- Guraju me u kolicima, držim na sebi bocu s kiseonikom i ulazim u sobu gde leže ljudi na respiratorima. Šok! Ceo svet mi se okrenuo. A tek kad su mi sestre uzele torbu, počele da popisuju stvari i rekle da moram da zovem najbliže da to preuzmu. Mislila sam da sam gotova. Kraj. Prošlo mi je kroz glavu da se ni s decom nisam oprostila. Strašan je trenutak kad shvatite da svoju decu više ne možete da vidite.
Kad čovek duže boluje, ima vremena da ode, popriča s decom, oprosti se od njih, a ja - ništa. Izvukla me je slika starije unučice - Magdalene. Kad god pogledam u nju, to me vuče da sačuvam svoj život. I uspela sam - kroz suze, ekskluzivno za Kurir, priča ministarka privrede Anđelka Atanasković kako je pobedila kovid posle 20 dana borbe za život na Infektivnoj klinici UKC Srbije u Beogradu.
Zarazili se svi redom
Nisam znala šta mi je s najmilijima
Tog vikenda, dok još nisam znala da sam zaražena, dolazili su mi sin i snaja, sestrić i sestričina. I svi su dobili koronu. Srećom, prošli su s lakšim oblikom, ali to mi je bio dodatni stres i muka. U intenzivnoj nisam znala šta je s njima, da li su i oni u bolnici. Kad sam prešla na odeljenje i dobila telefon, mogli smo da se čujemo i već je sve bilo lakše - seća se ministarka.
Prvi simptomi
Pakao je krenuo sasvim bezazleno i tiho, početkom septembra.
- Prvi simptomi pojavili su se 11. septembra, subota veče - grebanje u grlu, kašljuckanje. Na koronu nisam ni pomislila. Računala sam da je prehlada jer smo u utorak te sedmice bili u Budimpešti. Celu Vladu Srbije divno je ugostio Viktor Orban, al’ bilo je baš hladno i duvao je jak vetar. Međutim, u nedelju mi je već bilo loše. A tu mi je bila i ćerka sa unukama. I što je najgore, Magdalena od dve godine spavala je sa mnom dve-tri večeri. A druga unuka ima svega osam meseci. Zato u ponedeljak za svaki slučaj odlazim u kovid ambulantu u Trsteniku. I šok - pozitivna sam - počinje ispovest ministarka.
A samo koji dan ranije, po povratku iz Mađarske, primila je treću dozu vakcine.
- Kad vratim film unazad, shvatam da sam već bila zaražena kad sam se vakcinisala trećom dozom, te ona nije mogla ni da uradi ništa - kaže ministarka, koja je u ambulanti dobila antibiotike i poslata kući kao lakši slučaj.
Zaklela se, ali ne vredi
Predsednik mi je rekao da se dva meseca odmorim
Svega 15 dana ministarka je izdržala u stanu, sve to vreme radila preko telefona, i vratila se u kabinet.
- Predsednik mi je rekao da imam dva meseca za oporavak, da se ne igram, da sam jedva preživela. I svaka mu čast na tome. Ali krenula sam na posao. A kad krenete - nema stajanja. Jesam se bila zaklela da menjam način života i rada. Ali kad uđem u kancelariju, sve pada u vodu - kaže ministarka.
Gleda smrt oko sebe
Ali slučaj je hteo da je pozove prijateljica pulmolog iz UKC Srbije i posavetuje da uradi rendgen pluća.
- Oba plućna krila bila su zahvaćena upalom. Tada shvatam da je situacija ozbiljna. A onda novi šok - smeštaju me na Infektivnu kliniku u Beogradu. Bio je to 15. septembar. Na odeljenju sam, na 10 litara kiseonika - seća se.
Međutim, sledećeg ponedeljka kreće prava drama - pogoršanje i spuštanje na intenzivnu. Uzimaju joj telefon. Smrt gleda oko sebe. I mora da ostane jaka, pribrana. Jer rešila je da preživi! Deci još treba. Odvrću sve više i više kiseonik, „ful-fejs“ maska je preko celog lica, prilepljena. Jedva diše.
- Do mene žena od 83 godine umire. Da li znate kolika je bila borba te dece da je spasu?! Neko bi rekao, stara žena... Devojka anesteziolog od 27 godina joj otvara dušnik, pokušavaju sve. Al’ ne vredi. I to kotrljanje točkića kad čujem, znam da je neko preminuo. Naježim se kad na to pomislim. Gledam kako ljudima na respiratorima špricom daju hranu i vodu, i ne jedem. Nije mi ni do čega. Samo razmišljam da li ću biti bolje ili je gotovo. A zatim čujem da su dve devojke od 21 godinu umrle u Batajnici - priča ministarka, pa će dalje:
- Ćerka mi je s vodom i stvarima, poslala i sliku moje Magdalene - zaplaka se, zasta:
- Držala sam je na natkasni. Svaki put kad mi bude teško, pogledam u nju onako nasmejanu i samo me tera da razmišljam kako ću sutra da je vodim u vrtić, kako ću s njom na more, da je šetam... To mi je dalo snagu da istrajem. Verujte, psiha je bar 50 odsto izbavljenja.
Ali ključ je vakcina. U to je sigurna. A i doktori.
- Imam alergijsku astmu, visok pritisak, a sve to je dodatno uticalo na kovid. Kad sam izašla sa intenzivne, šećer mi je skočio na 22, pa sam nekoliko dana bila i na insulinu. Imala sam sreće da je za nedelju dana spao, mnogi ostanu dijabetičari. Imala sam i ceo prsten vode oko srca kad sam izašla, a i to se, srećom, posle nedelju dana povuklo. Ruke su mi bile crne od pokušaja da mi nađu venu. Kosa mi je dosta opala, što se i sada vidi. Deset kilograma sam smršala u bolnici - priča ministarka, pa dodaje:
Jedva hvata dah
- Doktoru sam rekla da antivaksere, koji idu po ulicama i nagovaraju ljude da se ne vakcinišu, dovedu u bolnicu da stoje pored ljudi s respiratorima. I samo da gledaju. Pa bih ih pitala da li bi isto pričali! Sebični su, ne razmišljaju o drugima. Lekara nikad ništa nisam pitala, ni šta ni kako mi daju. Oni su stručni, ja nisam doktor, slušam šta mi kažu. A oni kažu - vakcina.
Došao je, konačno, i dan da ode kući. Mislila je da je sve super.
- Ali nogu nisam mogla da podignem na stepenik. Da ne poverujete! Jednom rukom za gelender, pod drugu me drži ćerka, i tako sam prevalila tih desetak stepenika do lifta - seća se ministarka, koja je nedelju dana čekala da vidi unuke:
- Iako mi je PCR bio negativan, bojala sam se. A kad sam ih videla, radosti nije bilo kraja! Delovalo mi kao da su porasle, kao da ih nisam videla godinu dana! Starija priča još više, trči oko mene, grli me... Ništa mi na svetu nije preče od njih.
Srce, pluća, krvna slika - sve je ministarki sada solidno. Ali...
- Kad idem uz stepenice, hodam, pa čak i kad treba da čitam neki govor, nestaje mi snaga. Evo, i sada, dok pričamo, osećam da jedva hvatam dah - veli.
Iako je sve dobro završeno, iako uveliko radi punom parom, nema joj mira.
- Kad čujem za nove sojeve, bude mi muka. Ponovo se vratim na sve. Pred očima mi respiratori, sve iznova proživljavam. Ako bi me opet snašla korona, ne znam kako bih to podnela. I molim ljude da se vakcinišu, da ne budu nerazumni. To nam je jedino oružje. Zahvaljujući vakcini sam preživela. I svi oni koji su preživeli pored mene bili su vakcinisani. Vakcina je život. I čim mi prođe neko vreme, uzeću još jednu buster dozu. Ako to bude moguće.
Pažnja
Poklon ministra Sijarta
Peter Sijarto, šef mađarske diplomatije, pisao mi je poruke još dok sam bila u bolnici, poželeo mi je brz oporavak. Zaista me prijatno iznenadio. A potom još više kad mi je krajem oktobra poslao čestitku za rođendan i poklon. Hvala mu puno - kaže ministarka Atanasković.
Vežbe
Usisivač me vuče da hodam
Čim sam izašla iz bolnice, krenula sam s postepenim hodanjem po stanu i zadavanjem zadataka sebi, samo da ne sedim i ne ležim. I ne sećam se. Usisam polako stan i tako se ujedno i krećem sa usisivačem. Moraš sebe da vučeš napred - kaže.
NE PROPUSTITE
DANAS VAS U DNEVNOM IZDANJU KURIRA OČEKUJU DVA POKLONA! DOBIĆETE POKLON IZNENAĐENJA plus dodatak STARS!
Kurir i ovog utorka svoje čitaoce daruje poklonom iznenađenja. Uz dnevno izdanje novina očekuje vas neki od naših poklon iznenađenja.
Kao drugi poklon dobićete dodatak Stars:
Otkrivamo sve što poznati žele da sakriju, vruće vesti i stare tajne, plus čekaju vas ekskluzivni intervjui i paparaco fotke!
NE PROPUSTITE
Čitajte KURIR!
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
