Čak svaki četvrti brak u Srbiji završi se razvodom, a to se dešava zbog nedostatka komunikacije, novca, sebičluka, preljube, mešanja roditelja, ali i patoloških problema poput alkoholizma i drugih bolesti zavisnosti ili nasilja u braku, upozoravaju stručnjaci.
Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da su četrdesete godine krizne za razvod, odnosno da prosečna starost muža pri razvodu braka iznosi 44,5 godina, a žene 41 godinu! Na drugoj strani, muškarci u brak stupaju u proseku sa 34,8 godina, a žene sa 31,5 godina. Prema poslednjim podacima statističara, u 2020, prvoj godini pandemije koronavirusa i karantina, zaključeno je 33,6 odsto manje brakova u odnosu na prethodnu godinu, dok je razvedeno 8.687 brakova, što je za 20,3 manje nego 2019.
Psiholog Snežana Repac za Kurir slikovito kaže da je brak postao kanalizacija, a ne bistra izvorska voda, kakva bi trebalo da bude.
- Ta voda zamutila se agresijom ljudi, u nju padaju otrovi iz spoljne sredine. Veliki je pritisak na ljude kako da odgovore obavezama, zbog ekonomskog stanja, a mnogo je i seksualnih izazova, pa se parovi dosta razvode i zbog prevara. Još jedan od razloga za bračni brodolom je međusobna netrpeljivost koja proističe iz poruka koje stižu iz okoline da gledamo samo sebi da ugodimo, a u braku to ne može tako. Brak je zajednica, mikrokosmos, i težak i odgovoran posao. Tu se sve dešava i jaka volja, tolerancija i poštovanje potrebni su da se zajednica održi - kaže ona.
Smatra i da se parovi sada više razilaze jer su slobodniji.
- Ljudi su mobilniji, situacije se brže menjaju, zakoni su omogućili da se razvod lakše izvede. Ranije se više radilo na tome da se očuva ta monogamija, vernost partneru. Bilo je to vreme romantike i idealizacije, a danas čak ni deca nisu razlog da se brak sačuva - ocenila je ona.
Inače, statistika pokazuje i da od braka najčešće odustaju Beograđani i Vojvođani, dok se parovi s juga ređe rastavljaju. Objašnjenje za ovakve trendove bračni savetnik Nebojša Savić vidi i u migraciji stanovništva.
- Ljudi s juga uglavnom idu ka većim centrima, tako da je logičnije da će veći broj razvoda i venčanja isto biti u takvim centrima - naveo je Savić za RTS i dodao da se, pored toga, institucija braka u seoskim sredinama drugačije posmatra.
- U seoskim sredinama mislim da ljudi još uvek imaju više poštovanja prema braku i bračnim vrednostima ili su jednostavno ljudi sa sela pametniji i mudriji pa prave bolje izbore - smatra Savić, koji je i predsednik Udruženja za očuvanje braka i porodice.
On je istakao da se parovi savetnicima najčešće obraćaju zbog nedostatka komunikacije, odakle kreću svi problemi.
- Nedostatak komunikacije, ljudi se emotivno udalje i onda tu neki drugi konflikti dođu do izražaja - kaže, i dodaje da se takođe ističu nesposobnost rešavanja sukoba, prevare u braku, preterano mešanje roditelja u brak, ali i alkoholizam i druge bolesti zavisnosti, nasilje.
Savić smatra i da mladi danas brže odustaju jer bez jasnog motiva ulaze u brak pa nemaju ni podsticaj da se za njega bore:
- Društvene mreže omogućavaju kontakte s raznim ljudima, tako da nije redak slučaj da nam se javljaju ljudi koji su prevaru otkrili preko Fejsbuka, otvaranjem lažnih naloga. A za dobar brak su potrebne vrednosti koje ne mogu da se kupe novcem - ljubav, poštovanje, vernost, tolerancija, jedinstvo, iskrenost, posvećenost.
Bolje dobar razvod nego loš brak
Izreka kaže da je bolje i dobar razvod nego loš brak, a psiholog Snežane Repac ističe da se braku treba posvetiti da bi bio dobar:
- Kvalitet braka zavisi od osoba koje ga čine, ali i njihove spremnosti da budu tolerantne, da se žrtvuju, da poklanjaju pažnju, da zanemare egoizam i budu pažljive, pa i da budu romantične. Ljubav je potrebno negovati, a poštovanje je bitno iznad svega. Ranije su se više vrednovali ljubav i emocija, a danas nemoral.
23.599 sklopljenih brakova 2020.
8.687 razvoda bilo u 2020.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
