišljenja:
"Virus je manje opasan i donosi blažu kliničku sliku od ministra zdravlja Južnoafričke republike, ali ostale zdravstvene ustanove i krizni štabovi iz sveta smatraju da je potrebno da prođe nekoliko sedmica da bi doneli zaključke o virusu koji je stigao i u neke zemlje Evrope", naveo je on.
Prof. dr Goran Belojević, redovni profesor katedre za higijenu na Medicinskom fakultetu kaže da od oblika mutacije zavisi koliko će brzo ući u ćeliju.
"A to utiče na to koliko će se ljudi zaraziti. Povećana je moć prenošenja virusa, ali klinička slika je lakša", rekao je on i dodao da u Južnoj Africi živi nekoliko hiljada Srba.
"To je epidemiološki rizik, mora da se napravi stroža kontrola, PCR test, a ako su pozitivni moraju da se hospitalizuju", dodao je prof. Belojević.
NE PROPUSTITE
Dr Miljko kaže da se istovetne mere moraju preduzimati i u slučaju ovog omikron soja.
"Mislim da ćemo napraviti nove vakcine za ovaj soj, ne verujem u izjavu ministra zdravlja Južnoafričke republike", dodao je dr Miljko.
Prof. Belojević kaže da je za naučlnike ovo pitanje enigma.
"Ove vakcine su praveljene za prethodne sojeve i usmerene su na spajk protein. Kineska nije, pa na njeno delovanje neće uticati ova mutacija, kao u slučaju drugih GM vakcina koje su usmerene na spajk proteinu", zaključio je Belojević.
Dr Miljko kaže da će neizvesnost po pitanju vakcinacija biti do daljeg.
"Bil Gejts se pojavio u javnosti i obećao je da će sav novac koji je zarađdio od vakcina upotrebiti da pronađe lek protiv virusa. Za to je potrebno vreme. Mi ne možemo ništa precizno da kažemo, primite vakcinu jer nije šteta, sigurno će zaštiti na nekom nivou", dodao je kardiolog.
Dr Belojević kaže da je pandemija vrlo interesantna.
"Teško je predvideti tok i još teže objasniti. Biće mnogo posla za naučnike, o tome šta sve utiče na broj obolelih, smrtnosti itd. Mnogi abiotski i biotski, socijalni činioci utiču. Zašto u Africi nema korone iako nisu vakcinisani, podaci govore da nije pogođena pandemijom", dodao je prof. Medicinskog fakulteta.
Da li virus može da koegzistira na račun piletine i da li može da se prenosi putem hrane, kardiolog Ristić kaže da je poznato da se virusi u najvećoj meri prenosi respiratornim putem, prljavim rukama, pa čak i hranom.
"Ima logike da se prenosi i na drugi način jer je pokazao 173 različita simptoma. Nema organa u ovoj pandemiji sa tom različitom kliničkom slikom. Kako je virus došao do centralnog sistema, moraćemo da sačekamo i desetak godina da bismo ove pretpostavke uveli kao tačne", podvukao je Ristić i dodao da su virusi najstariji na zemlji.
Dr Belojević po pitanju porekla koronavirusa kaže da je u Vuhanu napravljena nova komisija koja nije finanansijski povezana sa tim Institutom.
"Sve karakteristike virusa ukazuju da je moguće da su rađene manipulacije, ako nije prirodni, onda je akcident, neamerno puštanje virusa u populaciju", podvukao je Belojević.
Dr Ristić kaže da su pretpostavke da virusi dolaze iz kosmosa, od životinja, mutiraju itd.
"Virusu je dobro u ćeliji, on se tu razmožava, koristi njene organele da bis e razmnožio. U spoljnoj sredini je slab, ne može da ostane duže od nekoliko sati. Treba razlikovati živu životinju i pileće meso, namernicu životinjsku. Egzogena kontaminacija podrazumeva da čovek koji rukuje mesom može da prenese virus na namirnicu", zaključio je dr Belojević.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
