Dr Vladimir Đurić, doktor medicine, specijalizant psihijatrije i edukant psihoterapije na društvenim mrežama poznat je po svojim statusima koji prati čak 120.000 ljudi.
Svaka njegova misao je poučna, a ovog puta pisao je, baš u susret Novoj godini, o autizmu, i tome kako deca sa autizmom podnose zvuk petardi.Podelio je snimak devojčice koja ima napad dok pucaju petarde, i sam priznavši da je nekada bacao petarde, ali da ne bi više nikada.
Njegov status prenosimo vam u celosti:
- Kad biste vi samo znali koliko sam ja petardi bacio kao klinac... Šta da se radi... Taj period mladosti se i najbolje opisuje onom starom...ni briga ni pameti... Međutim...čovek koji i sa 35 godina misli isto kao i sa 15...taj je jednostavno proćerdao 20 godina... I sad ih ne bi bacio ni po koju cenu... Jednostavno su preopasne... I kad jednom na urgentnom vidite čoveka bez prsta ili ruke...jednostavno zapamtite taj pogled...i jalovu želju da se vrati vreme... Ali i zbog nečega mnogo ljudskijeg... Neki ljudi imaju mnogo teže sudbine... Jednostavno njihove svakodnevnice su pretrpane izazovima...i neke stvari koje su nama samo neprijatne...njima su pravi pakao...
- Autistična deca imaju...pored svih nedaća sa kojima se suočavaju i jedan posebno neprijatan problem...njihovi mozgovi su specifični...i ona čuju više i jače nego zdrava deca...i to ne na dobar način...već na način da njima zvuci postaju iritantni na mnogo slabijim jačinama...i da njih bukvalno bole i dovode do neopisivnog uznemirenja pogotovo iznenadni neprijatni zvuci... I posle su im potrebni sati da se smire...i da se ponovo dovedu u stanje ravnoteže i smirenosti... Kao što se na ovom klipu može videti... Zamislite samo da ste ova majka...i da neko koga volite najviše na svetu toliko pati...zbog čiste gluposti i hira... Pravilo je prosto... Moja sloboda ide dotle dok ne ugrožava nečiju tuđu slobodu... I džabe što je meni nešto lepo ako će neko jako zbog toga propatiti... To jednostavno nije ljudski...
- I život u zajednici podrazumeva prećutni konsenzus da će nam svima biti dobro...najviše moguće...makar morali da se odreknemo nekih hirova... A pravi je problem što na svakih 70-oro dece jedno ima bolest iz autističnog spektra... Maltene svaki ulaz...ili krug zgrada... Svuda oko nas... Neko ima život sa preponama... Koje su nama nevidljive... I bori se iz petinih žila... Da bude dobro...ili makar manje loše... Svaki dan... Tako da je dovoljno...ako im već aktivno ne pomažemo...da im makar ne otežavamo...našim bahatostima...i glupostima...
- Izvinjavam se za moje petarde iz mladosti... Žao mi je... I kajem se... Jednostavno mi nije padalo napamet da nekome to može toliko da smeta... Sad više sigurno neću... A nemojte ni vi... Jer... Karma je čudo... I ako sam u nešto siguran...to je da se sve vraća... Što ne bismo zaigrali na tom ruletu na pažnju...saosećanje...pomaganje...podršku i ljubav... Pa ko zna... Kada će nama lično biti potrebno da nas nešto od pomenutog zapljusne...
Napisao je on, podelivši potresni snimak ispod svoje poruke.
Razmislite o ovome. Provedite srećne praznike, bez petardi.
Kurir.rs / S. Trajković
NE PROPUSTITE
