PAPA SE IZVINIO PRAVOSLAVCIMA! Istoričar Milan Koljanin: Potrebno je da se posebno izvini i Srbima za stradanja u NDH

To što se papa Franja izvinio pravoslavcima za grehe katolika, to za Srbe, po oceni nekih stručnjaka, nije dovoljno i poglavar Rimokatoličke crkve trebalo bi da se jasno i glasno izvini za genocid u ustaškoj NDH, istoj onoj u kojoj je prvi katolik bio zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac, a i sam Vatikan je podržao bekstvo mnogih ustaša, pa i samog Ante Pavelića.

- Sa stidom priznajem da su postupci i odluke Katoličke crkve imali malo ili nimalo zajedničkog sa Isusom i jevanđeljem i da su, vođeni, pre svega, željom za materijalnom koristi i vlašću, oslabili komunikaciju. Istorija ima svoju težinu i imam potrebu da zamolim Boga i braću i sestre za oprost za greške koje je počinilo tako mnogo katolika - rekao je papa u Atini, a prenela Katolička novinska agencija, što neki tumače kao izvinjenje za krstaške pohode u kojima je stradao i Carigrad 1204, a drugi tumače uopšteno.

Podsetimo, i papa Jovan Pavle II se takođe tokom posete Grčkoj 2001. godine izvinio za surovost katolika prema pravoslavcima, pre svega za razaranje Konstantinopolja 1204. godine od strane krstaša. Prvobitni cilj pohoda trebalo je da bude Egipat, ali krstaši su, uz pokolj i pljačku, opustošili najpre Zadar, pa Carigrad i mnoge druge gradove.

Kako god shvatano, nezaobilazna činjenica je da Srbi i SPC s papom imaju konkretnija "posla" i u srži odnosa s Vatikanom su Stepinac i NDH, gde je stotine hiljada Srba ubijeno. Papa Franja je već dosta učinio zaustavljanjem kanonizacije Stepinca i osnivanjem mešovite komisije srpske i hrvatske crkve, koja je godinu dana, ispostaviće se jalovo, istraživala njegovu ulogu u ustaškoj Pavelićevoj NDH. Ipak, Stepinac je još daleko od toga da postane svetac.

Istoričar Milan Koljanin, koji je i sam bio u toj komisiji, za Kurir kaže da je papino izvinjenje u Atini shvatio kao izvinjenje za krstaško osvajanje Carigrada 1204.

- Ali te reči imaju i širi značaj za ceo pravoslavni svet, a što je na ekumenskoj liniji koju on zastupa, mada je mogao i jasnije da se izrazi. Izvinjenje pape Srbima i SPC je svakako jedan od uslova i za samu njegovu posetu Srbiji. Put pape do Beograda, simbolično rečeno, ide preko Jasenovca. Rimokatolička crkva i Stepinac bili su jedan od oslonaca ustaškog režima i Vatikan je bio upoznat s masovnim zločinima NDH - objašnjava Koljanin i dodaje da je samo osnivanje komisije veliki iskorak, ali je ključ potpuno otvaranje vatikanskog arhiva, što traže i jevrejske organizacije.

Proglašenje Stepinca za sveca je, baš zahvaljujući papi Franji, na čekanju.

- Rašireno je mišljenje da dok je Franja papa, neće doći do kanonizacije Stepinca jer on odlično zna ko je bio Stepinac. Međutim, izvinjenje Srbima i SPC, kao i poseta, ne verujem da će se desiti u neko dogledno vreme - navodi Koljanin.

Ako se papa, ističe verski analitičar Željko Injac, izvinio za krstaške ratove, u kojima je bilo ubijanja i pljački, ali ne i genocida, onda bi tim pre trebalo da se izvini za Jasenovac.

- Čak i kad SPC ne bi insistirala na tome, ne bi bilo dobro za odnose Rimokatoličke crkve i SPC ako bi papa preskočio Jasenovac i ne bi se izvinio, jer bi pokazao da ga je baš briga za sve što su Srbima učinili katolički sveštenici i Stepinac, koji je bio duhovnik i ideolog te ustaške države.

Injac, kaže za Kurir, veruje da je papa Franja kadar da se izvini.

- Politika Vatikana u ovom momentu je skroz antiustaška, žele to što pre da zaborave i izbrišu iz istorije. Stotine katoličkih sveštenika je učestvovalo u tom genocidu, u zločinima nad civilima, što se nije desilo od srednjeg veka i inkvizicije. Izvinjavali su se za inkviziciju, pa treba i za NDH. Ali to izvinjenje ne sme da bude samo formalno, već suštinsko, pravo, jer bi u suprotnom bilo ništa drugo do licemerje.

Da se papa u Atini izvinio Grcima, smatra istoričar Srđan Cvetković, koji veruje da bi to učinio i prema Srbima kad bi došao u Srbiju.

- Nesporno je da je deo katoličkih struktura učestvovao u zločinima, kao i da jednom mora doći do nekih izvinjenja. To i Stepinac su glavna pitanja u odnosu dve crkve. Nijedan papa do sadašnjeg nije bliži tome i ako se izvinjenje ikada desi, biće za vreme Franje. Ali Stepinac je veliko pitanje razdora jer čak i za neke naučnike nije sporan - naglašava za Kurir Cvetković.

Predrag Marković

Bilo bi malo preterano i to tražiti

Istoričar Predrag Marković smatra da je papa mislio na sve pravoslavce kad se izvinjavao i da bi bilo "malo preterano tražiti da to sad učini i za NDH". - Papa Franja je zaustavio kanonizaciju Stepinca, vrlo ozbiljno se opirao tome, čime je pokazao veliki znak dobre volje prema SPC. A sve je to u odbranu hrišćanstva jer je u krizi, naročito na Zapadu, pa je shvatio da nemaju više vremena da se svađaju - kaže za Kurir Marković i dodaje da papa ima veliki problem s Katoličkom crkvom u Hrvatskoj jer se ogradio i od Međugorja i od Stepinca.

Hronologija

- Alojzije Stepinac (1898-1960) zagrebački nadbiskup u vreme ustaške NDH 1941-1945.

- oko 700.000 Srba, prema nekim procenama, ubijeno samo u Jasenovcu

- 1998. Rimokatolička crkva Stepinca progasila za blaženog

- papa Franja obrazovao mešovitu zajedničku komisiju Hrvatske biskupske konferencije i Srpske pravoslavne crkve o istorijskoj ulozi nadbiskupa Alojzija Stepinca

- komisija zasedala šest puta, od jula 2016. do jula 2017.

- SPC je u njoj predstavljao i tadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski a sadašnji patrijarh Porfirije

- komisija je na kraju saopštila da su se "složili da različito vide ulogu nadbiskupa Alojzija Stepinca u vremenima Drugog svetskog rata"

- 4. marta 2019. papa Franjo rekao je da se potpuno otvori tajni vatikanski arhiv iz vremena Drugog svetskog rata, kad je Katoličku crkvu vodio papa Pije XII, ali to se još nije dogodilo

Kurir.rs/J. S. S.